Gdjejelova.ba: Kako smo pojeli sami sebe

Tekst prenosimo sa prijateljskog portala gdjejelova.ba

Dobro će biti ako i sa MMF-om manjak bude samo 700 miliona KM

Iako je BiH, s ciljem da sanira budžetski manjak i zavede red u javnoj potrošnji, od MMF-a uzela kredit u ukupnom iznosu nešto većem od dvije milijarde KM (1,01 SDR, a  jedan SDR na dan 7. februara je bio 2,25 KM), optimistične prognoze iz ove međunarodne monetarne institucije kažu da će manjak u budžetima BiH, njih 14, u  2011-oj biti oko 3 posto BDP što bi u ovom trenutku bilo oko 700 miliona KM.

Pričitajte analizu kako su kantoni pojeli sami sebe, što je zabilježeno revizorskim izvještajima iz 2009. godine. Trend se nastavlja.

Unsko-sanski kanton je 2009-u završio sa budžetskim manjkom od 9 miliona KM i dugovima od oko 40 miliona  KM od čega su 38,5 miliona KM duga prema dobavljačima i radnicima. Za pokrivanje manjka u budžetu ovaj kanton je od MMF-a povukao 12,5 miliona KM i to je pridodato ukupnim dugu koji je na kraju 2009-te bio oko 55 miliona KM. Ovaj kanton je te godine od 186 miliona KM ukupnih prihoda za tu godinu, samo za plate, naknade zaposlenim i doprinose potrošeno je 115,8 miliona KM ili više od 60 posto!

Kanton Sarajevo je evidentirao višak prihoda nad rashodina, ali i manjak koji vuče par godina i koji, prema računici revizora, iznosi više od 42,3 miliona KM jer neke obaveze nisu adekvatno ažurirane. 2009-a je završena sa ukupnim dugom od oko 135 miliona KM i to 61 milion KM takozvanih kratkoročnih dugovanja, uglavnom prema uposlenicima i 74 miliona dugoročnih dugova od čega je 50 miliona dug prema MMF-u uzet u okviru ovog kredita i namijenjen za zatvaranje budžetskih rupa. Tu je i oko 24 miliona KM komercijalnog  kredita koji će Kanton Sarajevo vraćati do 2035. godine, a rata je oko 899.000 KM glavnica i oko 356.000 KM kamata. Inače kanton Sarajevo je u 2009-oj potrošio 650 miliona KM od čega 245 za plate, naknade i doprinose zaposlenim.

Hercegbosanski kanton je 2009-u završio ukupnim prihodima od 49,7 miliona KM i rashodima od 52,4 miliona KM od čega je 38,3 miliona KM otišlo na plate, nakande i doprinose (koji nisu plaćeni). Dakle manjak je bio oko 2 miliona, ali ukupni dugovi oko 18 miliona: 15,3 miliona dobavljačima, zaposlenim i drugim korisnicima budžetskih sredstava, a oko 3 miliona dugoročnih kredita od čega 1,6 miliona iz MMF-ovog kredita.

Bosanskopodrinjski kanton je na kraju 2009-e knjižio prihode od 29 i rashode od 36,8 miliona KM od čega je 18,5 miliona KM potrošeno za plate, naknade i doprinose. Manjak za tu godinu je pokriven kreditom MMF-a u ukupnom iznosu od 8,7 miliona KM, ali su ostali stari dugovi od oko 9,6 miliona: 5,7 dobavljačima i uposlenim, a oko 3 miliona stari kredit Saudijskog fonda.

Hercegovačkoneretvanski kanton je 2009-e prihodovao 146,5 miliona KM, a rashodovao 164 (dkle višpe od 15 miliona KM manjka) od čega 115 za plate, naknade  i doprinose. Godinu je završio sa dugovima od oko 72 miliona KM i to 40-ak miliona dugova za poreze, doprinose i penziono osiguranje od čega je dio duga još iz 2004-e. U dug je uključeno i 9,8 miliona KM dugoročnih kredita od čega je 5,1 milion KM novi kredit MMF-a – za pokrivanje budžetskih rupa.

Zapadnohercegovački kanton je 2009-u završio sa manjkom od 13,3 miliona KM jer je prihodovao 60, a potrošio 73,3  miliona KM od čega za plate, naknade i doprinose  43 miliona KM s tim da su doprinose i poreze platili samo za prva četiri mjeseca te godine! Na kraju su imali dugove u ukupnom iznosu od oko 35 miliona KM i to 29,5 dobavaljačima i za porez i doprinosi, a oko 5 miliona dugoročnih kredita.

Kanton Tuzla je uprihodovao 299,6, a potrošio 327 miliona KM, od čega 205 na plate, naknade i doprinose. Dio razlike je pokrio sa 17,6 miliona KM kredita od MMF-a, a na kraju godine je imao dugove od oko 45,5 miliona KM od čega najviše prema dobavljačima i zaposlenim, U dugove su uključeni i dugoročni krediti, osim ovog od MMF-a, prema komercijalnoj banci i to26 miliona KM za gradnju kliničkog centra.

U Zeničko-dobojskom kantonu su prihodovali 245 miliona KM, uključivši i 15 od MMF-a, a rashodovali 249 od čega 149 na plate. Na kraju godine dugovi su bili 75 miliona KM i to uglavnom dobavljačima, za plate i za odobrene a nedodijeljene donacije, ali se uz ovaj iznos pominju i mogući dodatni troškovi od oko17 miliona KM po presudama protiv kantona. Revizori upozoravaju da bi ovaj iznos, zbog zateznih kamata, mogao postati  znanto veći. Ukupna dugoročna dugovanja su 20 miliona KM s tim da je u taj iznos uključen i kredit MMF-a.

Srednjebosanski kanton je godinu završio sa dugovima od 22,5 miliona koji su se mahom odnosili  na dobavljače i zaposlene, dok je dugoročno zaduženje bilo 6 miliona KM za kredit od MMF-a kojim je trebao biti pokriven manjak. Inače, te godine je prikupljeno 138,8 miliona KM, a potrošeno 141 milion KM od čega 94,33 miliona KM na plate, naknade i doprinose.

U Posavskom kanotnu su prihodi bili 29,76 miliona KM, a rashodi 30,4 s tim da je na plate otišlo 17,23 miliona KM. No, ilustrativno zvuči podatak da je u ovom kantonu od ukupnih prihoda, od 29,76 miliona, 28 otišlo na tekuću potrošnju: službena putovanja, struju, telefone, održavanje, ugovore o djelu… Ovaj kanton je godinu završio sa 6,5 miliona KM duga prema dobavljačima i zaposlenim, uglavnom za poreze i dioprinose, te 2,4 miliona KM dugoročnog duga od čega 1,8 miliona po kreditu od MMF-u. U obrazloženju odluke o zaduživanju stoji, pišu revizori,  da je kredit od MMF-a uzet za pokrivanje manjka u budžetu i umanjenje posljednice svjetske ekonomske krize. A da su nešto «povukli» i sami govori činjenica da su naknade za topli obrok sa 15 KM po danu smanjili na 8 KM!
A u nevoljama su i entiteti.

Federacija BiH je 2009-tu završila sa viškom od oko 280 miliona KM, ali samo zbog toga što tranša kredita od MMF-a nije bila predviđena u budžetu. Prihodi su bili 1,99 milijardi, a rashodi 1,71 milijarda KM od čega za plate i doprinose 228 miliona KM. No, na kraju 2009-e Vlada FBiH je bilježila ukupne kratkoročne dugove od 677 miliona KM i to prema dobavljačima, zaposlenicima i institucijama unutar sistema s tim da je 190 miliona KM od tog iznosa bio novi ili dug stvoren u 2009-oj godini. Ostatak dugova se odnosi na 3 miliona KM bivšeg Ministarstva odbrane i Vojske FBiH, a među dugovima je evidentirano i oko 3,3 milijarde vanjskog duga s tim da to nije tema ove priče. Istovremeno nema detaljnih podataka o dugovanjima fondova u FBiH osim da je Zavod za mirovinsko/penziono osiguranje 2009-tu završio sa manjkom od  oko 100 miliona KM, potraživanjima od oko 226 miliona i tužbama protiv Zavoda teškim oko  170 miliona KM.

Ni bolji entitet u BiH ne stoji bolje! Samo Fond za PIO ima manjak od oko 220 miliona KM, a dugovi su blizu stotinjak miliona KM. Istovremeno je Ured za reviziju u RS utrvdio da je kumulativni manjak u budžetu RS-a 445 miliona KM, te da je dodatni problem u fondovima za zdravstveno osiguranje, za dječiju zaštitu i u Zavodu za zapošljavanje koji imaju ukupan manjak veći od 30 miliona KM.

E sada, kredit MMF-a počinjemo vraćati 2012. Od trenutka kada su počeli pregovori sa MMF-om, krenule su i priče o uštedama i smanjenju javne potrošnje, ali se izgleda sve svelo na  naknade za topli obrok. Naime samo budžet FBiH na kraju 2010-e godine bilježi manjak od oko 470 miliona KM, a u ovom iznosu je 60 miliona KM koje treba isplatiti državnim službenicima po osnovu sudske presude za nezakonito samanjenje plate!

Prema izvještajima MMF-a, ali i raspoloživim revizorskim izvještajima, samo Distrikt Brčko posluje bez manjka i u skladu sa svojim finansijskim mogućnostima.

S druge strane, poražavajuće zvuče podaci koje iznosi predsjednik Privredne komore FBiH Jago Lasić koji kaže da od svih zaposlenih u BiH, njih 44,2 posto radi u vanprivrednim djelatnostma. On smatra da bi za idealan omjer zaposlenih u privredi i van nje, broj zaposlenih u vanprivrednim djelatnostima trebalo smanjiti za oko 39.000. Ali statistike pokazuju nešto sasvim drugo: od 2008-e do 2010-e broj zaposlenih u BiH je smanjen za 26.000 s tim da je broj zaposlenih u privredi smanjen za 33.000 dok je broj zaposlenih u vanprivredi povećan za 7.200!
Ovi brojevi očito nikog ne zabrinjavaju kao ni najave otpuštanja više hiljada radnika zaposlenih u proizvodnji, a pominje se čak broj od 12.000 ljudi, samo  u RS. Istovremeno, malo ko govori o mogućim  rješenjima za nagomilane finansijske probleme jer kredit MMF-a očito nije mnogo pomogao.

Fuad Kasumović, pomoćnik ministra finansija u Vijeću ministara BiH smatra da je rješenje u povećanju PDV-a:
„Iako bi bilo ubitačno povećati PDV, to bi opet bilo najjeftinije rješenje. Ove godine će sigurno nedostajati novca i u drugoj polovini godine će sigurno biti velika kriza, mislim da će biti mnogo teže u RS nego u FBiH jer FBiH za sada još uvijek ima velike kompanije u svom vlasništvu i ovaj manjak se dijeli na više budžeta, a RS je prodala gotvo sve što je imala. Realno -  ekonomiju ne možete ojačati preko noći, a komercijalni kredit je jako skup. Najbolje rješenje bi bilo smanjiti javnu potrošnju, ali to ide jako sporo“ – kaže Kasumović.
Priznaje da ni on niti bilo ko drugi još nisu napravili analizu šta bi BiH dobila, a šta izgubila sa povećanjem PDV-a. Naime PDV bi povećao cijene, a u kontekstu smanjenja plata i mogućih novih otkaza, moglo bi doći do značajnog smanjenja potrošnje, pa bi ukupni prihodi mogli ostati isti ili čak i manji. Ali kako to mogu vidjeti ovi koji dijele i šakom i kapom i čija plata zavisi od količine PDV-a, a ne od cijene kruha?