Ivan Trajković: Rusija u Ukrajini koristi krstareće rakete bez bojevih glava

Zabranjeno preuzimanje teksta bez pismenog odobrenja Redakcije portala Radiosarajevo.ba!

Ruska agresija na Ukrajinu je ušla u svoju drugu godinu, bez izgleda za skori prekid borbi i neprijateljstava, iako su i Kina, kao i francuski predsjednik Emmanuel Macron najavili skore predloge mirovnih sporazuma.

Piše: Ivan Trajković, za portal Radiosarajevo.ba

Krajem prošle i početkom ove godine ukrajinske snage bezbjednosti predstavile su javnosti dijelove krstarećih raketa koje nisu imale nikakav eksploziv, niti bojeve glave. Glavni cilj lansiranja ovakvih 'praznih' balističkih raketa je jednostavan - maksimalno opteretiti ukrajinske snage protiv vazdušne odbrane, kako bi one iskoristile što više (veoma skupih) raketa za PVO odbranu, te tako kasnije predstavljale manju opasnost za ruske letjelice u vazdušnom prostoru Ukrajine.

Dizajn još iz osamdesetih godina

Najveći broj ovih 'praznih' balističkih raketa koje stižu iz Rusije su tipa 'KH-55', a koje se danas vode kao 'X-55' (NATO oznaka AS-15 Kent). Razvoj ovih raketa je započeo još za vrijeme Hladnog rata, krajem sedamdesetih, da bi one prvi put bile uvedene u Sovjetske oružane snage osamdesetih godina prošlog vijeka.

Dizajn raketa je nastao u projektnom birou 'MKB Raduga', u gradu Dubna u blizini Moskve. Ova fabrika je razvila širok spektar raketnih sistema, počevši od prvih sovjetskih vazduh-zemlja i vazduh-more raketa 'KS-1 Kometa' i 'K-10' pedesetih godina. Kako su se potrebe SSSR-a za naprednim raketnim i balističkim sistemima povećavale, razvijeni su i sistemi 'P-270 Moskit' za uništavanje velikih brodova i razarača, te specijalna raketa 'KSR-11' za uništavanje radarskih sistema.

Velike balističke rakete 'KH-59 Ovod' i 'KH-58' su i danas jedne od glavnih oslonaca ruskog raketnog sistema za brza dejstva, a koriste se i u Alžiru, Indiji, Maleziji i Belorusiji (u verziji za izvoz KH-58E, koja se proizvodi od početka devedesetih).

Same balističke rakete 'KH-55' koje se danas koriste u Ukrajini prošle su kroz nekoliko faza razvoja. Aktuelna verzija nosi ime 'KH-101' i u odnosu na prvobitni dizajn ima smanjenu mogućnost detektovanja radarom. Takođe, unaprijeđen je i kompjuter za navigaciju, koji u novoj verziji može da koristi satelitsku navigaciju uz pomoć 'GLONASS' sistema (GLONASS je ruska verzija američkog GPS sistema za globalno satelitsko pozicionaranje).

Cijena jedne unapređene rakete 'KH-101' je između 9 i 11 miliona dolara. U slučaju da je 'KH-55/KH-101' naoružana nuklearnom bojevom glavom 'TK-66' ona ima razornu snagu od 200 kilotona TNT-a - u poređenju, nuklearna bomba 'Litlle Boy' (Mali Dečko ) bačena na kraju Drugog svetskog rata na japanski grad Hirošimu imala je razornu moć od oko 15 kilotona TNT-a.

Ukrajina ih prodavala Iranu

Zanimljivo je i da je sama Ukrajina, nakon raspada SSSR-a imala više stotina ovih balističkih raketa (po nekim izvorima i više od hiljadu). One su jednim dijelom vraćene u Rusiji na osnovu nekoliko sporazuma koje su sredinom devedesetih dve države bile potpisale, a ostale su bile uništene.

Ipak, nakon 2000 godine, u ukrajinskim medijima su se često pojavljivale glasine da dobar dio ovih raketa zapravo nije uništen, već - prodat. Nakon istrage, ukrajinske vlasti su utvrdile da je dio ovih tvrdnji tačan; 2005 je otkriveno da je dvanaest raketa 'KH-55' prodato Iranu, za oko 50 miliona dolara, te da je šest ovih raketa prodato Kini.

Na osnovu dizajna 'KH-55', Iran je kasnije razvio sopstvenu verziju krstareće rakete pod imenom 'Soumar'. Ova raketa je zasnovana na ruskom dizajnu, ali ima moderniji kompjuter za navođenje, te veći domet, između 2500 i 3000 kilometara. Iran takođe trenutno razvija i novi raketni sistem 'Hoveyzeh', nastao na osnovu 'KH-101/Soumar'.

* * *

Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrici "Ja mislim" su isključivo lični stavovi autora tekstova i moguće da ne odražavaju stavove redakcije portala Radiosarajevo.ba