Psihologinja Ana Mirković: Znamo li razgovarati s djecom u digitalno doba?

V.A.Z.
Psihologinja Ana Mirković: Znamo li razgovarati s djecom u digitalno doba?
Digitalno doba nameće posebna pravila komunikacije između ljudi. Koliko se dobro snalazimo u njima?

Naša sugovornica je Ana Mirković, psihologinja iz Beograda koja je u svom radu posebno fokusirana na komunikaciju nove ere.  U sklopu kampanje #MislišDaZnaš koju u Srbiji i BiH sprovodi organizacija Save the Children,  na nedavno održanom Balkan Tube Festu u Beogradu bila je  jedna od učesnica panela o sigurnosti na internetu.  

U razgovoru s ovom stručnjakinjom,  izvršnom direktoricom Instituta za digitalne komunikacije u Beogradu, posebno nas zanima  tema odrastanja i odgajanja djece u digitalnom okruženju. 

Radiosarajevo.ba: Neosporno da su ubrzani razvoj i sveopća dostupnost tehnologije utjecali na način na koji ljudi danas komuniciraju. U kojem smislu je to najočitije?

Mirković: Ljudi danas komuniciraju brzo, transparentno i sa velikim očekivanjima da na svaku poruku koju pošalju, dobiju instant odgovor.

Takođe, danas je komunikacija postala izloženija sudu javnosti, lakše je otpratiti kakve efekte ima to što neko govori, piše... Društveni mediji su primer. Tu su svi aspekti komunikacije izloženi sudu drugih ljudi i komunikacija je intenzivna, jako intenzivna i stalno dobijate feedback okruženja i možete lako otpratiti da li su razumeli šta ste hteli reći, kako su razumeli, ko je razumeo i ko nije.

Mislim da digitalni mediji utiču na unapređenje komunikacije jer nas stalno motivišu da u njoj učestvujemo, da pratimo efekte iste i na kraju krajeva da svakodnevno vežbamo, jer je komunikacija veština koja se uči - što se više vežbe, to bolje.

Radiosarajevo.ba: Današnje generacije djece i roditelja razdvajaju se u kategorije digitalnih urođenika (digital natives)  i digitalnih imigranata (digital immigrants).  Koje su osnovne razlike između ovih grupa i kako se te razlike ispoljavaju u porodičnoj svakodnevici?

Deca brže prihvataju novine i nemaju podelu realnosti na pre i posle. Sve što se dešava je sadašnji trenutak jer oni ni ne znaju kako je bilo pre. Nama odraslima je ta prošlost i "nije tako bilo u naše vreme" opterećujuć faktor koji nas usporava u prihvatanju novina i promena. Zbog toga smo sporiji u adaptaciji na novonastale uslove, slabije prihvatamo promene i naši klinci misle da smo pomalo dinosaurusi u vremenu digitalne komunikacije.

Radiosarajevo.ba:  Šta danas sve podrazumijeva medijska pismenost i kako je steći?

Pismenost danas prevazilazi pojam pismenosti od pre 15 godina. Biti pismen danas mora imati u osnovi pismenost u svojoj definiciji, ali i korišćenje svih kanala komunikacije na kojima ćemo tu pismenost demonstrirati. A kanala je danas mnogo i poznavanje istih je test na kojima neki ne prođu, priznali to sebi ili ne. 

Radiosarajevo.ba:  Nerijetko i sami roditelji ne daju baš dobar primjer djeci, kada je u pitanju korištenje interneta. Koje su to najčešće greške?

Roditelji još uvek u velikoj meri smatraju da je internet neki virtuelni prostor za zabavu i traćenje vremena. Internet nije virtuelni prostor, već realni medij koji u značajnoj meri utiče na kvalitet naših života, sve informacije su tu, svi ljudi koje poznajemo, sve što možemo poželeti - tu je. Ljubavi se dešavaju u tom prostoru, raskidi, patnje, prijateljstva, ali i nasilje, maltretiranje, vređanje i omalovažavanje. A to su realne situacije koje dovode do realnih problema.

Radiosarajevo.ba:  Mnogi roditelji su uvjereni da se internetsko nasilje i zloupotreba djece dešavaju negdje drugo i nekom drugom. Kakva su vaša saznanja – koliko su ovi problemi prisutni među djecom u Srbiji?

Mirković: Veoma su prisutni i istraživanja to i pokazuju: svako deseto dete je spremno da se lično upozna sa nekom osobom koju je upoznalo putem društvenih mreža. Dve trećine osnovaca je videlo da se dešavaju različiti oblici nasilja na internetu, a trećina ispitanika je i samo bilo izloženo nekom obliku nasilja. Iz MUP-a imamo podatke da je nekoliko devojčica silovano od strane osoba koje su poznale na internetu i koji su se u komunikaciji predstavljali kao dobronamerni vršnjaci. Što, nažalost, nisu bili.

Radiosarajevo.ba:  Šta je to što svaki roditelj može poduzeti kako bi djeca bila sigurnija i osjećala se sigurnije? Kako primijetiti da dijete ima problem? Šta ako je dijete žrtva?

Mirković: Roditelji mogu pokazati više interesovanja za znatiželju i potrebe svoje dece. Treba da budu otvoreniji za promene i svesni sopstvene pozicije u eri digitalne komunikacije, a to je da deca znaju više od njih, lakše dolaze do novih informacija i spremnija su da istražuju. Roditelji treba da slušaju svoju decu da bi se osnažili za ovu temu, a potom da otvore kanal dvosmerne komunikacije i pričaju otvoreno sa svojom decom. To je jedini način da uspostave odnos poverenja, a bez toga nema uspešnog roditeljstva.

Radiosarajevo.ba:  I sami ste uključeni u kampanju #MislišDaZnaš i nedavno ste o sigurnosti djece na internetu govorili na Balkan Tube Festu. Šta su vaše najvažnije poruke?

Mirković: Moje poruke su, pre svih, namenjene roditeljima: pričajte sa svojim klincima, nemojte ih osuđivati - uložite poslednji atom snage da ih razumete. Često pričamo o tome koliko nas deca slušaju, a korak bliže rešenju je trenutak u kom će se roditelji posvetiti slušanju svoje dece i razumevanju njihovih potreba.

Slušanje je ključni segment komunikacije - pomaže nam da potpuno razumemo sagovornika. Mi smo ti koji treba da prepoznaju problem kod svoje dece, ali i da ih naučimo kako da do problema ne dođe. A ako dođe, kako ga najbezbolnije rešiti. Digitalno nasilje će imati manje uticaja na klince, kada naučimo da ih razumemo i podržimo. 

Radiosarajevo.ba pratite putem aplikacije za Android | iOS i društvenih mreža Twitter | Facebook | Instagram, kao i putem našeg Viber Chata.

/ Najčitanije

/ Povezano

/ Najnovije

Podijeli članak