Zajednički koraci naprijed: Omladina iz Srbije odala počast ubijenoj mladosti na tuzlanskoj Kapiji
/ Komentari (5)
Povratak na članakNAPOMENA: Komentari su isključivo lični stavovi autora. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i pisanja komentara koji podstiču na mržnju. Strogo zabranjen bilo kakav govor mržnje na portalu radiosarajevo.ba, zbog kojeg možete biti krivično procesuirani. Radiosarajevo.ba ima pravo i obavezu da na zahtjev zvaničnih organa dostavi podatke o korisniku čiji komentari sadrže govor mržnje, kao i da korisniku trajno blokira pristup. Obaviještavamo vas da svaki čitatelj dobrovoljno pristupa čitanju i kreiranju komentara i prihvata mogućnost da neki komentari mogu sadržavati narativ koji je u suprotnosti sa vjerskim, nacionalnim, moralnim i drugim načelima. Radiosarajevo.ba ima pravo da obriše sporne ili prijavljene komentare bez najave i objašnjenja. Radiosarajevo.ba koristi automatski sistem prepoznavanja i uklanjanja govora mržnje i drugih neprimjerenih sadržaja u komentarima.
/ Najnovije
Bravo omladino 👍👍👍👍👏👏👏👏👏
Kad tad će ta zaluďena deca shvatiti podmuklost po tu ri ca......друге стране, судски вјештаци из Чешке, Израела и Француске утврдили су да људи на Тузланској капији током рата у БиХ нису погинули од граната испаљених са српских положаја.[1]
Jao kako su Serbi bolesni u glavu. Žalosno. Stalno neke komisije nešto istražuju. Na kraju će biti da smo se mi sami ubijali u svakom BH gradu. Tako su izvještaji nekih komisija "dokazali" da su se u Srebrenici Bošnjaci između sebe poubijali. Celi svet je u neznanju, samo Srbi znaju pravu istinu. Prava nevinašca.
Jao kako su Serbi bolesni u glavu. Žalosno. Stalno neke komisije nešto istražuju. Na kraju će biti da smo se mi sami ubijali u svakom BH gradu. Tako su izvještaji nekih komisija "dokazali" da su se u Srebrenici Bošnjaci između sebe poubijali. Celi svet je u neznanju, samo Srbi znaju pravu istinu. Prava nevinašca. ka Opa, opa, opala Суљо Суљагић (МБ 2007952181361), отац директора Меморијалног центра Поточари Емира Суљагића, према изводу из Матичне књиге умрлих (248 за 1997) Братунац-ПМКУ, страдао је 24.12.1992. у Вољевици код Братунца (у нападу трупа Насера Орића на цивилно српско село). У јулу 2005. сахрањен је у Поточарима као жртва "геноцидa у Сребреници". Толико и о директору и о геноциду.
Djeca normalna i pored svog truda bumerskih i x psihopata da iza sebe ostave samo spaljenu zemlju. Treba se valjati u zlu, mrznji, neimastini, lazi i gluposti, tresti se od huje i petljanja, kao Srb iN. To je puno bolje, zdravije, otvara zivotne perspektive, omogucava slobodan zivot. Ali u qurcu.