Da li će Prvomajska ulica dobiti ime po četničkom vojvodi?

Istorijski revizionizam ovladao je srpskim društvom i postao zvanična doktrina koja je ušla i u školske udžbenike, a služi i kao osnovna smernica za uličnu kulturu sećanja. Ta nova kultura sećanja pomalo je specifična, više liči na kulturu zaborava i falsifikovanja prošlosti, i to njenih najsvetlijih stranica.

Piše: Tomislav Marković, Al Jazeera Balkans

Još od devedesetih godina sa posebnim guštom brisano je sve ono što podseća na Narodno-oslobodilačku borbu, pažljivo su uklanjani svi partizanski toponimi, kao i slavni borci i narodni heroji. Na udaru je sve što miriše na antifašizam, levičarsku tradiciju i istoriju borbe radničkog pokreta.

Doduše, vremena su se promenila, kao i kriterijumi za narodne heroje. U doba ozloglašenog socijalizma heroji su bili ljudi koji su se hrabro borili protiv nadmoćnog okupatora i domaćih izdajnika, borci za slobodu, oni koji su štitili žene, starce i decu od fašističkih i kvislinških zločinaca. Danas te niko neće proglasiti za heroja ako nisi odgovoran za smrt bar stotinak civila, što si više nenaoružanih ljudskih bića pobio – to si veći heroj. Što bi rekli stari Latini: O tempora, o noćne mores!

Saradnik italijanskog okupatora

Najnovija žrtva revizionizma u najavi trebalo bi da bude Prvomajska ulica u Zemunu. Kako pišu Zemunske vesti, a prenose razni desničarski sajtovi, pred opšinskim i gradskim vlastima biće pokrenuta inicijativa za promenu imena jedne od najprometnijih ulica u Zemunu.

Umesto da nosi naziv po međunarodnom prazniku rada, Prvomajska bi trebalo da se preimenuje u Ulicu popa Đujića. U kratkom obrazloženju piše da je Momčilo Đujić “bio sveštenik u Dalmatinskoj zagori do početka Drugog svetskog rata. Kada je video šta ustaše rade po srpskim selima rešio je da organizuje lokalno srpsko stanovništvo u nameri da obrane svoje porodice i domove”. Piše i da “Italijani, videvši šta rade ustaše, počinju polako da sarađuju sa Dinarskom četničkom divizijom koju je pop Đujić oformio i na taj način su branili zajedno srpsko stanovništvo”.

Da poražene četničke i druge kvislinške ideologije nisu zavladale našim društvom nikad ne bismo saznali da je među braniteljima Srba u Drugom svetskom ratu bilo toliko ratnih zločinaca. Koga god današnji revizionisti proglase za zaštitnika srpskog stanovništva, taj je po pravilu kvisling, ubica, koljač i učesnik u genocidu, od Milana Nedića pa do raznih četničkih komandanata. Naime, jedan od sitnih detalja koji nedostaju u šturoj biografiji popa Đujića jeste da je reč o saradniku italijanskog i nemačkog okupatora, o čoveku kojem je 1947. godine suđeno u odsustvu i koji je proglašen krivim za ratne zločine.

Jeste Đujić bio komandant Dinarske četničke divizije, ali to nije bio njen zvaničan naziv, već Milizia Volontaria Anti Comunista koja je delovala u sastavu Kraljevske italijanske vojske za borbu protiv partizanskih jedinica. Dakle, heroj Đujić je bio komandant jedinice u okviru okupacionih snaga čiji je cilj bio borba protiv partizana, protiv onih koji su pružili otpor fašistima. O tome je i sam Đujić ostavio dovoljno dokumenata, na primer, neposredno pred kapitulaciju Italije, ovako ocenjuje saradnju sa italijanskim fašistima: “Od 1. jula 1941, rame uz rame borim se sa Italijanskom vojskom protiv zajedničkog neprijatelja – komunista u oblasti Dinare”.

Saradnja sa ustašama i nacistima

Nije Đujić sarađivao samo sa Italijanima, već i sa ustašama. U knjizi Dokumenti o saradnji četnika sa Osovinom dr Branko Latas piše:

“Momčilo Đujić je vrlo rano uspostavio veze sa predstavnicima ustaške države. Sagovornik sa ustaške strane i organizator susreta sa Đujićem bio je veliki župan u Kninu David Sinčić.On je Đujiću dodelio veću sumu novca, pomoć u hrani i drugim ratnim potrebama. Đujić je, proširujući saradnju sa ustašama, u prvom redu u zajedničkim borbenim akcijama sa njima, stekao veliko poverenje i kod najviših vlasti NDH. Poglavnik Ante Pavelić nije imao nikakve rezerve niti bojazni od ‘osvetničkog’ ispada četnika prema formacijama i vlastima NDH.

Zato je 21. decembra 1944. naredio da se izađe u susret Đujiću sa njegovih 6.000 četnika kako bi se povukli ispod udara snaga NOVJ i izvukli se u Istru i Slovenačko primorje”...

Kompletan tekst pročitajte OVDJE.