21-godišnji sportista iz Leskovca 17 dana na respiratoru: "Sve mu je otkazivalo"

Radiosarajevo.ba
21-godišnji sportista iz Leskovca 17 dana na respiratoru: "Sve mu je otkazivalo"

Predrag Nikolić (21) iz Leskovca, Srbija, stasiti sportista, zdrav i prav, zbog korone je bio na ivici života i smrti, ali majka, otac i sestra ipak su dočekali, nakon 17 dana borbe, da opet čuju glas svog mezimca.

"Doktor mi je, otprilike, rekao da imam pola sata da se sa sinom pozdravim i to je to. S Peđom sam se poslednji put čula oko pola jedanaest uveče. Rekao mi je: 'Ja nisam za ovde! Vadite me odavde! Kakvi ste vi roditelji, ovde umiru!'. U ponoć je već bio na respiratoru. Moj Peđa, u oktobru treba da napuni tek 21. godinu, zdrav i prav, košarkaš, bio je na respiratoru zbog korone, na korak od smrti, sve mu je redom otkazivalo, krv mu je išla iz nosa i usta", priča Suzana Nikolić iz okoline Leskovca, čiji je sin Predrag za tili čas završio na respiratoru u Kliničkom centru Niš.

Momak sa ivice života i smrti, kome je u sekundi sve živo otkazivalo - i pluća, i srce, i bubrezi, i jetra, krv je lila gdje god da ga pipneš... mezimac je cijele Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju KC Niš, gdje je smješten. Iznad njegovog kreveta su i baloni dobrodošlice, okačeni tog 4. avgusta, kad im se vratio, piše Blic.

Oko njegovog kreveta čitav tim u skafanderima. Vrijeme je za vježbe - jedna noga, polako savijanje, pa opružanje. Pa druga noga. Peđa još slabo priča. Ali uspijeva da razgovara i telefonom s porodicom.

Majka Suzana kaže da ih je sve zatekla užasna dijagnoza. Peđa je, navodi, od malih nogu trenirao fudbal, rukomet i košarku, a dva-tri dana prije nego pošto ga je COVID oborio bio je i u teretani.

"Nismo znali šta nas je snašlo. Hitno je iz Leskovca prebačen u Niš. A nama Peđa uopšte nije delovao tako loše. Čak smo i razgovarali s njim. A u Nišu smo saznali strašnu istinu - Peđino srce radi sa 20 odsto kapaciteta, sve počinje da otkazuje.... Odmah je usledio i respirator", sjeća se Suzana, koja je, ipak, dočekala čudo, posle 17 dana agonije.

"Došao je i taj dan. Zazvonio je telefon i čula sam svoje dete! Peđin glas! Živ je! Nije više na respiratoru! Sreći našoj nije bilo kraja. Jedva je pričao, ali uspeo je da kaže da je dobro. I opet ono njegovo: 'Izvucite me odavde'. Žao mi ga je. Razumem ga, video je i kako je čovek pored njega umro. Ali on je u najboljim rukama i ostaće tamo dok lekari ne kažu da ide dalje. Samo kad nam se vratio i da bude dobro", priča Suzana.

Koliko je stanje bilo dramatično opisuje i prof. dr Radmilo Janković, direktor Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju KC Niš: "Peđa je naš najmlađi pacijent na respiratoru. Kad su mi lekari iz Leskovca rekli da šalju vrlo teškog pacijenta koji je 1999. godište, frapirao sam se. A onda sam negodovao uz pitanje šta su čekali dosad, računajući da je ležao kod njih nekoliko dana. Međutim, ispalo je da se dečko kod njih javio 12 sati pre toga, da je već imao multiorgansku insuficijenciju, nizak krvni pritisak, ejakcionu frakciju ispod 40 odsto, što znači da srce nije pumpalo. Saturacija je bila ispod 50, pluća puna vode, otkazivala su, laboratorijski nalaz užasan - feritin preko 10.000, LDH preko 1.000. Najpre smo ga stabilizovali, a iste noći je intubiran i stavljen na mehaničku ventilaciju. Krv je išla gde god da ga pipneš, iz usta, nosa..."

On dodaje da je Peđa bio na vazopresurnoj potpori, na dobutaminu, koji mu je održavao pritisak i srčanu funkciju.

"Vodu iz pluća smo drenirali. Pluća su imala infiltrate slične radiološkoj slici koju pravi COVID pneumonija. Peđino stanje se još komplikovalo narednih dana. Već sutradan su počeli da skaču parametri koji pokazuju bubrežnu funkciju - kreatinin i do 700, urea i do 50. Bubrezi otkazuju, sledi dijaliza. Konstatujemo i miokarditis. Bili smo uporni, pa smo ga skinuli s dobutamina, te su srce i pritisak bili bolji.

Imao je i insuficijenciju jetre, i to smo uspeli da saniramo. Nekoliko dana smo se borili da ga iščupamo iz bubrežne insuficijencije, i onda je laboratorija krenula da se stabilizuje. Potom smo ga polako odvajali od respiratora i posle 17 dana smo uspeli u tome. Sad je bez mašine i bez kiseonika. Diše svojim plućima. Ali Peđa je i dalje ozbiljan pacijent, ostaje u jedinici intenzivne nege. Ipak, smatramo da dobijamo bitku za njegov život. Vraćen je iz mrtvih", zaključuje Janković.

Peđa je na prijemu u KC Niš imao i IgG antitijela, što znači da je već preležao koronu, i IgM, što znači da je trenutno ima. "Iako zvuči čudno da je Peđa imao obe vrste antitela na prijemu, moguće je da osoba bude pozitivna nekoliko dana i na jedna i na druga. Recimo, osam-devet dana od početka bolesti, prvo se stvaraju IgM antitela, pa potom IgG, da bi se posle toga IgM izgubila", objašnjava prof. Janković.

Analize u KC Niš su pokazale da je Peđa još ranije preležao i koksaki virus i mononukleozu, a da to nije ni znao.

"Analizama je utvrđeno da je Peđa svojevremeno imao i koksaki vorus, koji inače napada srce, i Epštajn-Barov virus koji prouzrokuje infektivnu mononukleozu, poznatu po tome što napada jetru", kaže prof. Janković, dok majka Suzana dodaje:

"Peđa se neko vreme žalio na glavobolje, a mi smo to vezivali za njegove česte izlaske, žurke i dobar provod, posle kog je ustajao rano da radi. A sad pomišljam da je to možda bilo i od tog koksakija. Inače, mi smo privatnici, imamo dosta radnika i, za divno čudo, niko od njih, kao ni suprug, ja, ćerka i bliska rodbina, nije zaražen."

Radiosarajevo.ba pratite putem aplikacije za Android | iOS i društvenih mreža Twitter | Facebook | Instagram, kao i putem našeg Viber Chata.

/ Najčitanije

/ Povezano

/ Najnovije

Podijeli članak