Zlaja Ivanišević: Ma, stavi svega; sve će to narod povratiti
Radiosarajevo.ba
(Prokleta mogućnost izbora mora da postoji)
Piše: Zlaja Ivanišević za radiosarajevo.ba
Piše: Zlaja Ivanišević za radiosarajevo.ba
Već dugo ne kupujem dnevne novine. Sedmične, tjedne i heftične – rijetko, skoro nikako. Preletim ih jednom u mjesec ipo – dva, kod Juse, dok čekam da se uvalim na udobnu stolicu zagrijanu od strane svježe ošišane mušterije. I, mogu vam reći, ništa mi ne fali. Sve je to ionako “déjà pročitano”, što bi se reklo.
Televizija? E, to je već druga priča. Pošto se TV pretplata plaća, pa gled’o ti ne gled’o, trudim se da izvučem maksimum. Ipak, informativne emisije redovno propuštam jer se termini emitovanja poklapaju sa juniorovim obrocima i tu Ben10, Noddy, Ninja kornjače i ostala animirana bratija imaju ekranski prioritet. Uhvatim tu i tamo pokoju reklamu, nekim čudom propustim najbolje golove, a onda opet uhvatim one iste reklame koje se potom nekoliko puta repriziraju jer su u bloku pred “Izbornu hroniku” ili, kao večeras, pred poznatu političku emisiju na čiji početak obično kasnim, a i da ne kasnim...
Šaltam kanale i mijenjam programe u očajničkom pokušaju da napravim pametan izbor. Prolijećem kroz sapunice, katastrofe, omekšivače, terorističke napade, kišne gliste, zabavnjake, dezodoranse, narodnjake, nepogode, uloške, tariguze, predsjedničke kandidate, balegare, žohare i ostale baje... Nešto kao tražim, a ni sam ne znam šta? Ništa! Gasim!
*
Popili smo kafu (ja i rakiju), pričali, sjećali se, ćutali, opet pričali i sad evo opet ćutimo. Ona se bori da prevari suze, ali džaba; neke se suze ne mogu isplakati, uvijek su tu.
Trebalo bi da je zagrlim i kažem “Nemoj plakat, mama”, ali... Neka plače, lakše je. “Je li ovo neko zvonio?”, kaže i odlazi da obriše suze. Uzimam novine sa stola i listam: Korupcija, ucjene, prijetnje, namješteni tenderi, nepotizam, uništena imovina, rasprodana država; lideri laju na lidere, stranke laju na stranke; mržnja, nepravda i predizborne laži... Svega tu ima osim pravde, plata, penzija, puteva, željeznica... i ljudskog dostojanstva.
Prelistavam tako beznađe sve do smrtovnica. “Sa velikom tugom i bolom u srcu... nakon kratke i teške... 8. Septembra 2006...” Gledam najdraže lice i čitam svoje ožalošćeno ime, sada već četiri godine mlađe. Fali mi moj stari. Pravo! “Sve bude i prođe, samo nek’ je zdravlja”, govorio je. “Ništa nije prošlo, tata, sve je isto, još i gore”, pomislim.
*
Dosta je bilo informativne apstinencije. Danas sam kupio novine, i to dvoje! Možda sam se malo precjenio, ali nema veze, izdržao sam ja i gore.
Užas! Preko tri stotine naslova, isto toliko podnaslova, lonac kafe i kesa duhana! Žali bože kafe i duhana.
Pokušavam da napravim rekapitulaciju pročitanog: “Omaira i Antonio se konačno razvode i priznaju Incku da su Bakir, Mladen i Fahrudin trudni sa Šeherezadom koja pristaje na jednu romantičnu noć sa Onurom, a vamo sa Karmenzom sprema iznenađenje za Željka, Nebojšu i Harisa po pitanju otkupa dionica Bosnalijeka i privatizacije BH Telekoma. Grejs bespotrebno ubija Anhela i ranjava u cjevanicu Tijaga zbog malverzacija oko Elektroprivrede, umjesto da ubije nekog drugog (a dobro se zna i koga) zbog pronevjera u banci za obnovu i razvoj. Antonio i Rikardo Seferu i Nijazu otkrivaju ime Mustafine ljubavnice Klare (Klara) koja se švalera sa Cesarom dok se priprema za prvu bračnu noć sa Miloradom, Sulejmanom i Draganom na vrhu Avazovog izvrnutog tornja u Prudu. Kan je operisan! Onur i Kerim se svađaju! Gulsun se budi iz kome, a Valentin pada u očaj! Sven i Nikola pomažu Rositi da se porodi, a ova nagovara Eulaliju da prizna Hortenziji kako je prije veze sa Mladenom i Jerkom bila u vezi sa Ejupom i Stjepanom. U sanatoriju izbija skandal i svi kao mahniti urlaju – Glasajte za mene, mile vam majke!”
Šta je ovo, braćo mila?! Niđe veze s vezom! Pjene do neba, ne može odvod da savlada. Ili meni stvarno više ne ide s novinama?! Biće da je to. Lijepa apstinencija, odoh malo prošetat.
*
Grad izgleda da te mili bog sačuva, festival kiča. Sve je okićeno “glasačkim listićima” u raznim pozama. Mada ima i nešto glanc novih, uglavnom dominiraju oni stari, dobro poznati, dotrajali i prilično profanisani listići. Sve u svemu, onako usiljeno nasmijani i napirlitani ne izgledaju baš kandidatski, što i nije bilo za očekivat .
Bilo kako bilo, uskoro će svi oni završiti u kutiji i to je OK, nije problem. Problem je što ćemo nakon toga znatiželjno otvoriti kutiju. A Zevs je fino upozorio:”Ne otvaraj kutiju ni za živu glavu, izletiće!” E, jebiga, uvijek se kasno sjetimo. Nema veze, opet će nam ostati “nada”! Dobro ili zlo, ne znam, diskutabilna je to kategorija.
*
Da budemo iskreni, nije čovjeku ni lako da izabere pravog u ovolikoj kamari kandidata. Sve me ovo neodoljivo podsjeća na priloge uz pljeskavicu kupljenu na kiosk-grilu i na ono što nakon toga neminovno slijedi:
- Šta'š u pljesku?
- Svejedno, šta god... a, šta sve ima?
- Vidiš valjda sam, nisi ćorav: Senf, kečap, majoneza, pavlaka, kajmak, mileram, ajvar, kupus, kiseli kupus, paradaiz, luk, krastavac, kiseli krastavac, ljuta paprika, paprika, kisela paprike, zelena salata, turšija, domaći sos... Biraj! Govori, šta ćeš?
To, to mi treba, poštena ponuda i mogućnost izbora – pomisliš. Prekontavaš se, kombinuješ, biraš, odlučuješ... I taman da kažeš – neću ništa od priloga – ili – stavi samo malo luka – začuješ nervozni glas prepoštene grildžinice – Hajde, brže malo, nisi sam! Ho'š da ti stavim svega pomalo?
Nema govora! Ni u ludilu ne bi pristao na to, ali te jebe ono „nisi sam“, pa mahinalno kažeš – Ma, stavi svega.
Gladan kao isparan pokrkaš nezamislivo čudnu skalameriju i skontaš kako i nije bila baš tako odvratna kao što si mislio da će biti. Drži te taj zaključak još neko vrijeme, sve dok iz tebe kao iz Vezuva ne rigne smrdljiva lava, ona kašasta neprincipijelna koalicija užeglih priloga, kiselina što nagriza caklinu štovane klozet šaljice (ako se uopšte do nje uspiješ dovući). Povraćaš iz sebe i majčino mlijeko i proklinješ trenutak kad si izabrao da ne napraviš svoj izbor. Nikad više! – zaklinješ se samom sebi kroz riganje, baš kao što si se i prošli put zaklinjao.
*
Nikad čovjek da dođe do pameti! A opet, nikad nije kasno! Hajmo mi ovo odglasat pa put pod noge. Idemo za Katmandu!
„Put za Katmandu“ – AZRA
http://www.youtube.com/watch?v=PntJhibv484
radiosarajevo.ba
Televizija? E, to je već druga priča. Pošto se TV pretplata plaća, pa gled’o ti ne gled’o, trudim se da izvučem maksimum. Ipak, informativne emisije redovno propuštam jer se termini emitovanja poklapaju sa juniorovim obrocima i tu Ben10, Noddy, Ninja kornjače i ostala animirana bratija imaju ekranski prioritet. Uhvatim tu i tamo pokoju reklamu, nekim čudom propustim najbolje golove, a onda opet uhvatim one iste reklame koje se potom nekoliko puta repriziraju jer su u bloku pred “Izbornu hroniku” ili, kao večeras, pred poznatu političku emisiju na čiji početak obično kasnim, a i da ne kasnim...
Šaltam kanale i mijenjam programe u očajničkom pokušaju da napravim pametan izbor. Prolijećem kroz sapunice, katastrofe, omekšivače, terorističke napade, kišne gliste, zabavnjake, dezodoranse, narodnjake, nepogode, uloške, tariguze, predsjedničke kandidate, balegare, žohare i ostale baje... Nešto kao tražim, a ni sam ne znam šta? Ništa! Gasim!
*
Popili smo kafu (ja i rakiju), pričali, sjećali se, ćutali, opet pričali i sad evo opet ćutimo. Ona se bori da prevari suze, ali džaba; neke se suze ne mogu isplakati, uvijek su tu.
Trebalo bi da je zagrlim i kažem “Nemoj plakat, mama”, ali... Neka plače, lakše je. “Je li ovo neko zvonio?”, kaže i odlazi da obriše suze. Uzimam novine sa stola i listam: Korupcija, ucjene, prijetnje, namješteni tenderi, nepotizam, uništena imovina, rasprodana država; lideri laju na lidere, stranke laju na stranke; mržnja, nepravda i predizborne laži... Svega tu ima osim pravde, plata, penzija, puteva, željeznica... i ljudskog dostojanstva.
Prelistavam tako beznađe sve do smrtovnica. “Sa velikom tugom i bolom u srcu... nakon kratke i teške... 8. Septembra 2006...” Gledam najdraže lice i čitam svoje ožalošćeno ime, sada već četiri godine mlađe. Fali mi moj stari. Pravo! “Sve bude i prođe, samo nek’ je zdravlja”, govorio je. “Ništa nije prošlo, tata, sve je isto, još i gore”, pomislim.
*
Dosta je bilo informativne apstinencije. Danas sam kupio novine, i to dvoje! Možda sam se malo precjenio, ali nema veze, izdržao sam ja i gore.
Užas! Preko tri stotine naslova, isto toliko podnaslova, lonac kafe i kesa duhana! Žali bože kafe i duhana.
Pokušavam da napravim rekapitulaciju pročitanog: “Omaira i Antonio se konačno razvode i priznaju Incku da su Bakir, Mladen i Fahrudin trudni sa Šeherezadom koja pristaje na jednu romantičnu noć sa Onurom, a vamo sa Karmenzom sprema iznenađenje za Željka, Nebojšu i Harisa po pitanju otkupa dionica Bosnalijeka i privatizacije BH Telekoma. Grejs bespotrebno ubija Anhela i ranjava u cjevanicu Tijaga zbog malverzacija oko Elektroprivrede, umjesto da ubije nekog drugog (a dobro se zna i koga) zbog pronevjera u banci za obnovu i razvoj. Antonio i Rikardo Seferu i Nijazu otkrivaju ime Mustafine ljubavnice Klare (Klara) koja se švalera sa Cesarom dok se priprema za prvu bračnu noć sa Miloradom, Sulejmanom i Draganom na vrhu Avazovog izvrnutog tornja u Prudu. Kan je operisan! Onur i Kerim se svađaju! Gulsun se budi iz kome, a Valentin pada u očaj! Sven i Nikola pomažu Rositi da se porodi, a ova nagovara Eulaliju da prizna Hortenziji kako je prije veze sa Mladenom i Jerkom bila u vezi sa Ejupom i Stjepanom. U sanatoriju izbija skandal i svi kao mahniti urlaju – Glasajte za mene, mile vam majke!”
Šta je ovo, braćo mila?! Niđe veze s vezom! Pjene do neba, ne može odvod da savlada. Ili meni stvarno više ne ide s novinama?! Biće da je to. Lijepa apstinencija, odoh malo prošetat.
*
Grad izgleda da te mili bog sačuva, festival kiča. Sve je okićeno “glasačkim listićima” u raznim pozama. Mada ima i nešto glanc novih, uglavnom dominiraju oni stari, dobro poznati, dotrajali i prilično profanisani listići. Sve u svemu, onako usiljeno nasmijani i napirlitani ne izgledaju baš kandidatski, što i nije bilo za očekivat .
Bilo kako bilo, uskoro će svi oni završiti u kutiji i to je OK, nije problem. Problem je što ćemo nakon toga znatiželjno otvoriti kutiju. A Zevs je fino upozorio:”Ne otvaraj kutiju ni za živu glavu, izletiće!” E, jebiga, uvijek se kasno sjetimo. Nema veze, opet će nam ostati “nada”! Dobro ili zlo, ne znam, diskutabilna je to kategorija.
*
Da budemo iskreni, nije čovjeku ni lako da izabere pravog u ovolikoj kamari kandidata. Sve me ovo neodoljivo podsjeća na priloge uz pljeskavicu kupljenu na kiosk-grilu i na ono što nakon toga neminovno slijedi:
- Šta'š u pljesku?
- Svejedno, šta god... a, šta sve ima?
- Vidiš valjda sam, nisi ćorav: Senf, kečap, majoneza, pavlaka, kajmak, mileram, ajvar, kupus, kiseli kupus, paradaiz, luk, krastavac, kiseli krastavac, ljuta paprika, paprika, kisela paprike, zelena salata, turšija, domaći sos... Biraj! Govori, šta ćeš?
To, to mi treba, poštena ponuda i mogućnost izbora – pomisliš. Prekontavaš se, kombinuješ, biraš, odlučuješ... I taman da kažeš – neću ništa od priloga – ili – stavi samo malo luka – začuješ nervozni glas prepoštene grildžinice – Hajde, brže malo, nisi sam! Ho'š da ti stavim svega pomalo?
Nema govora! Ni u ludilu ne bi pristao na to, ali te jebe ono „nisi sam“, pa mahinalno kažeš – Ma, stavi svega.
Gladan kao isparan pokrkaš nezamislivo čudnu skalameriju i skontaš kako i nije bila baš tako odvratna kao što si mislio da će biti. Drži te taj zaključak još neko vrijeme, sve dok iz tebe kao iz Vezuva ne rigne smrdljiva lava, ona kašasta neprincipijelna koalicija užeglih priloga, kiselina što nagriza caklinu štovane klozet šaljice (ako se uopšte do nje uspiješ dovući). Povraćaš iz sebe i majčino mlijeko i proklinješ trenutak kad si izabrao da ne napraviš svoj izbor. Nikad više! – zaklinješ se samom sebi kroz riganje, baš kao što si se i prošli put zaklinjao.
*
Nikad čovjek da dođe do pameti! A opet, nikad nije kasno! Hajmo mi ovo odglasat pa put pod noge. Idemo za Katmandu!
„Put za Katmandu“ – AZRA
http://www.youtube.com/watch?v=PntJhibv484
radiosarajevo.ba
Radiosarajevo.ba pratite putem aplikacije za Android | iOS i društvenih mreža Twitter | Facebook | Instagram, kao i putem našeg Viber Chata.
/ Najčitanije
/ Najnovije
