Oglasila se majka koja je donirala organe kćerke Lejle i spasila Lidiju: 'Kroz nju i dalje živi'

Lidija Stojanović (35) iz Beograda već šest godina živi sa jetrom koju je dobila od Lejle Emšija (20) iz Bijeljine, a koja je iznenada preminula nakon što joj u januaru 2018. godine pukla aneurizma u mozgu.

Ništa tog 18. januara nije ukazivalo na strašnu tragediju koja će se desiti u domu porodice Emšija iz Bijeljine. Njihova dvadesetogodišnja kćerka Lejla, studentkinja Odseka žurnalistike u Tuzli, spremala se za vjenčanje svoje rodice, bila je nasmijana i sretna. Mučilo je samo malo što je zbog slavlja odgodila ispit, ali nije željela da propusti tako važan dan u rodicinom životu.

Fatima Emšija je smogla snage da za Kurir ispriča šta se desilo tog kobnog dana kada je Lejli iznenada pozlilo, kako je saznala da je baš Lidija dobila jetru njene kćerke, i koliko silno želi da uskoro zagrli djevojku kroz koju njena Lejla i dalje živi.

"Nakon što je u opštini obavljeno građansko vjenčanje, Lejla je došla kući da se odmori i spremi za večernju zabavu, gdje je trebalo da se okupe mladi i nastave slavlje. Donijela sam joj da jede, sve je bilo uobičajeno, a onda mi se odjednom požalila: 'Mama, jako me boli glava, koči mi se vrat', rekla mi je. Pomislila sam da je oprala kosu, pa onda mokre glave izašla napolje. Ali bol nije prestajala, bila je sve jača", priča Fatima Emšija, Lejlina majka.

"Urađen joj je CT, rekli su nam da je u pitanju aneurizma, i da je Lejla imala izliv krvi u mozak. Suprug je pitao ljekare da li mogu da je prebace u Beograd, i oni su pristali", nastavila je.

"Ispred Urgentnog centra u Beogradu čekao nas je naš rođak Dragan koji nam je rekao da su Lejlu već pregledali, da je u lošem stanju. Sjeli smo da sačekamo, izašao je doktor i rekao nam da Lejlin mozak pliva u krvi, da joj je pukla aneurizma i da nema spasa. Nije okolišao niti nam je davao lažnu nadu, bio je direktan. Pitala sam da li mogu da je vidim, pustili su me", priča Fatima.

Sutradan kada je Fatima otišla u bolnicu doktorica joj je polako, biranim riječima rekla da je Lejla živa samo zahvaljujući aparatima na koje je priključena. Ljekari su potom Fatimi rekli da su Lejlina jetra i jedan bubreg presađeni onima kojima su bili najpotrebniji, ali da srce nije moglo jer je ona dugo bila na aparatima.

"U tom trenutku samo sam željela da se spasi nečiji život. Ali kako je vrijeme prolazilo često sam razmišljala o tome ko su ljudi koji su dobili Lejlinu jetru i bubreg. Osjetila sam da je i moj suprug to želio da zna. A onda mi je rođak rekao da je vidio na TV – u da je djevojka iz Beograda dobila jetru baš te noći kada je moja Lejla umrla. Počela sam da pretražujem po internetu i izašlo mi je Lidijino ime. Zamolila sam Bojanu, kćerku Lejlinog kuma da mi pomogne, ona se javila Lidiji na Instargamu, rekla joj je o čemu se radi, i Lidija joj je dala broj telefona. Prvo sam joj poslala poruku, a onda smo se čule", ispričala je Lejlina majka.

Fatima kaže da nikada neće zaboraviti taj prvi razgovor sa Lidijom, koji se desio u junu prošle godine.

"Bilo je jako emotivno, trudile smo se i Lidija i ja da pričamo normalno, ali smo na kraju obje plakale. Tek kada smo se sljedeći put čule osjetila sam neku lakoću jer je spašen jedan mladi život. Mislim da je to nešto najveće što čovjek može da uradi. Ne volim ni da čujem priče gdje se neko poziva na to kako to nije dozvoljeno prema nekim religijama. Zašto je grijeh ako neko spasi nečiji život? To su gluposti", rekla je Fatima.