Teatarska kritika za predstavu 'Mi smo kraljevi, a ne ljudi': Priče o postanku svijeta

Predstavu "Mi smo kraljevi a ne ljudi", u režiji Matije Ferlina, na 55. Festivalu MESS odigrao je ansambl Hrvtskog narodnog kazališta iz Zagreba. 

Za Radiosarajevo.ba piše: Nataša Gvozdenović, teatarska kritičarka iz Novog Sada

Prvo je nastao dinosaurus i jedan čovek - jedna je od prvih replika koje čujemo sa scene. Tu počinje komad sačinjen od dečijeg jezika i spoznavanja sveta. Pre toga na scenu izlazi 6... bića prekrivenih toplim plavim odorama, ne vidim im lica, samo ih osetimo kao tople.

Delo koreografa i reditelja Matije Ferlina bavi se jednim zaokretom u jeziku. Naime, tekst je sastavljen od komentara dece predškolskog uzrasta, a taj jezik dat je odraslima da ga izgovaraju, uz poseban jezik pokreta koji se kod Ferlina prepliće sa decijim jezikom.  

Biti u dečijem jeziku jeste vrsta regresije - povratka u doba detinjstva, ali ne kao sećanja, nego kao zaista boravka u njemu. Ukoliko je jezik domovina onda je detinstvo jedna od najprirodnijih domovina. Predstava se može posmatrati i kao vrsta rekonekcije sa detetom u sebi na jedan ne terapijski nego pre svega teatarski način. Njime Ferlin i izvrsni glumci stvaraju jednu kosmogoniju čiji je i publika deo: ponovno osvešćivanje nevidljivih svetova koje kao deca poznajemo- Prvi su se rodili šamani. Onda čarobnjaci.

Ferlinov svet je maštovit u preplitanju dva jezika: jezika pokreta i dečijeg. Izvrsni kostimi Desanke Janković i Ferlina toplim i zemljanim bojama daju jedan fini kontrast scenografiji Mauricija Ferlina koja predstavlja prostor  omeđen oronulim zidovima na kojima vidimo izbledele tragove tapeta bledim slikama ptica.

Dramaturški, priče su podeljene u nekoliko celina koje čine jednu pripovest koja se otvara postankom sveta - prvo je bio dinosaurus i jedan čovjek... a završava u nekoj vrsti sudnjega dana,  kada glumci svoja lica boje raznim bojama - žutom, crvenom , plavom. Sudnji dan prethodi Vaskrsenju, ko ne umre i ne vaskrsne u ovom životu neće ni posle smrti. Svaka boja može biti vrsta prelaza, inicijacije, povratak u detinjstvo, tautologija iz koje se može krenuti ispočetka, na kraju krajeva - iz sopstvenog korena. 

Na jedan način, Ferlinova predstava kao dobro orkestrirana kompozicija uzbudljiva i skladna budi zaboravljene predele unutar  čoveka.