Dodikov pajdaš nakon propalog sastanka u Doboju: Hoćemo dijalog i da razgovorom rješavamo probleme

četvrtaste glave iogaraju dok se na zaigraju, a onda poslije kuku lele

Berkšir je veoma retka rasa svinja koja vodi poreklo iz istoimene engleske grofovije.Smatra se da je ovonajstarija britanska rasa svinja a njen opstanak je ugrožen. Prema podacima fonda za očuvanje retkih rasa u Engleskoj je ostalo svega 300 priplodnih krmača. Ova rasa je razvijena polovinom 19. veka ukrštanjem većeg broja pasmina a prvo udruženje je formirano 1885. godine. Berkšir je ranostrasna svinja, manjeg formata, crne boje sa karakterističnim belim predelima na vrhu njuške, donjim delovima nogu i repu. Na glavi je uočljiva kratka, ulegnuta njuška i uspravne uši. Noge su slabe u odnosu na telo. Berkšir svinje su dobroćudne, izuzetno mirne naravi sa veoma dobrim majčinskim instiktom. Osrednje su plodnosti pa krmača prosečno prasi 8-9 prasadi.

Kad izadjete i zatvora...

Durok je starija rasa američke domaće svinje koja čini osnovu za mnoge mešovite rase komercijalnih svinja. Rasa je nastala u Americi 1860. od više sojeva crvenih svinja koje su živele na prostoru Nju Jorka, Nju Džerzija i Masačusetsa. Najbitniji sojevi u formiranju ove rase su bili crveni džerzi i stari durok pa se sve do 1940 godine ova pasmina se i naziva durok-dzerzi (yersey).Vremenom durok je postao najzastupljenija rasa u Americi i Kanadi. Današnji durok je velike konstitucije, duži, mesnatiji i plodniji od nekadašnjeg. Dosta je otporniji od ostalih mesnatih pasmina. Glava je nešto teža a uši poluklopave. Ledjna linija je ravna, a ponekad blago izvijena. Noge su duge i jake što ovoj pasmini olakšava kretanje po pašnjaku. Boja kože i dlake može biti u različitim nijansama crvene odn. ridje boje. Plodnost je neujednačena i krmača prasi 8-12 prasadi. Krmača ima odlične majčinske osobine (pažljiva i brižna majka).

Kornval (velika crna svinja, devon) je rasa svinja poreklom iz Velike Britanije a posebno iz grofovija Devon, Kornval i Eseks. Nadimak velika crna je dobila zbog svoje gigantske veličine i potpuno crne boje. Kornval je kombinacija domaćih crnih svinja sa zapada i istoka Engleske. Osnivanjem udruženja ove rase 1898 ili 1899. godine varijacije medju tipovima svinja ove dve oblasti su smanjene. Ova rasa postaje popularna početkom 20-og veka kada počinje i izvoz u mnoge zemlje. Zbog okretanja poljoprivrednika rasama pogodnijim za intenzivnu proizvodnju broj kornval svinje pada nakon Prvog svetskog rata, a 1960. godine rasa skoro izumire. Do danas broj se polako povećao ali se ova rasa još uvek smatra ugroženom. Do 1913. velika crna svinja se iz Velike Britanije izvozi u druge zemlje Evrope, Severnu i Južnu Ameriku, Afriku i Okeaniju. Prvi izvoz u Australiju je bio 1902 ili 1903. godine gde su ovu svinju prihvatili zbog svoje sposobnosti da napreduje na višim temperaturama i dobre plodnosti. Ipak do 1930. kornval čini jedan posto populacije svinja u Australiji a uglavnom su ih držali odgajivači u Viktoriji, Južnoj Australiji i Tasmaniji. Broj svinja nastavlja da lebdi oko 1% da bi nakon Prvog svetskog rata pao gotovo na nulu.

četvrtaste glave iogaraju dok se na zaigraju, a onda poslije kuku lele ka Bosna Bosancima Ovaj se toliko udebljao da je u ovoga vrat postao glava, kao da imas tijelo i samo nasadis glavu na njega, kao kad pravis snjeska bijelica. Al vidi se postenje na njemu

Samo malo je kasno. Nije vam on reko da vrijedjat, omalovazavate, da prosipate onu najgoru krkansku aroganciju.

Danski landras je srednja do velika rasa svinja koja je nastala ukrštanjem domaće danske svinje i velikog jorkšira.Prvo registrovano stado danskog landrasa registrovano je 1896. prvi progeni test (test na potomstvo) je obavljen 1907. godine. Potom počinje ozbiljno poboljšanje ove rase a ispitivanje proizvodnje i kvaliteta su postali sastavni deo programa poboljšanja danskih svinja. U Danskoj je 1931. godine osnovan nacionalni komitet za uzgoj i proizvodnju svinja koji je i danas aktivan. Ove svinje imaju srednje dugu i široku glavu sa teškim i položenim ušima. Trup je dug, u prednjem delu uži nego u zadnjem. Ledjna linija je ravna, srednje širine. Plećke su slabije razvijene a butovi snažni i mesnati. Nerasti u zrelom dobu i rasplodnoj kondiciji imaju 200-250 kg a krmače 180-200 kg. Ova bela svinja je poznata po svojoj dobroj plodnosti i odličnim majčinskim osobinama (brižna i pažljiva majka). Krmača prasi prosečno 10 -12 živih prasadi težine oko 1,2 kg koji za 30 dana dostižu telesnu masu od 7-7,5 kg. Za 190-200 dana tovljenici imaju 100 kg. Nazimice se prvi put pripuštaju sa oko 7 meseci. Danski landras je jedna od najboljih pasmina belih svinja. Njihova mesnatost je veoma visoka (preko 60% u polutkama).

vrati konju glavu nenade, nenande

***

U XIX veku je svinja predstavljala jedan od osnovnih izvoznih proizvoda Srbije, a nastanak magulice se vezuje upravo za taj period. Zabeleženo je da je knjaz Miloš poklonio mađarskom grofu Jožefu Arčđuku određeni broj svinja koje su zvali “Šumadija” odn. šumadinka. Ova svinja je ukrštana na imanju Kis Jeno sa rasama kao bakonyi i szalantor što je dovelo do formiranja posebne rase svinja pod nazivom mangulica. Zbog izuzetne skromnosti i otpornosti bila je jako popularna u Vojvodini (naročito Sremu) i Mađarskoj u preiodu od XIX veka do 1950-tih. Tadašnje evropsko tržište je sem mesa tražilo pogotovo masti i slanine. Uglavnom je naseljavala područja šuma, pašnjaka, ritova ali i močvara gde su uspešno podnosile vremenske uslove oštre kontinentalne klime. Poludivlja stada mangulica su šetala šumama, stepama i pašnjacima tokom cele godine, a krmače su se prasile u brlozima koje su same prorivale u tršćacima i duboko u žbunju. Sve do drugog sv. Rata bila je izuzetno tražena i zabeleženo je da je na Bečkoj stočnoj pijaci prodavano godišnje blizu stotine hiljada svinja ove rase iz Mađarske kupcima u Austriji i dr. državama. Bez problema su savlađivale na stotine km dug put od Vojvodine i Mađarske ka klanicama u Beču. Njene čekinje su korišćene za izradu četki, a najviše je bila je na ceni zbog slanine i masti. Međutim, navike potrošača su se postepeno menjale, tako da je mangulica tokom 80-tih godina dovedena skoro do iščeznuća. Mangulica je zajedno sa šumadinkom, berkširom i jorkšir

***

Ova rasa je počela da se razvija oko 1900. godine u severozapadroj Nemačkoj a posebno u Donjoj Saksoniji. U periodu od 1948-1958. godine uvoženi su danski i holandski landras radi poboljšanja karakteristika rase. Nemački landras izgleda slično landrasima drugih naroda, posebno onima iz čijih je zemalja vršen uvoz. Medjutim, nije tako ekstremne veličine i dužine kao drugi landrasi. Selekcija je posebno bila usmerena ka odličnoj plodnosti, dobrim karakteristikama majčinstva i efikasnosti u konverziji hrane nakon odbijanja. Nemački landras se pokazao veoma korisnim u ukrštanju i poboljšanju opštih karakteristika svinja u Nemačkoj. Oko 1000 grla se godišnje izveze u druge zemlje. Postoji i drugi soj, nemački landras B koji je u centralnoj matičnoj knjizi (herdbook) odvojen od prvog. Razvoj ovog, B soja je započet u rajnskoj oblasti 1970. godine od uvezenog belgijskog landrasa i delom holandskog landrasa. Predstavnici ovog soja imaju šira ledja i bolje razvijene šunke što ih čini naročito korisnim za ukrštanje.

***

***

Nastala je neplanskim ukrštanjem šumadinke i berkšira u područiju sliva reka Velike Morave, Mlave i Resave, kao i u istočnim brdovitim krajevima Srbije. Lokalni naziv za ovu rasu je i „vezičevska“ svinja. Po telesnoj građi i osobinama slična je moravci. Izgled i osobine: Telo resavke je srednje dugo i široko. Glava je duga i uska sa klopavim ili poluklopavim ušima. Boje je šarene sa gustim i glatkim čekinjama žuto-crne boje. Spada u srednje stasne rase mesno-masnog tipa. Krmače su teške oko 140 kg, a nerastovi oko 160 kg. Krmače prase 7-8 prasadi. Dobro koristi hranu i lako se tovi.

Nema JNA oruzja i Kada je *****k preko Drine u problemima Onda Zele dijalog

KRMAK PROSETAJ TU KRMECU GLAVUSU DO PRVOG KRMETNJAKA PA MALO SA SVOJIM RODJACIMA PROROKCI O DNEVNO POLITICKOJ SITUACIJI. ,HAHAHAHA,MRS DIVLJI GENOCUDNI VEPRE

Bi da grokce sa muslimanima

prvo se javis sudu i tuzilastvu, pa onda ostalo.

Totalni moron, imbecilno-odvratna njuška . Halo, u zatvor!

Napravite maksimalne probleme, a onda bi da razgovarate i iz tog što ste napravili izvlacite korist i tako godinama. Pimicete granice do kojih se moze trpjeti vas bezobrazluk. Sad je, valjda, dosta. I oni koji su gurali glavu u pijesak, su konacno shvatili. Vase mjesto za razgovor je samo sudnica. I to ce biti, ovako ili onako.

Samo sa sudijama mozete razgovarati

***

Sa tužilaštvom da se ispričaš

***

***

***

... imam pjesmu za tebe i lobanju koja vas prodaje kome stigne - predaj se srce, izgubili smo boj!!! Ti imas jedan put, a on vodi iza resetaka!!

Bujrum na razgovor sva trojica, ali u tuzilastvo!

***

Ova primitivna autohtona rasa svinja je dobila naziv, najverovatnije, po resama sa donje strane vrata (narod ih je zvao šiškama), što je tipično za direktne potomke evropske divlje svinje. Domesticirani potomci evropske divlje svinje bili su rasprostranjeni u severnoj i srednjoj Evropi. Pretpostavlja se da su Sloveni sa sobom na ove prostore doveli pretke šiške. Držana je ekstenzivno po bukovim i hrastovim šumama na ispaši. Danas se smatra da je nestala sa ovih prostora i da se teško može pronaći i u zabačenim planinskim krajevima. Izgled i osobine: Po izgledu prilično podseća na divlju svinju. Glava je velika uska i dugačka, ravne profilne linije. Uši su kratke i stršeće, vrat pljosnat. Leđa šaranasta, sapi strme. Prednji deo tela je znatno više razvijen. Čekinje su guste i oštre, bele, žute ili smeđe boje. Šiška je kasnostasna svinja pa za potpuni razvitak potrebno je i do 3 godine. Prasi od 4 do 6 prasadi u leglu. Prasići su sa „livrejom“, prugama kao i u divlje svinje koji se sa rastom izgube. Tovnost i iskorišćenje hrane su prilično slabi. (Fotografija: „Album rasa stoke“ akademik Jovan Belić, Naučna knjiga, Beograd 1991.)

Moravka ili moravska svinja nastala je u slivu reke Morave, ukrštanjem lokalne rase svinja – šumadinke, sa berkširom koji je u Srbiju uvožen krajem 19. veka. U formiranju rase učestvovale su i rase mangulica i jorkšir. Rasa se razvila usled težnje da se dobije ranostasnija i mesnatija svinja za razliku od šumadinke koja je u tom kraju ranije bila najviše uzgajana. Izgled i osobine: Glava moravke je duga i klinasta sa poluklopavim do klopavim ušima. Trup je dug i uzak. Masa veprova je oko 135 kg, a krmača oko 120 kg. Crnosivkaste je boje kože, a obrasla crnom, retkom i glatkom čekinjom. Moravka spada u srednje ranostasne mesnato-masne rase. Prasi u proseku oko 8 prasadi mada često i više. Dobro koristi hranu koja se sastoji obično od kukuruza, paše, tikve i pomija. Dobro se tovi i meso je dobrog kvaliteta.

***

Mozes samo kuci kad dodjes pricat sa zenom fukaro,nece muslimani sto bi lopov laktaski reko da pricaju sa vama,a onaj koji bi i pokuso da prica zavrsio bi na banderi ispred parlamenta.gicko vi ste svoje odsvirali.I pozdravo nam jovicu stanisica hebo ti on ona dva sincica

Ja koliko znam, za njima je potjernica i raspisana zato sto se nisu odazvali na razgovor Sudu...

Ovaj se toliko udebljao da je u ovoga vrat postao glava, kao da imas tijelo i samo nasadis glavu na njega, kao kad pravis snjeska bijelica. Al vidi se postenje na njemu ka Beni Kalay Zamisli da slusas ono sto ti "naredi" covjek kojem je zeludac najjaci organ u tijelu. Nije u stanju da ogranici obrok, a vodio bi entitet, jos ga pustili da vodi skupstinu, majko moja, ko je gori.

***

***

***

>>Ova rasa je počela da se razvija oko 1900. godine u severozapadroj Nemačkoj a posebno u Donjoj Saksoniji. U periodu od 1948-1958. godine uvoženi su danski i holandski landras radi poboljšanja karakteristika rase. Nemački landras izgleda slično landrasima drugih naroda, posebno onima iz čijih je zemalja vršen uvoz. Medjutim, nije tako ekstremne veličine i dužine kao drugi landrasi. Selekcija je posebno bila usmerena ka odličnoj plodnosti, dobrim karakteristikama majčinstva i efikasnosti u konverziji hrane nakon odbijanja. Nemački landras se pokazao veoma korisnim u ukrštanju i poboljšanju opštih karakteristika svinja u Nemačkoj. Oko 1000 grla se godišnje izveze u druge zemlje. Postoji i drugi soj, nemački landras B koji je u centralnoj matičnoj knjizi (herdbook) odvojen od prvog. Razvoj ovog, B soja je započet u rajnskoj oblasti 1970. godine od uvezenog belgijskog landrasa i delom holandskog landrasa. Predstavnici ovog soja imaju šira ledja i bolje razvijene šunke što ih čini naročito korisnim za ukrštanje. ka Nemački landras<<

>>Koju vrstu svinje najviše jedete: moravsku, joksirsku, šišku…. od svake ste poprimili fizionomiju… šta čovjek unosi u organizam reflektira mu se na izgled, pa i na stanje uma i zdravlja, tako makar kažu nutricionisti! Prijatno! ka Kuda idu divlje svinje?<<Da ste deca PASA samo LAJETE --POGANI PSI

vrati konju glavu nenade, nenande ka kuglof

to objasnjava njihovu okupiranost svinjama...SOPSTVENIM RODITELJIIMA I FAMILIJI ka *****A JE SVINJA Pa mi znamo da smo okupirani svinjama, ništa novoga niste priopćili !!!!

Ma nema razgovora sa Stevandićem, Dodikom SNSD ljudima samo u zatvor pa ćemo onda razgovarati. Da sve izađe djelo na videlo pa tek onda priča, da se vidi šta su uradili Republici Srbskoj i srbskom narodu proteklih godina od kako su na vlasti pa do danas.

ka Vrati PSU glavu PSETO ---NE LAJ S koliko je tebe Kachavenda odbio od sisanja? Sa 12-13 godina?