S ove strane Drine | Dragan Banjac: Pogan jezik "sumnjivog Srbina"

Upitajte sto Srba šta misle o Tribunalu u Hagu i više od devedeset (iako o tome nemaju nikakva saznanja, niti su imali želju da se o tome obavijeste) reći će vam da je to bio "antisrpski sud", a samo mali procenat Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju doživljava važnom i pravednom institucijom. Tribunal ne samo da nije bio antisrpski nego je prema Srbiji i mnogim njenim vladama imao izvjesnu naklonost. Primjera hrpa.

Piše: Dragan Banjac, za Radiosarajevo.ba

Odnos tog suda prema jednom srpskom zlikovcu poprilično je ostao van normi. Vojislav Šešelj, vođa radikala dobrovoljno je otišao u Hag (24. februara 2003.) i poslije "lošeg vladanja", neosuđen ("... evo vam ga, pa se vi j...te s njim") posle skoro trinaest godina pušten 12. novembra 2014. godine.

Trending

Formirano novo Gradsko vijeće Tuzle: Izabrana nova predsjednica, poznato ko čini većinu

Dobar prognozer, sa citatom navedenim između zagrada, bio je beogradski advokat Rajko Danilović koji (mi) je to rekao najmanje godinu dana prije Šešeljevog oslobođenja. Otad, skoro punu deceniju "ne skida" se televizija sa nacionalnom frekvencijom. Umjesto da ga ignorišu, urednici ga zovu da popuje - o svemu.

DAN VELIKE SRPSKE TRAGEDIJE: Petog oktobra TV Prva ga je ugostila da narodu kaže šta misli o tom datumu.

Zabranjeno preuzimanje teksta bez pismenog odobrenja Redakcije portala Radiosarajevo.ba!

"To je dan velike srpske tragedije, Srbije kao države i srpskog naroda u celini. Zašto? Najgori šljam i ološ se dočepao vlasti. Instrumentalisan od strane Amerikanaca i drugih zapadnih sila. Ogromne pare su uložene u njihov dolazak na vlast. Pare su uglavnom dobijali preko Budimpešte, gde je bila centrala Vilijama Mongomerija, kasnije ambasadora u Beogradu koji je, praktično, rukovodio Petim oktobrom. Onda su Amerikanci formirali poseban omladinski pokret koji se zvao "Otpor", čije su vođe plaćane, dobijali su velike pare...", govorio je Šešelj, pa nastavio otkrivati "dokaze":

"Na "crnom tržištu" nikad u Srbiji nije bilo više USD  nego te, 2000. godine. Instrumentalisane su prozapadne političke partije, one su saterane u jedan tor, i nevladine organizacije koje su se i ranije finansirale iz inostranstva, a što je bilo najgore u to vreme – Amerikanci su uspeli da potkupe sve policijske generale velikim sumama novca osim Gorana Radosavljevića Gurija. Najgori problem je sadržan u činjenici što su (Slobodan) Milošević i SPS izazvali sukob sa radikalima mesec dana pred izbore. Imali smo tvrd dogovor da mi radikali podržimo Miloševića kao zajedničkog predsedničkog kandidata... Njega je neko ubedio da tako dobro stoji u narodu da će pobediti i tu ’zapadnu opoziciju’ i radikale..."  

DOS POBIJEDIO: Zanimljivo, zlikovac iz Batajnice kaže da je Demokratska opozicija Srbije (DOS) pobijedila na izborima 24. septembra 2000. godine.

"Oni su pobedili na predsedničkim izborima ali nisu imali dovoljno glasova da (Vojislav) Koštunica pobedi u prvom krugu. Falilo je glasova. Koliko, nemoguće je utvrditi jer su ’dosmanlije’ kada su palile Saveznu skupštinu spalili i te glasačke listiće. Da je bio drugi krug, Milošević bi sigurno pobedio jer je u prvom krugu Koštunica imao preko deset procenata glasova više od Miloševića. U drugom krugu (naši glasači su bili ljuti na Miloševića), na SPS i na JUL i oni bi se priključili, krenula bi lavina jer kad neko dobija njemu se svi priključuju. I nema sumnje da bi Koštunica pobedio ali ovo nije bilo regularno".

Radikali bi se, tvrdi Šešelj, priključili Koštunici jer su bili kivni na Miloševića zato što smo izigrani i što su se socijalisti i JUL-ovci okrenuli protiv nas.

ĐINĐIĆ – "MALI HITLER IZ NAŠEG SOKAKA": On neprestano ponavlja da je 2000. godine na vlast u Srbiji došao šljam.

"Zamislite da je ministar pravde Vladan Batić, potpredsednik Žarko Korać, ministar policije Dušan Mihailović... To je najsramnija i najprljavija vlada u celoj srpskoj istoriji, a na čelu te vlade je bio šef mafije Zoran Đinđić, srspki izdajnik. Njega je mafija dovela na vlast... On je 'mali Hitler' iz našeg sokaka! Da je Zoran Đinđić ubio Miloševića srpski narod bi mu odavno oprostio, ali nije smeo na najsvetiji srpski nacionalni praznik da ga isporuči Haškom tribunalu. E, zbog toga je Đinđića zadesila Božja kazna. On je bio kriminalac, a hoćete da ga proglasite svecom".

Šešelj ne krije da se radovao Đinđićevom ubistvu, on to redovno i rado ponavlja.

"Ja sam ponosan na to", kaže zločinac i svog sagovornika na TV Prva (advokat Nenad Konstantinović, nekadašnji pripadnik "Otpora") pita:

"Jesu li se Vaši preci radovali kada su čuli da je Adolf Hitler izvršio samoubistvo?"

Iako su u Šešeljevom "odrastanju" nakon njegovog dolaska iz Sarajeva u Beograd udjela imali i neki tadašnji lažni disidenti, on za svoj uspon na srpskoj političkoj sceni treba, prije svega, da zahvali trenutku koji je Ivo Andrić sažeo u poznatu rečenici:

"Dođu, tako, vremena, kada pamet zašuti, budala progovori, a fukara se obogati!"

Srpskoj nacional-šovinističkoj javnosti došao je kao kec na deset. Počeo je sa Vukom Draškovićem i izvjesnom protuvom iz Stare Pazove (Mirko Jović) i brzo se se raskantali.

Šešelj će sa svoja dva najbolja učenika, Tomislavom Nikolićem i Aleksandrom Vučićem, trasirati put bezobrazluku i nekulturi u srbijanskom javnom govoru. Najprije se istakao vitlanjem revolverom ispred nekadašnje jugoslovenske Savezne skupštine, potom je nakupio materijala za nekoliko tomova.

Nastupi Srbina kome je "rodni list”  svojevremeno izdala Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) i parafirao Slavenko Terzić, a ne neki sarajevski matični ured su se redali. Napadao studente, psovao u televizijskim nastupima, fizički nasrtao na demonstrante. Poznata su i njegova baljezganja pred sudskim vijećem Haškog tribunala, sa emfazama začinjenim psovkama i vašarskim jezikom.

Ko je primio Kurza

Nije se libio da javno izriče prostakluke.

"Vučić dovodi Strauss-Kahna, Tonyja Blaira, dovodi i onog Guzenbauera, a s vremena na vreme primi ga i Sebastian Kurz”.

ŠEŠELJ NIJE USAMLJEN: Nisu zaostajali ni njegovi dobri đaci Nikolić i Vučić. Rado podsjećam šta je kragujevačka zamlata (Nikolić) izgovorila (23. februara 2003.) dan pred Šešeljev odlazak u Hag:

"Ako neko od vas u idućih mesec ili dva vidi negde Zorana Đinđića, recite mu da je i Tito pred smrt imao problema sa nogom”.

Ranije (Miting SRS u Beogradu, 21. septembra 1995.) je rekao:

"Ja lično već dve godine pokušavam da nagovorim Miloševića da se ubije”; "Nije mi žao što je ubijen Ćuruvija (Slavko -p.a.). Ponoviću to opet. Ne, i šta sad!” (B92, 21. decembra  2003);

"Velja Ilić je najveći buzdovan u Srbiji! Takvog buzdovana mi u stranci nemamo” (Press, 18. januara 2007);

"Nema te stranke, nema tog čoveka uz koga bih se bavio politikom a da napustim Šešelja”. Sa skupštinske govornice bivšoj stranačkoj kolegici Gordani Pop Lazić rekao je da "glumi strašilo nogama i rukama”…

Sadašnji srpski predsednik Aleksandar Vučić "proslavio" se za skupštinskom govornicom (20. jula 1995. godine) kada je izjavio:

"Pa vi UBIJTE JEDNOG SRBINA, MI ĆEMO STOTINU MUSLIMANA." (I evo, već tri decenije mirno spava!)

Miloševićev partijski naslednik Ivica Dačić jednom prilikom je izjavio:

"Priznaćemo Kosovo i dati Preševo, Medveđu i Bujanovac kada na vrbi rodi grožđe".

Osim što sipaju bezobrazluke srpski političari su manjkavi u osnovnim znanjima. Devetog maja 2013. godine, četnički vojvoda Tomislav Nikolić, u svojstvu taze predsednika Srbija položio je vijenac na Spomenik neznanom junaku na Avali i tom prilikom u knjigu upisao:

"Ako ste vi mogli da savladate beskrupuloznu vojsku Hitlerove Nemačke, možemo i mi da obezbedimo bolji život onima za čiju slobodu ste dali život”.

Zapisa vojvoda, iako je Spomenik, rad Ivana Meštrovića, podignut još 1938. godine!?

Ko Voju gura?

Zašto urednici zovu Šešelja? Možda im i nije toliko po volji, ali sigurno to gura neko "odozgo".

Valjalo je sve dovesti do besmisla. Podsjećam vas da je ta hulja svojevremeno bila čak i potpredsjednik Vlade Srbije. Nije ovo nastalo odjednom.

Pisac i kolumnista Svetislav Basara Državnu televiziju odavno je preimenovao u nadzemnu septičku jamu, a drugu "proseravaonica Milomira Marića" na kojoj nešto slično tome čini kolega s tim imenom.

Ove na kojima dominira Šešelj prozvane su "šešeljezade".

Srbi samo – seire. Kad sam ih već pomenuo da završim sa Basarom. Tokom boravka na Kipru, gdje je bio srpski ambasador povjerio mi je jednom da je "iz obično dobro obaveštenih izvora saznao da pravoslavni Grci – doduše između sebe, ne u javnosti – pravoslavne Slovene uključujući i nas zovu – nedokršteni".

Na kraju, najnoviji seir zbio se u trućaonici (Narodna skupština) kada je poslanik Aleksandar Jovanović, trenutno najmoćnijoj Hrvatici u Beogradu prineo artiju sa natpisom "Nećeš kopati", a ova to istrgla iz ruku uz: "Marš, bre" i, sva je prilika, i ono što skoro pod obavezno ide s tim u paketu – p...ka ti m......a.

Srpski – sto odsto!

* * *

Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrici "Ja mislim" su isključivo lični stavovi autora tekstova i moguće da ne odražavaju stavove redakcije portala Radiosarajevo.ba