Milojko Pantić o Mundijalu: Fudbal, novac i Piksijeve infantilne parole
Zabranjeno preuzimanje teksta bez pismenog odobrenja Redakcije portala Radiosarajevo.ba!
Ne tako davno, trenerski mag, sedamdesetih godina prošlog veka, Miljan Miljanić, prvi šef struke Real Madrida iz jedne komunističke zemlje i predsednik Udruženja trenera Evrope, ovako je govorio:
„Ogroman novac ulazi u najpopularniji sport i to nije dobro. To može uništiti fudbal“.
Ukrao automobil pa sletio s ceste u Hadžićima: Prevezen u bolnicu s teškim povredama
Piše: Milojko Pantić, za Radiosarajevo.ba
Katarska kiša milijardi na Svetskom prvenstvu (SP) usred zime, kad mu vreme nije, pokazuje da je popularni fudbalski „Čiča“ bio u pravu.
Jer pazite, ukupni troškovi Svetskog prvenstva u Rusiji 2018. godine iznosili su negde oko 15 milijardi dolara. Četiri godine kasnije Svetsko fudbalsko prvenstvo u Kataru koštaće ukupno 220 milijardi, dakle, 15 puta više nego u Rusiji. Ustvari ništa ne treba da nas čudi.
Stigle vijesti koja je čekala cijela Srbija: Dragan Stojković može da odahne
Veliki reset
Sve je zapisano u projektu „Veliki reset“ Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, koji čine finansijski najmoćniji ljudi sveta. Reč je o stvaranju novog svetskog društvenog i ekonomskog poretka. To je proces u kome industrijski kapitalizam najpre prerasta u bankarski, a bankarski sada u tzv. digitalni kapitalizam koji se zasniva na virtuelnom novcu da bi se čitava planeta stavila pod kontrolu.
Ta kiša dolarskih milijardi potopila je fudbalski sport, jer Prvenstvo sveta obični prijatelji fudbala mogu da prate samo preko medija. Uživo na stadionu nalaze se jedino oni koji raspolažu bankarskim karticama, iza kojih stoje stotine hiljada evra. O čemu se radi? Za utakmicu Katar – Ekvador kojom je otvoreno Prvenstvo ulaznica prve kategorije koštala je 600, druge 425, a treće 300 evra.
Najskuplja karta za finalnu utakmicu koštaće 1.560 evra. Cena druge kategorije ulaznica za finale je 970, a treće 585 evra. Ko će od običnih ljudi, prijatelja fudbala, moći da ode u Katar da bi bodrio svoju reprezentaciju kad samo za ulaznicu treće kategorije treba da plati više nego što je prosečna mesečna plata u Srbiji, da penzije i ne spominjemo.
Milojko Pantić: Srbija ima veću nevolju od Velje - Vučića, on je stvorio tu mafiju
Meni i danas nekadašnji konobar iz beogradskog restorana Madera, pokazuje fotografiju iz Barija gde je 1991. putovao sa još 20.000 ljudi iz bivše velike države, da bi bodrio Crvenu zvezdu na putu do titule prvaka Evrope.
Nije Miljanić govorio napamet. Video je još tada, sedamdesetih godina prošlog veka kao trener Reala, da milioni kojima se plaćaju pojedini fudbaleri, ne idu u klub niti cela suma igraču. Igrač je srećan ako od te milionske transfer sume dobije 10 ili 20 procenata, uz platu i premije, naravno.
Fudbal je tako postao zlatni rudnik za stvaranje „crnih fondova“, a i pranje tzv. prljavih para. A izmišljanje sportskih kladionica preko kojih se vrte milijarde, tek će fudbal zaviti u crno…
Pitam se, recimo, ko će to sprečiti kad je najbolji igrač sveta Mesi potpisao milionski ugovor za promociju kandidature Saudijske Arabije za organizaciju Svetskog prvenstva 2030. godine.
I da li se u tom smislu treba čuditi što je Saudijska Arabija pobedila Argentinu? Sav prihod od prodaje ulaznica pripada Svetskoj fudbalskoj organizaciji FIFA-i. Kad se tome dodaju prihodi od televizijskih prava i sponzorstva, FIFA će za mesec dana Prvenstva u Kataru zaraditi čistih tri milijarde dolara.
Od toga nagradni fond za reprezentacije učesnice iznosi 440 miliona, a prvak sveta dobiće najviše do sada 42 miliona dolara.
Legendarni srbijanski komentator Milojko Pantić: Crna Gora pobediti mora
Piksijeva Srbija
Timovi koji ne prođu grupnu fazu takmičenja inkasiraće po devet miliona dolara. I tu dolazimo do Srbije zvanično najsiromašnije zemlje Evrope koja je u Katar ispraćena parolom selektora Dragana Stojkovića: „Ne morate uraditi ništa a možete mnogo“.
Zbog te infantilne parole mediji Dragana Stojkovića proglašavaju najvećim Srbinom u fudbalu svih vremena kličući: „Piksi Srbine, Srbija je uz tebe“. Ni najboljem sportisti sveta Novaku Đokoviću se nikada tako nije klicalo.
I nikome drugom osim Piksijevom političkom mentoru srpskom samodršcu koji ga je doveo na mesto selektora, dao mu pravo da o svemu odlučuje u Fudbalskom savezu Srbije i ono najvažnije, odkupio mu trenerski ugovor od kineskog kluba koji mu je zbog neuspeha uručio otkaz posle samo šest meseci rada. Tako sada Piksi umesto od Kineza, dobija od Fudbalskog saveza Srbije 120.000 evra mesečno.
Kad se tome doda i mesečna plata od 21.000, onda selektor ne samo da ne bi smeo da javno izjavi:
„Ne morate ništa možete mnogo“, već bi morao da garantuje Srbiji najmanje polufinale Svetskog prvenstva. Ali čak i to čudo da se desi ili da sa svojom selekcijom osvoji titulu prvaka sveta i nagradu od 42 miliona dolara, da li će to išta promeniti u životu polovine stanovnika Srbije koji su na granici siromaštva a pogotovu kod onih milion ljudi koji žive ispod te granice?
Svakoga dana u Francuskoj ulici u Beogradu gledam red ispred Narodne kuhinje gde ljudi svakodnevno čekaju da dobiju besplatni obrok da bi živeli. Bilo kakav uspeh u Kataru ne bi u životu ovih ljudi promenilo ništa. Samo bi do neba osililo samodržca i njegove sledbenike da sa još većom energijom nastave da uništavaju čak i nadu miliona ljudi da će preživeti ovu vlastodržačku apokalipsu.
Parolom „Piksi Srbine, Srbija je uz tebe“, vlast poručuje da će u slučaju bilo kakvog rezultata u Kataru, a to znači prolazak u drugu fazu takmičenja, narod častiti sa malo hleba i još više igara uz neophodnu izgradnju nacionalnog stadiona od jedno pola milijarde dolara, od čega najmanje polovinu stavljaju sebi u džep.
* * *
Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrici "Ja mislim" su isključivo lični stavovi autora tekstova i moguće da ne odražavaju stavove redakcije portala Radiosarajevo.ba, uz napomenu da je oprema teksta je redakcijska.
O autoru Milojku Pantiću
Milojko Pantić je rođen 1947. godine u Despotovcu, srednju Elektrotehničku školu završio je u Beogradu 1966, a Fakultet političkih nauka (novinarski smjer) u Beogradu 1972. godine. Od 1972. do 2012. godine je na Radio-televiziji Srbije (ranije RTV Beograd) radio kao novinar, komentator i urednik.
Godine 2003. osnovao je TV produkciju 'Sportska galaksija', autor je i glavni urednik istoimene emisije, koju emituje 40 lokalnih televizija u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Autor je brojnih novinarskih projekata i serija, komentarisao je više od 1.000 direktnih prenosa ili snimaka fudbala, atletike, boksa, gimnastike, košarke, odbojke, skijanja...
Izvještavao je sa šest olimpijskih igara, pet svjetskih prvenstva u fudbalu te mnogih drugih sportskih takmičenja. Dobitnik je brojnih sportskih i društvenih nagrada.
Radiosarajevo.ba pratite putem aplikacije za Android | iOS i društvenih mreža Twitter | Facebook | Instagram, kao i putem našeg Viber Chata.