Intervju | Miha Švent, predstavnik EIB-a: BiH treba modernizirano tržište električnom energijom

Bosna i Hercegovina se već godinama nalazi na raskrsnici između naslijeđenih infrastrukturnih izazova i ambicioznih evropskih ciljeva, a podrška međunarodnih finansijskih institucija igra ključnu ulogu u tom procesu. Među njima, Evropska investicijska banka (EIB) ističe se kao jedan od najvažnijih partnera, posebno kada je riječ o ulaganjima u energetiku, saobraćaj i razvoj privatnog sektora.

Samo u prošloj godini, kroz projekte koje finansira EIB, u Bosnu i Hercegovinu plasirano je 127 miliona eura, sredstva koja nisu samo brojka na papiru, već se direktno reflektuju na svakodnevni život građana kroz modernizaciju infrastrukture, sigurnije i brže saobraćajne veze, te postepeni prelazak na čišće i održivije izvore energije.

O tome koliko su ta ulaganja zaista vidljiva na terenu, gdje se BiH trenutno nalazi na putu energetske tranzicije, te šta građani mogu očekivati u narednim godinama, portal Radiosarajevo.ba razgovarao je s Mihom Šventom, predstavnikom EIB-a u Bosni i Hercegovini.

Trending

Završen KDZ pregled: Dojava o bombi u Općoj bolnici je bila lažna

Radiosarajevo.ba: Bosna i Hercegovina je prošle godine od EIB-a dobila 127 miliona eura. Koje konkretne koristi građani mogu vidjeti kao direktan rezultat tih ulaganja?

Švent: Prošlogodišnja ulaganja Evropske investicijske banke (EIB Global) prenijet će se u osjetne koristi za građane, posebno u stabilniju opskrbu čistom energijom, sigurnije ceste s kraćim vremenom putovanja i bolji pristup poslovima, naročito za mlade osobe, žene i ranjive grupe. Sve su to područja u kojima EIB Global, banka Evropske unije, direktno podržava napredak zemlje prema članstvu u Evropskoj uniji. Nadalje, naše finansiranje osigurat će da se takve investicije realizuju na transparentan i troškovno efikasan način, uz istovremeno poštivanje tehničkih, ekoloških i socijalnih standarda Evropske unije.

Radiosarajevo.ba: Energetska tranzicija je jedan od prioriteta. Koliko je Bosna i Hercegovina blizu postizanja smanjenja svoje ovisnosti o fosilnim gorivima?

Zelena tranzicija

Švent: Kao klimatskoj banci EU-a, zelena tranzicija je jedan od naših ključnih prioriteta. Prelazak na čišće izvore energije je također veoma važan za BiH, iako to nije nešto što možemo brzo i lako riješiti. Zemlja se nalazi u ranoj, ali važnoj fazi smanjenja svoje ovisnosti o fosilnim gorivima: obnovljiva proizvodnja se povećava, ali će puni učinak ovisiti o bržoj reformi tržišta električne energije i integraciji u regionalna i EU tržišta. Dok Mehanizam za graničnu prilagodbu emisija ugljika stvara pritisak za industriju, ujedno je i jak poticaj za modernizaciju proizvodnje, smanjenje emisija i zadržavanje konkurentnosti na EU tržištima.

Kako bi pomogla preduzećima da se prilagode i iskoriste sve prednosti ovog novog sistema, zemlji je potreban funkcionalan sistem naplate ugljika i modernizirano tržište električnom energijom, kao i regulacija koja podržava potpunu integraciju na regionalna i EU tržišta. Predstojeće reforme na ovom polju će također dovesti do više ulaganja u modernizaciju energetskog sistema. Ukratko, BiH je na putu prema zelenoj tranziciji i potpunom usklađivanju s energetskim i klimatskim pravilima EU-a, a EIB Global nastavlja da predano pruža podršku zemlji i njenom energetskom sektoru.

Radiosarajevo.ba: Vjetroelektrana Poklečani je izuzetno važan projekat. Šta mislite, kad građani mogu očekivati prve osjetne rezultate i niže troškove energije?

Švent: To je drugi važan projekat za poboljšanje udjela obnovljive energije u kombinaciji izvora energije koji Banka finansira u BiH, uz projekat na Vlašiću, a oba se značajnim dijelom finansiraju bespovratnim sredstvima EU-a. Za projekat Poklečani se pored kredita EIB Globala u iznosu od 103 miliona eura očekuje i odobrenje bespovratnih sredstava EU-a u visini od 42 miliona eura i namjenska tehnička pomoć za pripremu i realizaciju. Kada postanu operativne, vjetroelektrane Poklečani i Vlašić će čistom električnom energijom opskrbljivati skoro 100.000 domaćinstava i smanjiti godišnje emisije CO₂ za oko 500.000 tona, čime će se ojačati energetska sigurnost, čak i ako će cijene za domaćinstva padati postepeno a ne trenutno.

Međutim, nije dovoljno samo dodati više izvora obnovljive energije. Potrebno je i obnoviti elektroenergetske mreže i učiniti ih "pametnijima" kako bi mogle lako integrirati više izvora obnovljive energije. Stoga blisko sarađujemo s elektrodistribucijskim kompanijama u BiH i pružamo im podršku u projektima rehabilitacije i proširenja električne distribucijske mreže i poboljšanja kvaliteta opskrbe. Na kraju, za građane je veoma važno da ovi projekti budu u potpunosti usklađeni s ekološkim i procedurama javnih nabavki Evropske unije i njene banke, čime će se maksimalno povećati koristi od projekata, a istovremeno minimizirati finansijski tereti te ekološki i društveni uticaji.

O koridoru Vc

Radiosarajevo.ba: Koridor Vc je u izgradnji već nekoliko godina – postoji li realističan rok za potpuni završetak izgradnje?

Švent: Oko polovine koridora je već izgrađeno, međutim složenost terena i niz drugih ograničenja znače da se rokovi završetka procjenjuju po dionicama, a ne kao jedinstveni rok na nivou cijele zemlje. Projekat se također suočava sa širim strukturnim i organizacijskim izazovima, uključujući institucionalne kapacitete za efikasno i transparentno upravljanje ovako velikim infrastrukturnim projektima.

Koridor Vc je jedna od najvećih i najsloženijih investicija koje Evropska unija podržava na Zapadnom Balkanu. On osigurava brzu i stratešku povezanost s Hrvatskom, Mađarskom, Jadranskim morem i širom Evropom. Evropska unija podržava izgradnju više od 200 km autoputa, osiguravajući sredstva za tehničku pomoć i sufinansiranje, uz zajmove Evropske investicione banke (EIB) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Do sada je EIB osigurao gotovo 900 miliona eura u kreditima, uz više od 800 miliona eura bespovratnih sredstava koje je EU odobrila kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan. Konkretno, više od 130 km dionica autoputa je već izgrađeno, više od 50 km je trenutno u izgradnji, dok su preostale dionice u fazi pripreme.

Koristi koje će ovaj projekat donijeti BIH i njenim građanima su značajne i obuhvataju društveno‑ekonomski razvoj, jačanje ekonomske konkurentnosti i trgovinskih tokova, efikasniju mobilnost za oko 1,5 miliona ljudi, kao i smanjenje broja saobraćajnih nesreća. Sigurnost u saobraćaju je jedan od ključnih prioriteta ovakvih projekata. U tom kontekstu primjenjuju se napredne tehnologije i savremeni standardi za autoputeve, uključujući visokotehnološki centar za kontrolu saobraćaja u blizini Zenice, koji u realnom vremenu nadzire autoput putem kamera i automatiziranog softvera za detekciju incidenata, omogućavajući brze reakcije na nesreće i druge opasne situacije te pomažući u spašavanju života.

Ovaj autoput ostaje strateška životna linija za Bosnu i Hercegovinu i širi region, ključna za unaprjeđenje povezanosti, jačanje trgovine i napredovanje u okviru agende EU za povezivanje.

Radiosarajevo.ba: Koliko su domaće institucije i administracija u BiH spremne držati korak sa zahtjevima velikih evropskih ulaganja?

Švent: Uz inženjersku stručnost i iskustvo, veliki infrastrukturni projekti zahtijevaju i poboljšano usklađivanje s propisima, efikasne procedure planiranja, transparentnu nabavu i robusne sposobnosti upravljanja projektima. BiH već ima popriličnu tehničku stručnost, ali glavni nedostaci ostaju regulatorna efikasnost, rokovi za planiranje i kapacitet implementacije projekata – područja u kojima ciljane reforme mogu značajno ubrzati ulaganja.

I ovdje EIB Global može pomoći putem savjetodavnih programa kao što je JASPERS, koji je namijenjen za pomoć institucionalnim kapacitetima i približavanju EU standardima u pogledu ulaganja.

Radiosarajevo.ba: Mala i srednja preduzeća su stubovi privrede. Šta im trenutno najviše nedostaje da postanu konkurentnija na EU tržištu?

Stubovi privrede

Švent: Mala i srednja preduzeća (MSP) su stubovi privrede BIH, ali mnoga i dalje zaostaju za firmama iz EU u pogledu spremnosti za dekarbonizaciju i digitalizaciju. Mnoga preduzeća su već potpuno integrirana i konkurentna na evropskim tržištima, ali potrebni su dodatni napori da se prilagode izazovima. Sporost provođenja reformi tržišta električne energije i smanjenja emisija dovodi izvoznike u ranjiv položaj. Bosanskohercegovačka preduzeća također zaostaju u digitalizaciji, naprimjer korištenju računarstva u oblaku, analitici podataka i primjeni umjetne inteligencije, a sve to utiče na njihovu produktivnost, inovativnost i konkurentnost na izvoznim tržištima.

Grupacija EIB ulaže značajna sredstva u poticanje konkurentnosti kroz ciljanu podršku za privatni sektor. Naše "inkluzivno finansiranje" je dostupno kompanijama koje stvaraju prilike za žene, mlade ljude i ranjive grupe. U tu svrhu, nedavno smo pokrenuli kreditnu liniju s bankom Intesa Sanpaolo u BiH za podršku preduzećima koja postignu značajan napredak u pogledu jednakosti spolova, zapošljavanja mladih i društvene inkluzivnosti.

Garancija EU za otpornost malih i srednjih preduzeća također omogućava pristupačno finansiranje kroz mobilizaciju više od 25 miliona eura za 150 kompanija. Također pomažemo Centralnoj banci Bosne i Hercegovine putem savjetodavnog programa za ozelenjavanje finansijskog sistema. Time doprinosimo razvoju okvira za upravljanje rizicima od klimatskih promjena za lokalne banke kako bi efikasnije podržale projekte sa smanjenom emisijom ugljika i klimatskim učinkom u privatnom sektoru.

Radiosarajevo.ba: Planirani Instrument za inovacije i zelenu tranziciju zvuči ambiciozno. Hoće li domaće kompanije biti spremne iskoristiti ovu priliku ili postoji opasnost da će sredstva ostati neiskorištena?

Švent: EIB Global je pokrenula ovaj program u iznosu od 187 miliona eura kako bi potaknula održivi rast privatnog sektora na Zapadnom Balkanu. Kroz realizaciju sa lokalnim bankama i kombinaciju kredita i bespovratnih sredstava EU-a pomoći će mikro, malim i srednjim preduzećima, kao i preduzećima srednje tržišne kapitalizacije, da ulože u digitalizaciju, inovaciju i zelenu tranziciju kroz projekte koji se odnose na kibernetičku sigurnost, razvoj novih proizvoda, održivu poljoprivredu, ekološki turizam i otpornost na klimatske promjene.

Ovaj instrument također uključuje obuku i podršku za preduzetničke inkubatore, naučne parkove i istraživačke centre radi jačanja lokalnih inovacijskih ekosistema. Očekujemo značajan odziv, pogotovo zahvaljujući savjetodavnim uslugama za pripremu projekata za preduzeća.

Radiosarajevo.ba: Bilo je mnogo govora o obustavi finansiranja Koridora 5C jer Autoceste FBiH duguju novac izvođačima. Koji su minimalni zahtjevi i očekivanja EIB-a za potencijalni nastavak finansiranja ovog važnog projekta? Ili nema nazad?

Švent: EIB je obavijestila relevantna tijela i Ured evropskog javnog tužioca o navodnom nedozvoljenom postupanju u određenim dijelovima Koridora Vc i ne možemo to više komentirati dok je istraga u toku. Ono što je ključno je da svi projekti koje finansira EIB ispunjavaju najviše standarde odgovornosti i transparentnosti.