Profesorica Smiljana iz Tuzle poslala poruku Dodiku: Ne pričaj u moje ime!

Tuzlanska profesorica sociologije Smiljana Vovna iz Gimnazije „Meša Selimović“ nerijetko adresira kritične tačke u političkim procesima BiH, te iskrenim osvrtima budi brojne pozitivne reakcije kako sadašnjih i bivših učenika, tako i brojnih kolega, prijatelja, sugrađana.

Profesorica Vovna se oglasila na svom Facebook profilu povodom izjave Milorada Dodika na skupu u Bijeljini na kojem pored ostalog istakao i navode kako je grad soli i okolicu do danas napustilo više od 85.000 Srba.

Tuzlaci odgovorili Miloradu Dodiku: "Beskrupulozno lažete"

Tuzlanski je jedan od medija koji je objavio njeno pismo, a i mi, njenu poruku, objavljujemo u cjelosti:

“Radi istine, radi mojih učenika, radi svih onih koji nam broje krvna zrnca.

Milorade Dodik, ja Smiljana od oca Dimitrija, rođena Tuzlanka bila i ostala u mojoj Tuzli. Nikada u ratnom periodu 92/95 nisam osjetila da sam nešto drugačija u odnosu na moje komšije u sugrađane. Naprotiv, zajedno smo dijelili ono malo hrane što smo imali.

Bili smo u vještačkom zatvoru od grada 4 godine radi “tvojih” vojnika koji su pucali svakodnevno na mene i moju djecu. Diplomirala sam 1983. godine na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i do rata nisam imala posao na neodređeno. Punih 10 godina sam čekala i onda u jeku rata u jeku “ugroženosti” i protjerivanja 1993. dobila sam poziv direktora Gimnazije Mirsada H.Halilovića da dođem i radim. Od tada do danas i nadam se do penzije.

Zato, Milorade, nemoj da pričaš u moje ime, ja se od tvoje priče javno ograđujem.

Ja sam Bosanka koja voli ovu zemlju i druge nemam. Ona je moja od Save do mora i od Drine do Une. Moja zastava je plavo žuta, ja sam ugrožena danas od tvoje i priče tvojih poslušnika. Ne činiš nam ništa dobro svim Srbima koji žive van tvojih zamišljenih entiteskih linija. Ugrožena sam od nacionalnih politika koje su dovele do rata i koje se vode poslije rata.

Ali, ne samo ugrožena od tvoje politike, nego i od politike SDA, HDZ, jer se ne uklapam u taj etnonacionlni milje koji vi vješto vezete sve ove godine. Doživjela sam intelektualnu ugroženost od kvaziintelektualaca, diplomaca i postdiplomaca. Od politike koja broji stanovnike na stranački podobne i one druge. Mogla sam dobro unovčiti svoju nacionalnost, pol i stručnost kod vladajućih partija, ali nisam nikad.

Moj tata me naučio da svako uveče legne na svoj jastuk i ujutro je sam ispred ogledala. Zato Milorade Dodik, ali i Bakire Izetbegoviću, Dragane Čoviću ne govorite u moje ime i ne pomažite mi, molim vas, nikad više.

Ja sam u svom gradu, u mojoj Tuzli sa svojim sugrađanima, mojim đacima i hoću čistog obraza da stanem pred njih u učionicu jer vaša politika i retorika nije moja!

Na kraju, ono što je moje i što je svetinja svih nas Tuzlaka NIKO NIKO SAMO SLOBODA"