Pismo ocu o kojem bruji regija: "Djeca su na ulici jer niste imali mu*a za borbu"
Jedan od njih je Ivan Mandić iz Kruševca koji je u jednom od svojih statusa pokušao objasniti svom ocu zašto je na ulici. HNeočekivano, njegov posto podijelilo je preko 10.000 ljudi širom regije.
Evo šta je Ivan napisao:
"Pita me otac šta je svrha ovih protesta, a vidim i ostali se to pitaju i zašto nismo na izborima srušili vlast ako nam ne odgovara. Krenuću redom. Čitaj stari, a čitajte i vi ostali...
Predsednički izbori su samo uzrok onoga što u narodu tinja već godinama. Ljudi koji su na ulicama, ne žele više da: nemaju posao samo zato što nisu SNS. Nemaju nikakva prava samo zato što nisu SNS. Nemaju nikakvu budućnost u Srbiji ako SNS ne postanu. Studenti su na ulici jer ne žele više da im tamo neke Mali, Slinavi ljudi kupljenim diplomama i plagijatima uzimaju mesta, a da oni ostavljaju svoje porodice kako bi potražili život u drugim državama gde će im ta diploma služiti svrsi.
Ne želimo više da nam u Nemačku, Italiju, Švajcarsku, Austriju odlaze prijatelji, porodica, poznanici i drugi koji nam život upotpunjuju samim svojim postojanjem. Takođe, nećemo da se više deca leče SMS porukama i da sva umiru, dok se vlast razmeće svojim bilbordima, reklamicama po banderama i plakatima 365 dana u godini? Ne želimo više da nam otvaraju kontejnere, bandere, rukohvate, zaseoke, ograde i šahte. Razumete li to?
Ne želimo da sedimo i gledamo samo vas na televiziji, non stop i da manipulišete nama. Hoćemo da ljudi vide da postoji i neko drugi u ovoj državi ko nije samo Vučić! Ne želimo više da se sat rada plaća 130 dinara, da nas u rođenoj zemlji eksploatišu Korejanci, Japanci, Nemci, Amerikanci, Rusi, Šveđani nego da nas plaćaju isto kao i njihove radnike u njihovim zemljama. Ako ne žele, neka idu. Ne želimo više da deca plaćaju udžbenike, da se u vrtiće upada preko veze.
Ne želimo više da nas Informer plaši ratovima ni građanskim ni sa komšijama Hrvatima, Slovencima, Bosancima, Makedoncima, Crnogorcima i da nas svađa sa svima. Da nam piše svakog dana o državnim udarima, atentatorima iz Jajinca i ostalim glupostima. Ne želimo više da nas prebijate na ulici, uzimate materijal, da nam ubijate decu, očeve, novinare, rušite kuće, pretite izvršiteljima, držite na poslovima po 3 meseca, da nas iskorišćavate dok radimo na crno, da nas malteretirate, ucenjujete poslom, egzistencijom, porodicom, životom dok tužilaštvo, policija i Sudovi okreću glavu.
Nećemo više da nam govorite da smo ološ, neradnici, narkomani, Soroševci dok oslobađate tajkune, kriminalce, mafijaše. Ne želimo više da nam par ljudi kreira ceo život i da nas biraju, dok nas dele na NJIHOVE I nas TUĐE po partijskoj knjizici!!! Neću bre da znam ni ko je predsednik, ni ko je premijer, ni ko je ministar, ni ko je gradonačelnik, ni ko je "građanin" , ama ništa!
Nema ovo više nikakve veze sa politikom. Ima veze sa životom svih nas. Mladih, starih, svejedno je.
To se brani na ulicama ovih dana, ne vlast, nego čast. Ništa više.
Treba da vas je sramota sve što uopšte i pitate posle 27 godina mučenja u ovoj patetičnoj Srbiji, zašto smo na ulicama! Sram vas bilo što ćutite, savijate glavu i glumite demokratsko društvo i što ste dozvolili da studenti i deca brane ovu jadnu državu koju ste nam VI stariji ostavili ovakvu kakva je danas!
Sram vas bilo penzioneri što ste dozvolili da izdržavate svoju decu i unuke, što ne možemo da se zaposlimo, radimo, sagradimo kuće, kupimo stanove, napunimo frižider kako ste vi to nekada mogli! Sram vas bilo svakog sendivča, deterdzenta, brašna, soli, šećera, blokčića, upaljača i novca koje ste uzeli i kojim ste pristali da čitavih 27 godina imamo samo ratove, siromaštvo, urušene institucije i državu u rasulu! Sram vas bilo za sve bre! Deca vam na ulici jer vi niste imali muda da se borite za nas. Zato se mi sada borimo sami za sebe!
I samo da ćutite jer ćutali ste i kada nije trebalo da ćutite!
Nekome vlast, nekome čast!
E, to je svrha."
Nakon što je njegov status odjeknuo regijom, Ivan je napisao:
Zamislite koliko smo mi skrenuli sa puta kad nešto ovako kao što je moj razgovor sa ocem dobilo ovakav publicitet, a u suštini pisao sam i pričao o elementarnim ljudskim vrednostima i normalnoj državi. Sad ne znam posle ovih silnih reakcija na moj status, da li moja reakcija treba biti srećna ili tužna? Tuga je to da smo dozvolili da nam normalan život izgleda kao senzacija koju lajkujemo, delimo, kojoj aplaudiramo. Sreća da smo se pokrenuli bilo kako da jasno i glasno izgovorimo da nije dobro jer zaista nije!
Radiosarajevo.ba pratite putem aplikacije za Android | iOS i društvenih mreža Twitter | Facebook | Instagram, kao i putem našeg Viber Chata.