Iznad Bosne sunce sija, radujem se Kurtzu i jaaaa

U Predsjedništvu BiH očekuje se dolazak Visoke predstavnice Evropske unije za vanjsku politiku Catherine Ashton. Traju užurbane pripreme.

Piše: Ahmed Burić za Radiosarajevo.ba

Ministar vanjskih poslova Zlatko Lagumdžija nervozno čarlija prstićima, vidi se da ima dileme. Okreće se lagano prema članu predsjedništva Željku Komšiću:

-    Vidi, mislim da je došlo vrijeme da se stari sukobi stave na stranu.
-    Slažem se – odgovori Željko. Šta predlažeš?
-    Peticu – kaže Lagumdžija.
-    Ih, peticu – pomalo će rezignirano Komšić. Pa ja ovako imam šesticu, a kad hoću vozi me osmica, de ba malo, nemoj me potcjenjivat’. Onda se kao malo predomisli: “A da nije petica…”
-    Nije, ba, nemoj ovdje pred ljudima, dogovrićemo se – presiječe ga pogledom ministar vanjskih poslova. Pitam te gdje ćemo Catherine Ashton  vodit’ na ćevape.
-    A, to – malo će začuđeno član Predsjedništva iz reda hrvatskog naroda. Ima super roštilj dole kod okretaljke, moj jaran drži, pljeskavica samo takva.
-    Ima moj jaran na okretaljci, šta, ba, ima tvoj jaran!? – pomalo se rugajući umiješa Bakir Izetbegović. Nikad od tebe političar, znaš da treba nivo, ne mo’š k’o papak ženu takvu vodit’ u limeni objekat, mora nivo. To mora na čaršiju, to je naše srce.
Umiješa se, odlučno ali decentno, Nermin Nikšić, predsjednik Federalne vlade:
-    Dobro, srce je srce, ali gledajte da ima i druga ponuda (obraduje se): brizle, bubrezi, džigerica, pinđiviši… ovo-ono…
Komšić ne odustaje, malo se obrecne na Bakira I.:
-    Nije limeni, frajer ustaklio, da vidiš kakav je objekat, k’o BBI centar. (Onda malo šapuće na uho.) E, vid’ćeš za ovo, a valj’o sam ti kad je Nebojšu trebalo preglasavat’, vratiće tebi Željkan kad-tad.
U razgovor upada i Željka Cvijanović, predsjednica Vlade RS-a.
- Je li to mene neko nešto pita?
- Jok, vala! – odgovoriše svi uglas. Mi kad hoćemo da tebe nešto pitamo, zovemo Milorada.
Željka namrači vjeđe:
-    Tako, znači. Ovo je diskriminacija. I spolna, da znate da ću se žaliti Lady Ashton, čim dođe.  
-    Dobro, da nije nacionalna! – ubacuje se Predsjedavajući Vijeća ministara Vjekoslav Bevanda.
-    I nacionalna, kolega, i nacionalna. Zašto ne bismo visoku gošću odveli na ćevape, recimo, u Lukavicu. Tamo imaju dvije sjajne pečenjare…
-    Eki, pečenjare!? – ote se Komšiću.
-    Da, da, kolega! – obrecnu se Cvijanović. Je li vam to smeta jezik.
-    Đe to ima jezik? – upita se Nikšić.
-    Nema niđe, šuti ba – prekide nedoumicu Lagumdžija. Dajte da se dogovorimo, žena samo što nije…
U salon, iznenada, ulazi Lady Ashton.
-    Good morning!
-    Dobar dan. – odgovoriše svi.
-    Alejkumu selam – dodade Bakir.
-    Došla sam da podijelim iskustva i smjernice iz Bruxellesa.
-    Ma, nemoj mi reć’? – ote se Radmanoviću.
Lady Ashton ga presiječe pogledom.  
-    Vaše je, dakle, da radite u skladu s evropskim principima, da implementirate sedamstočetrdesetčetiri zakona i dvjestosedamdesetdva propisa, osnujete tridestjednu agenciju i slušate zahtjeve građana. U tom smislu sam, prema starom dobrom principu anglosaksonske politike, ponijela štap i mrkvu, koji simboliziraju balans između…

Bakir Izetbegović dočeka te riječi s olakšanjem:

-    Pa niste trebali nositi mrkvu, mi ovdje imamo Mrkvu u nekoliko izdanja Baščaršija, Grbavica, Malta, Dobrinja. Baš sam neki dan sa svojim saradnicima naručio đulbastiju (pokazuje prstićima kako je slasno jeo) Znate kakva je, k’o mozak.
-    Mozak? – užasnuto gadljivo će Lady Ashton. Vi jedete mozak?
-    Ma nije to – umiješa se Zlatko Lagumdžića – kolega Bakir govori o brainstormingu. (Prezrivo pogleda Bakira) Pita se, naime, gdje bismo mogli nastaviti ovu plodotvornu diskusiju. Mi smo upravo razgovarali o tome gdje bismo na ćevape.
-    Tshewaptschichi, mmmmm. – uskliknu jedan od pratilaca Lady Ashton. Ona ga blago prijekorno pogleda, i onda se ozari.
-    Ah, da , svakako. Moram vam reći da roštilj u Ukrajini ništa ne valja.
-    Ma, kakvi oni, ne valja u njih meso – reče Nermin Nikšić.
Lagumdžija se opet nađe u nelagodi. (Šapće Nikšiću).
-    Nikad tebe naučit’, je li rek’o Aliastair Campbell da se o kafanama ne priča negativno pred drugima. Oprostite Lady Ashton šta ste ono rekli.
Bakir uleti sa skandiranjem:
-    Mrkva, Mrkva, Mrkva …
-    Dakle , Mrkva. – ozari se Lady Ashton. Možda mi ovoga puta štap neće trebati. Idemo malo da omastimo brkove.
U ćevabdžinici, idilična slika. Bevanda znalački mezucka ražnjiće, Željka i Željko bratsko-sestrinski tamane ćevape i male sudžuke, a Nermin Nikšić prati šefa i moči somun u kajmak, dok znalački mjeri pljeskavicu. Željko Komšić se obrati roštiljdžiji:
-    E, molim te, nemoj mi parit’ somun.
-    Ne znaš ti šta valja, moj brate. – odvrnu Bakir preko zalogaja. Čuj nemoj mu naparit’, pa sve je u pari. I magli.
-    Zdravica – povika neko sa stola, najvjerovatnije Bevanda.
-    Lady Ashton! – ljubazno je predstavi Lagumdžija.
-    Drage dame i gospodo, uvaženi domaćini – započe Lady Ashton. Želim da se zahvalim na ovako srdačnoj dobrodošlici i da vam kažem da vam roštilj nije ni za k….
(Pogledi gostiju se zalede.)
-    Prvo, ćevap je previše reš, a znamo da on ne smije biti suh. Molim vas da se na to obrati pažnja. Drugo, kad se uz pljeskavicu služi kajmak, ne treba ajvar. Zar tu, evropsku lekciju, nismo dosad naučili. Treće, gledam ovu đulbastiju kod Bakira. Treba naglasiti: ako je “well done”, onda mora biti dobro pečena s obje strane. A ne da je odozgo “english”, a odozdo prepečena. (Maše glavom). Nisam zadovoljna, nikako nisam zadovoljna.
(Polako se ustane, i s pratnjom krene prema izlazu.)
Naši političari, ostanu sjedjeti, u čudu.  

Zlatko se počeše po bradi, pa kao za sebe promrmlja:
-    Odakle ovo zna, j…
Željki Cvijanović pola ćevapa zastane u grlu. Radmanović mirno saopći:
-    Ljudi, među nama je špijun. Ona zna sve tajne i nijanse roštilja, neko joj je ovo morao dojaviti.
Vjekoslav Bevanda, koji je upravo završio s pilećim batakom bez kosti, doda:
-    Ovo nije šala. Po poslovniku bi se sada trebalo obratiti Komitetu nacionalne sigurnosti.
-    Ali, mi to nemamo – odsječno će Lagumdžija.
-    Pa, onda, Ministarstvu sigurnosti, odnosno ministru. – kratko će predsjedavajući Vijeća Ministara.
-    Što njega niko nije zvao na ćevape? Dosad smo ga zvali. – preko praznog tanjira konstatira Komšić.
-    Uhhhh - uzdahnu Lagumdžija. Pa da nam prisjedne i ovo malo.
-    Pa, nisam ga ja zvao za sofru, nego ti. - upade Bakir. I dodade: “Vi, vala, kako god hoćete ali je bolje bilo dok je Clinton dolazio na ćevape. Ni muke ni srkleta, a vala ni ove galame. Šta bi ženi, jedna glava – hiljadu jezika.
-    Gdje jezika? – opet će Nikšić. Lagumdžija mu opali seftu iznad zatiljka.
-    Šuti ba, i jedi.
-    Dobro, šta ćemo sad? – ubacuje Bevanda glas razuma.
-    Ja bi’ možda mogla još malo pljeskavice – reče Željka Cvijanović, pa nastavi - ali puno bi mi bila čitava. (Okrenu se Lagumdžiji). Šta misliš, uzmemo jednu, pa da podelimo.
-    Dijeli ti s nekim drugim, šta si se mene ufatila? – nevoljko će Zlatko. Uzmi malu.
-    Nisam znala da ima mala – reče predsjednica Vlade RS-a. I suknu ono gusto iz jogurta pri dnu čaše.
-    Dobro kad je tako – reče Zlatko. Daj nam još dva miješana.
Radmanović, zadovoljno gricka čačkalicu i smanjenog pritiska bludi u daljinu. Neko sa stola reče:
- Bolje bi bilo da je došao onaj Kurtz, nego ova Ashton. Vidi šta nam uradi, a mi je častili.  
-  Ma, nema veze. Sve će to bit’ u redu: sad ide lagano Prada, Fendi, Zara, Max Mara – spremno dočeka Bakir.  
- … i naravno Džej – završi Željka spremna da se dernek nastavi.
- Pjesma! – ote se Komšiću.
(Političari zagrljeni pjevaju):
- Iznad Bosne sunce sija, radujem se Kurtzu i jaaaa.