Svirajte mi 'Jesen stiže dunjo moja', al' polako...: Đorđe Balašević i pjesma dana

"A u vojsci sam stekao druga do groba", pjeva Đorđe Balašević u Svirajte mi, jesen stiže Dunjo moja, jednoj od najpoznatijih pjesama velikog jugoslavenskog kantautora.

Držao se svojih riječi - Balašević i spomenuti drug Milan Naperotić - istarski poduzetnik, graditelj nekretnina i njegov vjenčani kum - sprijateljili su se 1980. u kasarni Maršala Tita u Zagrebu i ostali prijatelji sve do Balaševićeve smrti. Četiri desetljeća dugotrajno prijateljstvo izdržalo je upkros stotinama kilometara udaljenosti, a trebalo je dobiti i svoj sretni epilog Balaševićevom selidbom u kuću u Brtonigli.

Ondje je planirao provesti svoje posljednje godine, što i ne čudi s obzirom na to da je, citira Naperotić jedno pismo za Glas Istre, Istru smatrao mjestom "na pola puta do raja". Zbog iznenadne smrti Balaševića se to ipak nije obistinilo, a Naperotić se tada drhtavog glasa prisjetio njihovog dugog prijateljstva. "Umro mi je moj Đole, a s njim i dio moje duše", poručio je tada.

Njihovu priču možete čitati OVDJE, a mi smo za vas jutra upravo ovu numeru odabrali za pjesmu dana.

Svirajte mi, jesen stiže je pjesma koja je objavljena na drugom studijskom albumu novosadskog kantautora, Celovečernji the Kid je. Album je objavljen 1983. godine.

Toga jutra sam stigao putničkom klasom...
Pa kući sa stanice časom, kroz bašte i prečice znane.
A u vojsci sam stekao druga do groba...
I hroničnu upalu zgloba - suvenir na stražarske dane.

Ušao sam na prstima...
Mati beše već budna i brzo se prekrstila...
Reče: "Prošlo je ko za čas, baš si stigao dobro jer svatovi su tu do nas,
pa će ti svirati, a ti ćeš birati"...

Svadba beše ko svadba, i šta da se priča...
Parada pijanstva i kiča...
I poznata cura u belom.

Već po redu poželeh im zdravlja i sreće...
Iz ruku mi otela cveće...
I sakrila pogled pod velom.

Tad me spaziše Cigani...
Kum je tražio pesmu, al' ja sam stigo, briga njih...
Širok osmeh i zlatan zub:
"Znam da nije ti lako, al' danas nemoj biti grub...
Nego zapovedi šta ćemo svirati!"...

Svirajte mi "Jesen stiže dunjo moja, jesen rana..."
Nek zazvone tambure u transu...
Znam da nije pesma ova za veselje i svatovac...
Al' ja moram čuti tu romansu.

Svirajte mi "Jesen stiže dunjo moja", al' polako...
Da mi ne bi koja reč promakla...
Sklon'te čaše i bokale, razbio bih svet od šale...
Da je samo slučajno od stakla, dunjo moja.

Retko odlazim kući a pišem još ređe...
I slike su bleđe i bleđe... Pa lepe potiskuju ružne.
Al' nekad poručim piće i tako to krene...
Pa stignem u svatove njene...
Sve prave su ljubavi tužne.

Nikom ne pričam o tome...
Brzo dođe taj talas i znam da ću da potonem...
Spas mi donose Cigani...
Oni imaju srce za svakog od nas, briga njih...
Oni me pitaju šta da sviraju.

Svirajte mi "Jesen stiže dunjo moja, jesen rana..."
Nek zazvone tambure u transu...
Znam da nije pesma ova za veselje i svatovac...
Al' ja moram čuti tu romansu.

Svirajte mi "Jesen stiže dunjo moja", al' polako...
Da mi ne bi koja reč promakla.
Sklon'te čaše i bokale, razbio bih svet od šale...
Da je samo slučajno od stakla, dunjo moja...