Zima i vitamin D: Šta kažu stručnjaci - da li treba uzimati ove pilule?

Možda ste čitali tekstove u kojima se tvrdi da vitamin D kao suplement ne čini kosti zdravijima niti sprječava prelome, ali se svejedno svima zvanično preporučuje da ga uzimaju - posebno tokom jeseni i zime.

Šta je, zapravo, istina i zašto nam je potreban vitamin D?

Vitamin D kao dodatak ishrani tema je žestokih rasprava već godinama.

Neki kažu da on pozitivno utiče na zdravlje kostiju i čuva nas od prehlada i gripa, dok drugi tvrde da je sve to bacanje novca.

Naime, vitamin D pomaže da se kontroliše količina kalcijuma i fosfata u našem tijelu, koji su potrebni za zdravlje kostiju, zuba i mišića. Normalno nastaje kada se koža izlaže suncu - stoga ga dobijamo sasvim dovoljno u proljeće i ljeto.

Ali u jesen i zimu, kada sunčeve svjetlosti ima manje, proizvodimo i manje vitamina D, tako da jedna od pet osoba osjeća njegov nedostatak.

Iako se vitamin D nalazi u nekim namirnicama, teško je tim putem unijeti preporučenu količinu. Inače, ove namirnice sadrže vitamin D:
masna riba
crveno meso
jetra
žumance
prerađene namirnice, kao što su većina namaza i neke pahuljice za doručak

Zbog toga su 2016. zdravstveni zvaničici izjavili da bi svako trebalo da razmotri svakodnevno unošenje vitamina D u pilulama, pošto neki ljudi teško na drugi način mogu da unesu 10 mikrograma (400IU), koliko su preporučili stručnjaci. Razlog za to je, rekli su, očuvanje zdravlja kostiju i mišića.

To ne znači da svako mora da kupi te suplemente - već samo da razmisli o tome da li su mu potrebni.

Studija koja leži u pozadini tih napisa opsežna je meta-analiza 81 prethodna istraživanja veze između vitamina D i zdravlja kostiju, ali samo četiri takva istraživanja zapravo su se odnosila na osobe koje su imale nedostatak tog vitamina u tijelu, piše BBC.

Ipak, zdrave osobe s dobrim nivoom vitamina D nisu baš osjetile neku koristi od toga. Čak se i Engleski zavod za javno zdravlje se oglasio, tvrdeći da je savjet o uzimanju pilula vitamina D primeren.

I drugi nezaviski stručnjaci bili su kritični i isticali su to da uzimanje suplemenata ima učinka samo ako patite od niskog nivo vitamina u tijelu. Profesor Adrian Martino s Londonskog univerziteta Queen Mary rekao je da nalazi „ne nude nijedan razlog da se ponovo analizira ili preispita" aktuelna preporuka.

A profesor Martin Hewison iz Društva za endokrinologiju rekao je sljedeće: „Gotovo sve probe sa vitaminom D kao dodatkom ishrani pokazale su da je suplementacija efikasna samo ako u startu imate nedostatak vitamina D. U tom svetlu je u studiji bilo teško otkriti korisne strane suplementata s vitaminom D, iako je učestvovao veliki broj pojedinaca."

Istraživači, pišući za Lanset dijabetes i endokrinologiju, tvrde da je „potrebno dodatno istraživanje". Nedostatak vitamina D je definisan kao količina manja od 25 nanomola po litru krvnog seruma (nmol/l).

Ko bi trebalo da uzima vitamin D?

Svi stariji od četiri godine trebalo bi da unesu u organizam 10 mikrograma (400UI) vitamina D, posebno između oktobra i marta, kao i da razmisle o uzimanju suplemenata.

Trudnice i dojilje, kao i rizične grupe (kao što su pripadnici manjinskih grupa tamne kože, stariji ljudi u domovima za zbrinjavanje i oni koji često nose odjeću koja prekriva najveći dio kože) trebalo bi da uzimaju 10 mikrograma vitamina D svakodnevno tokom cijele godine.

Djeca između prve i četvrte godine trebalo bi da uzimaju 10 mikrograma vitamina D kao suplementa tokom cijele godine.

Sve bebe od rođenja do prve godine života trebalo bi da uzimaju između 8,5 i 10 mikrograma vitamina D dnevno (posebno one koje sisaju).

Engleski zavod za javno zdravlje sugeriše da uravnotežena ishrana i kratki naleti sunčeve svjetlosti u proljeće i ljeto večini ljudi obezbjeđuju dovoljne količine vitamina D.