Bećirović za The Washington Times, poslao poruku Zapadu: "Ne dozvolimo ponavljanje genocida"
/ Komentari (24)
Povratak na članakNAPOMENA: Komentari su isključivo lični stavovi autora. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i pisanja komentara koji podstiču na mržnju. Strogo zabranjen bilo kakav govor mržnje na portalu radiosarajevo.ba, zbog kojeg možete biti krivično procesuirani. Radiosarajevo.ba ima pravo i obavezu da na zahtjev zvaničnih organa dostavi podatke o korisniku čiji komentari sadrže govor mržnje, kao i da korisniku trajno blokira pristup. Obaviještavamo vas da svaki čitatelj dobrovoljno pristupa čitanju i kreiranju komentara i prihvata mogućnost da neki komentari mogu sadržavati narativ koji je u suprotnosti sa vjerskim, nacionalnim, moralnim i drugim načelima. Radiosarajevo.ba ima pravo da obriše sporne ili prijavljene komentare bez najave i objašnjenja. Radiosarajevo.ba koristi automatski sistem prepoznavanja i uklanjanja govora mržnje i drugih neprimjerenih sadržaja u komentarima.
***
***
Zasto amerika i zapad moze da se mijesa u unutrasnja pitanja bih, a rusija ili neke druge zemlje ne. Moze li neko odgovoriti. Pri tom rusija nikad nije napala bilo koju zemlju na balkanu, a amerika,njemacka i engleska jesu vise puta.
Najvece greske Dejtona su aparthejd, nepravda, nedostatak vladavine prava, autoritativnost, etnoteritorzacija, podjela drustva po laznim velikodrzavnim etnijama susjeda, komplikovan sistem vladanja, prepun blokada i konsenzusa. Decentralizovana drzava prazna ljustura. Rasturena Republika i preneseno republikanstvo na nize nivoe vlasti, asimetrija. Ljudska prava nisu na drzavnom nivou. Gradjani i Ostali su neravnopravni sa ‘etnijama’. Demokratija zamijenjena etnokratijom po modelu XIX vijeka. Sve je nakalemljeno na mantre o “konstutivnim narodima”, kao da je BiH visenacionalna, sastavljena drzava. Bosne je bilo prije Dejtona, AVNOJa, Kraljevine SHS, Berlinskog kongresa, dolaska Osmanlija, otkrica Amerike. BiH nema narode i teritorije susjednih drzava! Bosna nije multinacionalna, multietnicka ni sastavljena drzavna zajednica kao Ju. Upravo taj narativ Bosne kao “Jugoslavija u malom” je matrica za rastakanje BiH. Prvo podjela drustva pa etnoteritorzacija i radpad drzave. Raspad YU je zavrsen! Dejton je Mapa puta za unistenje BiH. Zaustavio je rat ali ce ga nanovo proizvesti. Vec je na pomolu.
***
***
***
***
. —A kako mogu da se mjesaju Srbija i Hrvatska, a ni dijasporu u Bosni nemaju. Ameri bar brane Bosnu, a susjedi katili bi je poderali i prisvojili. Meni se najvise gade trojanci sto se Bosnom srbuju i hrvate, izdajnici gnijezda svoga. Da su im barem Srbija i Hrvatska maticne drzave ili da su genetski slaveni pa da razumim njihovo sluganstvo! ka Nadimak O čemu ti to pišeš
Svi izvori iz ranog srednjeg veka, nastali u pre 1000. godine jednodušno tvrde da je Bosna bila ne samo srpska zemlja, već centralni deo prve Srbije na Balkanskom poluostrvu i da Srbi u njoj nikako ne mogu biti agresori, doseljenici, uvezen element niti bilo šta slično. srbijaNanosi propagande i istorijski revizionizam su doneli skoro pa zaborav da je Bosna bila srpska zemlja u srednjem veku. Austorugarska okupaciona vlast na čelu sa „istoričarem“ Benjaminom Kalajem je nastojala da sistematski potisne srpsku istoriju Bosne i to kroz zabranu svih knjiga koje su tvrdile suprotno. Tako je Kalaj došao u poziciju da zabrani sopstvenu knjigu koju je pisao dok je službovao u Beogradu i u kojoj je naravno tvrdio i utvrdio da je bosanska država u srednjem veku bila srpska u svakom pogledu. Posle je srpska i jugoslovenska istoriografija preuzela takav manir po kome se srpsko prisustvo u Bosni pretvara u „slovenske“ ili neko drugo, samo da nije srpsko. Nema mnogo sačuvanih istorijskih izvora o prvim vekovima bitisanja Srba i Hrvata po njihovom dolasku na Balkansko poluostrvo u 7. veku. Najstarije podatke o njima daje nam Konstantin VII Porfirogenit. Hrvati su, prema njemu, zbog priče koja nije u potpunosti sistematizovana stvorili 1 ili 2 države, a Srbi 4. Hrvatska se protezala od početaka Istre (Labin) do reke Cetine. Srbija se, kaže Porfirogenit, graničila sa Hrvatskom na području Livna i župe Cetine (terirotija bivše Opštine Sinj za vreme SFRJ).
Jeli živ Kršćanin Šmit?
>>Svi izvori iz ranog srednjeg veka, nastali u pre 1000. godine jednodušno tvrde da je Bosna bila ne samo srpska zemlja, već centralni deo prve Srbije na Balkanskom poluostrvu i da Srbi u njoj nikako ne mogu biti agresori, doseljenici, uvezen element niti bilo šta slično. srbijaNanosi propagande i istorijski revizionizam su doneli skoro pa zaborav da je Bosna bila srpska zemlja u srednjem veku. Austorugarska okupaciona vlast na čelu sa „istoričarem“ Benjaminom Kalajem je nastojala da sistematski potisne srpsku istoriju Bosne i to kroz zabranu svih knjiga koje su tvrdile suprotno. Tako je Kalaj došao u poziciju da zabrani sopstvenu knjigu koju je pisao dok je službovao u Beogradu i u kojoj je naravno tvrdio i utvrdio da je bosanska država u srednjem veku bila srpska u svakom pogledu. Posle je srpska i jugoslovenska istoriografija preuzela takav manir po kome se srpsko prisustvo u Bosni pretvara u „slovenske“ ili neko drugo, samo ). ka Kulin Ban<< Opet pricas velikosrbijanske lazi. Znas li da su Bosna i Srbija dva puta ratovale? U Bosni su najamnici radili na trecinu ili polovinu, slobodni ko ljudi. U Srbiji su bili robovi na hrani i smjestaju bez ikakvih prava. Nije to isto!
>>>>Svi izvori iz ranog srednjeg veka, nastali u pre 1000. godine jednodušno tvrde da je Bosna bila ne samo srpska zemlja, već centralni deo prve Srbije na Balkanskom poluostrvu i da Srbi u njoj nikako ne mogu biti agresori, doseljenici, uvezen element niti bilo šta slično. Krsten u SRPSKOM MANASTIRU srbijaNanosi propagande i istorijski revizionizam su doneli skoro pa zaborav da je Bosna bila srpska zemlja u srednjem veku. Austorugarska okupaciona vlast na čelu sa „istoričarem“ Benjaminom Kalajem je nastojala da sistematski potisne srpsku istoriju Bosne i to kroz zabranu svih knjiga koje su tvrdile suprotno. Tako je Kalaj došao u poziciju da zabrani sopstvenu knjigu koju je pisao dok je službovao u Beogradu i u kojoj je naravno tvrdio i utvrdio da je bosanska država u srednjem veku bila srpska u svakom pogledu. Posle je srpska i jugoslovenska istoriografija preuzela takav manir po kome se srpsko prisustvo u Bosni pretvara u „slovenske“ ili neko drugo, samo ). ka Kulin Ban<< Opet pricas velikosrbijanske lazi. Znas li da su Bosna i Srbija dva puta ratovale? U Bosni su najamnici radili na trecinu ili polovinu, slobodni ko ljudi. U Srbiji su bili robovi na hrani i smjestaju bez ikakvih prava. Nije to isto! ka Zbor<<
Prekrizi krizarsku Evropu. To su vjerski fanatici, divljaci, fasisti, organizacije bez imalo ljudskosti u sebi. Zar nije dovoljan dokaz nihovo divljacko, kolonizatorsko, robovlasnistvo, istrjebljenje drugacijeg. Putopisac je u Budimpešti svojevremeno nabroja preko 230 džamija. Godinu dana kasnije, nakon povlačenja Osmanlija, nije nasao nijednu. S druge strane, crkve koje su Osmanlije zatekle tamo opstale su tokom 160 godina njihove vladavine. Ko su u ovoj prici civilizovani, a ko su primitivci, bez ljudskosti? Istu mantru krizari su ponovili 1992. u Bosni. Prema podacima Islamske zajednice u BiH, tokom rata, od 1992. do 1995. godine, srušeno je 614 džamija. Vojska Republike Srpske uništila je 534, a Hrvatsko vijeće odbrane 80. Bio je to dvadeseti je vijek! Evropa mora sazreti u ljudskosti i toleranciji. Samo sekularizam (ne krstaski) moze od nje napraviti humano civilizovano drustvo bazirano na razlicitosti i toleranciji. Niti je Evropa patentitala krscanstvo, niti su krizari napravili Evropu. Nje je bilo i prije krscanstva! Ne moze Evropa biti vjerski krizarski klub!
Godina 4050. Bosnjo: Ne dozvolimo novi genocid.
1. Bosna do pojave prvih Kotromanića Smatra se da se ime Bosna po prvi put javilo u jednom spisu Konstantina Porfirogenita (sredina X veka) i to na onom mestu gde o u opisu Srbije navodi: "U krštenoj Srbiji jesu ovi naseljeni gradovi: Destinikom, Cernauvski, Megiretus, Dresnik, Salines, a u kraju Bosni Katera i Desnik". U to doba Bosna se nije smatrala državom već samo delom Raške kojom je tada vladao knez Časlav. O Bosni su i inače veoma siromašni podaci i do sredine X veka o njoj se ne zna bilo šta pouzdanije. Nazire se tek da je njome upravljao ban, a ova titula ima verovatno avarsko poreklo. "Ponekad je vladao celom Bosnom samo jedan vladar, a ponekad je vlast bila podeljena na mnogo vladara od kojih je svako vladao za sebe" (Mavro Orbin). Nakon Časlavljeve smrti, počele su smutnje u Raškoj, što je Bosna iskoristila i osamostalila se. No, to nije dugo trajalo, tek do 968. godine kada hrvatski kralj Mihailo Krešimir I udari na Bosnu i zauzme celu zemlju. Bosanski ban je pobegao u Ugarsku, a Bosna je postala sastavni deo hrvatske države. Ni hrvatska vlast nije dugo trajala, već je uskoro smenjuje Vizantija. Nakon smrti vizantijskog cara Vasilija (1025.) naglo opada moć carstva što koriste Bosna, Duklja i Raška i osamostaljuju se. U vremenu između 1082-1085. godine dukljanski kralj Bodin uspeva da sve te tri države stavi pod svoju kontrolu. U Bosni je postavio za bana nekog Stefana, dok je u Rašku postavio Vukana.
Ni ovo jedinstvo nije dugo trajalo, tek do Bodinove smrti (1102. godine). To je bilo poslednji put da je Bosna bila u sastavu Raške države i od tada ona vodi svoj samostalni život koji će biti često u sukobu sa onim koji se vodio u Raškoj. Iste te godine kada je umro Bodin (1102.), pala je i Hrvatska pod Ugarsku vlast. Nedugo potom uzeli su Ugari i Bosnu, a kralj Bela II je na saboru u Ostrogonu (1139.) svome mlađem sinu Ladislavu (tada maloletnom) dodelio Bosnu. Iz nekog teško objašnjivog razloga Ugari Bosnu tada nazivaju Ramom, a ugarski kralj nosi naziv "kralj Ugarske, Dalmacije, Hrvatske i Rame". Nejasan je razlog tome, budući da je Rama bila tek deo Bosne, a sasvim je izvesno da su Ugari držali celu Bosnu pod svojom vlašću. Bosnom su i do tada upravljali banovi, a tako je bilo i za vreme ugarske vladavine. Ko su oni bili ostaje tajna, a prvi o kojem se nešto više zna jeste ban Borić. Za celo vreme svoje vladavine bio je verni ugarski vazal i u okviru ugarske vojske ratovao je protiv Vizantije pod Braničevom. Neku istaknutu ulogu u ovom ratu nije odigrao pa ni po tome nije ostao upamćen. Nakon te kratkotrajne ratne avanture ban Borić se umešao u dinastičke borbe u Ugarskoj, ali na slabijoj strani što ga je dovelo u sukob sa ugarskim kraljem. Rezultat te nesmotrenosti bilo je njegovo smenjivanje. Odmah potom Bosna je pala opet pod Vizantiju (1166.) i pod njenom vlašću bila sve do smrti cara Manojla I Komnena (1180.).
Ni ovo jedinstvo nije dugo trajalo, tek do Bodinove smrti (1102. godine). To je bilo poslednji put da je Bosna bila u sastavu Raške države i od tada ona vodi svoj samostalni život koji će biti često u sukobu sa onim koji se vodio u Raškoj. Iste te godine kada je umro Bodin (1102.), pala je i Hrvatska pod Ugarsku vlast. Nedugo potom uzeli su Ugari i Bosnu, a kralj Bela II je na saboru u Ostrogonu (1139.) svome mlađem sinu Ladislavu (tada maloletnom) dodelio Bosnu. Iz nekog teško objašnjivog razloga Ugari Bosnu tada nazivaju Ramom, a ugarski kralj nosi naziv "kralj Ugarske, Dalmacije, Hrvatske i Rame". Nejasan je razlog tome, budući da je Rama bila tek deo Bosne, a sasvim je izvesno da su Ugari držali celu Bosnu pod svojom vlašću. Bosnom su i do tada upravljali banovi, a tako je bilo i za vreme ugarske vladavine. Ko su oni bili ostaje tajna, a prvi o kojem se nešto više zna jeste ban Borić. Za celo vreme svoje vladavine bio je verni ugarski vazal i u okviru ugarske vojske ratovao je protiv Vizantije pod Braničevom. Neku istaknutu ulogu u ovom ratu nije odigrao pa ni po tome nije ostao upamćen. Nakon te kratkotrajne ratne avanture ban Borić se umešao u dinastičke borbe u Ugarskoj, ali na slabijoj strani što ga je dovelo u sukob sa ugarskim kraljem. Rezultat te nesmotrenosti bilo je njegovo smenjivanje. Odmah potom Bosna je pala opet pod Vizantiju (1166.) i pod njenom vlašću bila sve do smrti cara Manojla I Komnena (1180.).
Dok se sve to dešavalo u Raškoj, Kulin ban je imao problema sa bogumilskom jeresi. Ta je verska sekta uzela tolikog maha u Bosni da se papa jedno vreme razmišljao da pokrene krstaški rat i da bogumile istrebi. Moguće da ta jeres ne bi imala toliku snagu da joj vladari Bosne nisu pružali sasvim otvorenu podršku, a to nikako nije moglo ostati papi nepoznato. "Doznali smo da je nedavno splitski nadbiskup proterao iz Splita i Trogira veći broj patarena, a da je plemeniti muž Kulin ban bosanski dao onim grešnicima ne samo sigurno sklonište, nego i javnu pomoć i izložio njihovoj zloći svoju zemlju i sebe samoga, pa ih je častio kao katolike, čak i više nego katolike, nazivajući ih hrišćanima", piše papa ugarskom kralju Emeriku. Uz to mu naređuje da se obrati Kulinu i da ovaj iz Bosne protera bogumile, a u suprotnom, ako Kulin ne posluša, da pokrene vojsku na Bosnu. Kulin je do kraja uspeo da ovaj problem reši na sebi svojstven način. Tokom 1203. godine papska komisija je izvršila uvid u situaciju i na neki način Kulin je uspeo da se opravda, što je za trenutak skinulo opasnost od Bosne. Nedugo potom Kulin je i umro. Kulina je nasledio neki Stefan za koga postoje samo maglovite pretpostavke da je Kulinov sin. Od samoga početka Stefan je imao dobre odnose sa ugarskim dvorom i tamo je često boravio. U Bosni nije bio mnogo omiljen budući da je progonio bogumile, što govori da se na vlasti održavao isključivo zahvaljujući ugarskoj pomoći. U vreme ---NASTAVAK SLEDI
2. Prvi Kotromanići Nakon smrti bana Ninoslava počele su u Bosni smutnje oko njegovog nasleđa. Sam Ninoslav je iza sebe ostavio dovoljno potomaka i rođaka, što daljih što bližih, da bi se između njih mogao izabrati dostojan naslednik. Međutim, sada su se tu pojavile različite aspiracije. Bogumili su hteli da Bosnu preuzme neko ko će njima biti naklonjen, dok su ugari želeli za bana nekoga iz njihove interesne sfere. Na kraju je u toj zbrci pobedu odneo ugarski kralj Bela IV uspevši da naturi svoga kandidata. Bio je to dalji Ninoslavov rođak Prijezda o kojem je već bilo govora. On je izgleda jedno vreme bio bogumil, ali se kasnije povratio u katoličku veru i bio čak jedan od revnijih progonitelja jeresi u Bosni. Kako mu je sin bio talac kod dominikanskih fratara, to se može posredno izvući zaključak da njegovo ponovno pokatoličavanje nije bili toliko dobrovoljno koliko prisilno. Još u vreme krstaških ratova po Bosni u vremenu između 1234-1239. godine pojavljuje se Prijezda sa titulom Bosanskog bana. To postavlja neka pitanja. Naime, u vremenu kada je Bosna pala pod vlast hercega Kolomana, a kako je ban Ninoslav izbegao, to se Bosna smatrala zemljom bez vladara. Moguće da je u to vreme Koloman za bana postavio svoga čoveka, a to je bio upravo Prijezda. Kratko je trajalo njegovo prvo banovanje, jedva dve godine, jer se Ninoslav, nakon ugarske katastrofe na reci Šaj, vratio u Bosnu. Kako se on tada strašno svetio ugarskim pristalicama to je sigurno i sam Prijezda bio u smrtnoj
***
Becirovicu ne budi dijete,pa zar nevidis sta se dogadja u Gazi.Znas vrlo dobro da je to organizirala amerika i izrael.Zatvorili su milione ljude u nehumane logore,a sad ih ubijaju projektilima i dosad je ubijeno vise od 23 000 ljudi.Zasto ? Promisli ?
Bećirović prizivanjem NATO priziva zlo i Bošnjacima. Pogledajte Zelenskog sta radi Ukrajincima,koliko je mladosti izginulo,svi su bili prisilno mobilisani i niko nije mogo iz Ukrajine. Amerika je najveći izvoznik oružja i ekonomija joj sad zavisi od prodaje oruzja. Pored toga,ogromna opasnost je i to što se Saudijska Arabija priključila Briksu nedavno, i time značajno ugrozila petrodolar. Ni NATO ni Rusija nam nisu prijatelji i gledaju nas kao svoje poslušnike. Politika je uvijek čist interes. Pogledajte kako svijet ćuti na grozote u Palestini. Briga njih za nas sve,zato u BIH ne treba držati stranu ni Rusiji ni NAO.
***