Željo i Sarajevo u Evropi

Piše: Elvis J. Kurtovich

Sarajevo i Željo ove hefte ulaze u Evropu. Pa da i ja kažem koju o tome. Sad je pravo vrijeme – uskoro će "ispast iz Evrope"... pa je onda i kolumna zastarjela...

Dozvolite da se prvo predstavim. Ja sam jedan stari konj koji se sjeća utakmice Sarajevo – Manchester United! Rođen sam 1962 .Živim u ulici Asima Ferhatovića, bivša Fuada Midžića, bivša Vuka Karadžića, Koševo II.

Pamtim li ja Asima Ferhatovića? Znam da mi je tata jednom rekao:"Upamti ovog igrača. Ovo mu je zadnja utakmica. Star je i neće više igrati." (Moj stari je Haseta inače zvao jednim bezveznim, tipičnim sarajevskim nadimkom, koji vam neću otkriti.)

Taj igrač, kome sam ja naravno zaboravio ime čim smo izašli sa stadiona, mora da je bio on... A kako se sjećam kad je Sarajevo bilo prvak? Ujak koji je studirao kod nas me je izveo na balkon i rekao:"Gledaj avioni bacaju lopte s padobranima, slavi se, Sarajevo je prvak!"

A prve utakmice s Manchesterom (0:0) u Sarajevu se sjećam po tome da su došla reportažna kola iz Zagreba da prenose utakmicu, jer grad Sarajevo tada još nije "imao televiziju"... U revanšu je moje malo Sarajevu opasno zaprijetilo velikom Manchesteru... Toga se jako dobro sjećam...

Onda se sjećam utakmica Želje u kupu UEFA. Učiteljica nas je pustila ranije iz škole da gledamo Željo – Ferencvaroš. Kad je Željo poveo 1:0, pokojni Sreto Šćepanović je u prenosu počeo da čita šta su navijači napisali od velikih slova i da se smije...

Pisalo je N-E-S-A-L-O-M-I-V-I.

Ko ne zna da su Nesalomivi nastali od imena "Ness Eliot" nek se pomoću ovog klipa nauči...

I tako ću ja i ove godine osjetiti uzbuđenje kad Željo i Sarajevo istrče na teren stadiona Asim Ferhatović Hase...

Mom starom su sada 83 godine. Pričao mi je nedavno kako je Asim Ferhatović bio u istom hotelu u kojem su on i pokojna mama proveli ljeto 1961. Hase je kupio loptu za raju i igrali su fudbal na odmoru...

Moj stari kaže da je bio divan čovjek, i kako je mama imala mučnine (bila je trudna), Hase je insistirao da im ustupi bolju sobu, a on pređe u onu njihovu, lošiju...

I dok pišem ovu kolumnu u svom usijanom potkrovlju u ulici Asima Ferhatovića razmišljam... Da nije bilo Haseta... da nisu prešli u njegovu "sobu s pogledom na more"... možda bi se mučnine nastavile? Možda bi me mama pobacila?

Jedan je Hase!