Dozvoljena količina akrilamida nije zakonski regulirana u BiH

Bh. firme iz konditorske i pekarske industrije danas su u Sarajevu na sastanku o temi "Akrilamid u hrani - rizici i preporuke" upozorene da u proizvodnom procesu svedu na minimum sadržaj akrilamida, nakon učestalog vraćanja pošiljki bh. proizvoda s granice zbog povećanog sadržaja te supstance u odnosu na preporuke Evropske agencije za sigurnost hrane.

Pomoćnik direktora Agencije za sigurnost hrane BiH Drago Sando rekao je da dozvoljena količina akrilamida nije zakonski regulirana ni u BiH ni u EU, ali da spomenute preporuke iznose maksimalno 500 mikrograma po kilogramu.

U ljudskoj prehrani akrilamid je prisutan od trenutka kada se počela koristiti termička obrada hrane, a tek 2002. grupa švedskih naučnika je otkrila njegovu prisutnost u hrani. Većina studija je potvrdila da glavnina akrilamida u hrani nastaje Maillardovom reakcijom koja se odvija između karbonila (reduciranih šećera, najčešće glukoze) i aminokiseline asparagin za vrijeme određenih termičkih obrada hrane (prženje, pečenje) i to na temperaturama iznad 120°C. Akrilamid je, dakle, prirodni nusprodukt prethodno navedenih reakcija pri visokim temperaturama i njegova prisutnost u hrani nije rezultat kontaminacije iz okoline.

"Potrebno je da proizvođači vrše provjeru sadržaja akrilamida kroz sistem samokontrole, što je obaveza subjekta u polovanju s hranom po Zakonu o hrani koji je usklađen sa Uredbom Evropske unije, jer je odgovornost za stavljanje na tržište isključivo na proizvođaču", istakao je Sando.

Precizirao je da su među proizvodima koji su vraćeni s granice uglavnom keks i krekeri, te da ta roba ne može biti stavljena na tržište BiH i bit će uništena u prisustvu nadležnog inspektora.

Direktorica Sektora privrede Vanjskotrgovinske komore BiH Ognjenka Lalović navela je da je današnji sastanak organizovan u saradnji s Agencijom za sigurnost hrane BiH kako bi upoznali proizvođače o preporukama u vezi akrilamida i nadležne institucije, a posebno javnost zbog zaštite zdravlja.