Pisac iz Beograda: Ne dirajte Sarajevsku ulicu, ogrešili smo dušu za taj grad

Dejan Tiago Stanković, slavni pisac i književni prevodilac iz Beograda, priključio se sve većem broju glasova iz ovog grada koji traže od tamošnjih gradskih vlasti da ne diraju nazive ulica dobijenih po toponimima iz vremena nekadašnje Jugoslavije.

Posebno se to odnosi na Sarajevsku ulicu, koja bi trebala dobiti novi naziv, zajedno s ulicama Ljubljanska, Hrvatska, Splitska, Mostarska, Bosanska…

"Što se tiče Sarajevske ulice, podsetio bih da je nama duša grešna i da je, zato što su ovi koji su sada u Srbiji na vlasti to tako hteli, taj grad koji nam ništa nije skrivio krvnički bombardovan. Stradale su hiljade nevinih ljudi, naših prijatelja, zemljaka. To bez naših vlasti nije bilo moguće. Ozbiljno smo ogrešili dušu što tada nismo uspeli to da sprečimo.

Najmanje što možemo da učinimo je da makar simbolično ne dozvolimo da menjaju ime Sarajevske ulice. Šta je nama, na kraju krajeva, skrivilo Sarajevo? Koliko je otuda ljudi u Beograd gledalo kao u prestonicu? Nije u redu prema njima. Ružno je, pokazuje nedostatak dobrog ukusa i ne odgovara velegradskom duhu, jer Beograđani nisu mrzitelji. Tako makar ja smatram. Zato, pustite naše ulice na miru", napisao je Stanković na Facebooku.

Beograđani su pokrenuli i online peticiju kojom zahtijevaju od gradskih vlasti da odustanu od te namjere.

“Gradska vlast u Beogradu hoće da menja nazive ulica iz SFRJ. Bolje bi im bilo da se bave realnim problemima. Ako ste protiv promjene potpišite. Ako ništa, sjetite se da ćete morati da mijenjate dokumenta”, navodi se u pozivu građanima u peticiji u kojoj je do sada prikupljeno više od 1.700 potpisa.

Historičarka Dubravka Stojanović je, govoreći za Nova.rs, odluku koju je saopštio Vesić ocijenila kao “još jedan od mnogih napada na Beograd”.

“Beograd je bio prestonica jedne značajne države i to se videlo u njegovom kosmopolitskom duhu, etnički mešanom stanovništvu, pa i imenima ulica, koje su kroz tu ‘uličnu geografiju’ slale poruku otvorenosti”, rekla je ona, navodeći da “brisanje tih imena govori o jednoj paranoidnoj fazi naše istorije, u kojoj se, posle četiri izgubljena rata, zatvaramo u sebe, gledamo samo ‘u sopstveni pupak’, izolujemo se od sveta, pa i najbliže geografije”.