Nataša Gaon Grujić: Status

Subotom smo mama i ja imale naš ritual, šetanja kroz Vilsonovo do Baščaršije, Begova čorba i  klepe. Ja bih, poslije ručka,  popila kafu, a mama pivo. I tako su jedne subote za stolom do nas  sjedili,  evidentno,  jer jako lliče , tata i sin. 

Piše: Nataša Gaon Grujić u rubrici 'Ja mislim' 

Evidentno je bilo i da su,  po poluzatvorenim očima i zgužvanom licu, dobro  mamurni. Sin je iscijedio cijeli limun u čorbu,  glasno srknuo i rekao: “Babo, Begova čorba je  veće otkriće od točka“.., a Babo je samo promrmljao u znak odobravanja:“Aha“.

Svi koji u svom iskustvu imaju pijanstvo, imaju i listu čorbi, napitaka, tabletica koje su najpogodnije za takvo stanje, a  koje obično podazumijeva spavanje, zamračenu sobu i oskudnu konverzaciju.

Daljinski upravljač je isto tako nevjerovatno otkriće, ne samo zato što upravljaš informacijama, sadržajima na TV –ekrenu iz ležećeg položaja, već što sa minimum  uložene energije, tako što ćeš pritisnuti malo dugme, od sebe otjeraš sve vijesti koje ti ne prijaju.

Ne možeš gledati poplave i djecu koja plaču, lijepo klik i nema te slike.

Nećeš da gledaš penzionera kako rovi po kontejneru, opet klik i nema ga.

Ne možeš više da slušaš o preko 500.000 nezaposlenih,  o, statistika  tako kaže, blizu  50%  stanovništva u BiH koje  živi  na rubu siromaštva, opet klik, ušuškaš se ispod dekice i život je lijep.

I  što je još ljepše, kratko pamtimo, što je to divno, svi smo punili statuse društvenih mreža o popisu stanovništva, o  grozoti poplava u Bosni i Hercegovini,  o grozoti u Siriji, o grozoti u Gazi, o strašnoj tragediji u rudniku. Čitali smo o porodicama koje su ostale iza tih ljudi koji su ovu našu zemlju znali bolje od bilo koga od nas, oni su joj svaki dan bili bliži srcu..., a onda kao spas od ružnih vijesti došli su nam izbori.

Izbori jesu važni, na izborima biraš, pred tobom je ćilim sa imenima, pa stavi iksić uz partiju ili ime. Izbor je ličan i, mislim, krajnje  intiman, jedanko kao što je intimna stvar kako se neko izjasnio ili je odbio da se izjasni.

I blago nama, opet su statusi na društvenim mrežama puni javnih razmišljanja, uostalom u tu stvrhu i postoji rubrika: „What's on your mind?“ ili“ O čemu razmišljaš“.... i svako iz svog ugla piše zašto i zbog čega za nekoga treba ili ne treba glasati i meni je to sasvim uredu.....ali mi nije uredu što smo površni, što razmišljamo samo o onome sada. Više ne  pišemo o poplavljenim, ne pišemo o  nestalim radnim mjestima u tim istim poplavama, ne pišemo o porodicama poginulih rudara, da li su, zaista,  zbrinuti? Ne pišemo o starim ljudima , a i mi starimo.... 

Tako je, skoro,  neprimijećeno  pored nas prošla vijest o smrti Željka Jandrića, to je onaj lijepi momak iz ratnog spota „Ponesi zastavu“, a ja, uvijek, plačem kada gledam taj spot  i mislim koliko  je nakon Željka u tom spotu, među nama živih mladića?

I ne pišem ovo da bi u komentarima režali na one koji su se trebali pobrinuti za borce, a nisu,  o poplavljenim,  o rudarima, svako će imati priliku da iksićem ostvari svoje mišljenje,  ja pišem o nama i o našoj površnosti i molim vas sjetite se, barem ponekad u svojim statusima malih ali bitnih ljudi, malih a tako velikih. Da im svaki dan posvetimo jedan naš status, koliko posvećujemo licima sa plakata u prirodnim i natprirodnim veličinama, bili bi puno korisniji, bila bih puno korisnija.

I nešto mislim upravu je bio mladić- Begova čorba je veće otkriće od točka, barem se tako čini kada si mamuran, možda nam je vrijeme da svi otrijeznimo od nas samih i svoje površnost, a i ja od moje....