Ustajala 365 dana u 3:45 sati i nije mogla vjerovati kako joj se život promijenio

Odlazila je na spavanje oko 23:00 i ustajala u 03:45. Neko vreme to joj je prijalo, ali nakon par sedmica počela je da posustaje. Počela je da se budi sat vremena pre alarma u strahu da će se uspavati i da ga neće čuti. ježbanje je počelo da liči na pravo mučenje, a padala je u iskušenje da se prejeda slatkišima. Do ručka osjećala je veliku glad i jedva čekala da se dokopa hrane.

"Kako su mjeseci prolazili, ja se nisam osjećala uopće bolje. Morala sam mentalno sebe da podižem ne bih li izdržala jutarnje vežbe, ugojila sam se i morala da hrabrim sebe da je ostalo samo još par mjeseci do kraja kada ću moći normalno da spavam. Bilo je jako teško", izjavila je ona.

Iscrpljenost dovodi do mentalnog umora, gubitka koncentracije i slabog pamćenja. Nedostatak sna dovodi do toga da mozak jede sam sebe, a prisustvo svjetla dovodi do lučenja hormona mraka melatonina koji reguliše proces spavanja. Ustajanje pre svitanja zbunjuje organizam da li je vreme za spavanje ili ustajanje na hemijskom nivou.

Moguće je da ustajanje ranije može da bude dobro, ali samo ukoliko možete da natjerate organizam da se probudi u prvih pola sata do sat, uspijete da uradite trening kako biste pokrenuli cirkulaciju i ako stignete lijepo da doručkujete. Ali to nije slučaj sa velikim brojem ljudi.

Većina koja ustaje ovako rano to radi zbog gomile obaveza koje imaju i već pri buđenju doživljavaju veliki stres. Oni imaju mnogo obaveza, a malo pomoći od drugih i vremena. To su ljudi koji se trude da se održe iznad svega i da uspiju da obave sve na vrijeme.

Svako od nas ima svoje potrebe za spavanjem i odmorom koje su različite. nekima treba više, nekima manje sna, ali najvažnije je da pratimo ritam našeg organizma i brinemo o zdravlju. Obaveze su bitne, ali ukoliko se zbog njih razbolimo onda ne možemo da uradimo ništa i samo smo sebi naneli veliku štetu.