Čuveni virusolog iz Italije otkrio: Ovo je sve što dosad znamo o koronavirusu

Andrea Crisanti je poznati virusolog koji je u prvim redovima u borbi protiv koronavirusa u Italiji. Međunarodnu slavu stekao je radeći kao profesor na Imperijal koledžu u Londonu kao direktor molekularne medicine i profesor na katedri za epidemiologiju i virusologiju na Univerzitetu u Padovi. Tokom pandemije u Italiji sproveo je analizu na građanima gradića Vo otkrivši na taj način da je većina, iako bez simptoma, pozitivna i zarazna.

Na konferenciji za štampu za međunarodne novinare, na kojima je bio prisutan i RTS, profesor je dao važne i detaljne odgovore na pitanja.

Da li je Svjetska zdravstvena organizacija WHO ispravno postupila tokom ove epidemije?

WHO ima vruć argument, kao što ste čuli i predsjednik Trump isto misli. Dali su nam potpuno pogrešne indikacije, obraćali smo pažnju samo na ljude sa simptomima i one s teškim respiratornim problemima, na ljude koji su imali kontakte sa Kinom ili bolesnim osobama. To nas je jako usporilo, nismo znali da postoje i pacijenti bez simptoma, da smo to znali drugačije bismo se ponašali. WHO je otišla u Kinu da vidi šta se tamo dešavalo s epidemijom, iskreno ne znam šta su tamo otkrili i šta su istraživali, dan za danom su mijenjali odredbe i ja nisam jedini koji to kaže – WHO je jedna birokratska institucija i moramo da vidimo kako će se u budućnosti ponašati, jer tu treba da se mijenja dosta stvari.

Da li je, po vašem mišljenju, Kina zakasnila da pruži adekvatne informacije o virusu?

Ako posmatrate krivulju zaraze u Kini, ona nema eksponencijalnu fazu, oni imaju kretanje kao kod crteža zvona, ali nemaju eksponencijalni rast, kako je to moguće s obzirom na to šta se dešava u drugim zemljama? Kinu su kritikovali svi, ne moram i ja sada da je kritikujem. Oni su znali za virus još sredinom novembra, a dali su vijest svijetu sredinom januara. Nisu pominjali pacijente bez simptoma, mislim da je Kina trebalo da se ponaša korektnije.

Mislim da ne postoje podaci koji pokazuju da je virus izašao iz laboratorije, to je virus koji dolazi od životinja, siguran sam da je i ovaj virus, poput SARS-a i MERS-a pogodan da se preseli sa vrste na vrstu. Ovakav virus je teško napraviti u laboratoriji, ti genetski modifikovani virusi pokazuju molekularne ožiljke, a mogu da vam garantujem da ih na ovom virusu nema.

Koji su testovi efikasni i koje je Vaše mišljenje o testovima koji su trenutno dostupni?

Jedini testovi na koje u ovom momentu možemo da računamo su brisevi PCR, ali i oni imaju svoje limite. Naime, danas taj test može da pokaže da ste negativni, a sutra već da ste pozitivni. Što se tiče analiza krvi, oni su za dijagnostiku bez ikakvog značaja i na osnovu ovih testova ne možemo da tvrdimo da smo imuni. Oni mogu da nam pomognu da vidimo koliko se proširila epidemija i gdje smo najviše pogođeni, ali ne i za dijagnostiku. Brzi testovi su slični brisevima PCR, ali njihov cilj je da vide kako izgleda genetski materijal virusa. Za druge viruse je dobar, kao na primer za virus gripa, daje tačnost od 60-70 odsto, ali daje i lažne negativne rezultate.

Koji se lijekovi koriste trenutno u liječenju COVID-a?

Naše iskustvo u bolnici u Padovi je pokazalo da najveći broj naših pacijenata dobro reaguje na miks lijekova: hidroksihloronikina, azitromicina i niske doze antikoagulanata. Ako primijenite ovo liječenje na vrijeme, to drastično smanjuje progresiju bolesti i na taj način osobe ne završavaju na intenzivnoj nezi.

Da li je vakcina rješenje?

Vakcinom se ne eliminiše virus. Jedini virus koji smo uspjeli da eliminišemo putem vakcine su variola i poliomijelite. Čak i ako nađemo vakcinu, ne znači da ćemo eliminisati virus. S druge strane, tu su i antivakseri, koji bi podigli glas protiv toga. Mislim da je najbrži put za izlazak iz ove krize pronalaženje terapije. Vakcina može da stigne za dvije-tri godine, nije lako napraviti efikasnu vakcinu. Dajem vam primjer malarije: mi za nju imamo vakcinu, ali ona funkcioniše 30-40 odsto, a to nema svrhe. Vidjećemo šta će biti sa vakcinom, šta može da nam pruži, koliko će biti efikasna, jer virus mutira, a mislim da smo i dalje jako daleko od vakcine. Što se ovog virusa tiče, u stanju smo da kažemo vrlo malo.

Da li ovaj virus sem pluća stvara štetu i na drugim organima?
U nekim slučajevima virus napada sluzokožu očiju ili crijeva. U najtežim slučajevima nervni sistem i srce, ali to se dešava onda kada je organizam toliko oslabio da virus nalazi čist put i nesmetano ulazi u organizam.

Šta Vas je kao virusologa najviše iznenadilo u vezi sa ovim virusom?

Znali smo da može nastati pandemija, mislim da neke informacije, kao što sam napomenuo ranije, nisu stigle na vrijeme iz Kine i nisu bile kompletne. To je ono što odlikuje ovu epidemiju i WHO je trebalo da bude rigoroznija, a ne pod utjecajem Kine. Mi znamo dovoljno o koronavirusima, ali ne znamo mnogo zašto ovaj virus prouzrokuje ovako teške probleme. Objektivno mi poznajemo ovaj virus samo nekoliko mjeseci, za HIV nam je trebalo 10 godina da napravimo lijekove koji su efikasni. Treba nam vremena da shvatimo sve što je vezano sa ovaj virus s kojim se srećemo prvi put.

Da li je Italija spremna za fazu 2 tj. izlazak iz karantina?

Mislim da Italija nije spremna da eliminiše restriktivne mere naprosto jer nije urađena procjena rizika, nedostaje najvažniji element, a to je broj stvarno zaraženih svakodnevno. Mi svako veče gledamo na televiziji brojeve koje nam daje Civilna zaštita, ali to su samo dijagnostikovani slučajevi, oni kojima je urađen bris, ali imamo na hiljade ljudi koji su kod kuće i koje niko ne liječi, kojima se ne rade brisevi i koji bolesni sjede kod kuće. Nedostaje taj prvi element, stvaran broj zaraženih po godištu i po regionima. Također, mi još uvek ne znamo kako da zaustavimo zarazu. Sada nam je lakše da pratimo zarazu, jer su svi kod kuće, ali ako ljudi počnu da se kreću, biće jako teško. Bilo bi potrebno raditi testove po kućama, imati resurse, ljude koji će to raditi, ići od kuće do kuće, ali brisevima se ne radi dijagnoza.

Koja vrsta imuniteta se razvija posle zaraze koronavirusom?

Nemamo nikakvu potvrdu da ko je jednom bio zaražen virusom ostaje zaštićen tj. imun. I generalno zaštićenost od koronavirusa nije trajna kao što je slučaj sa prehladama. Moramo samo da pratimo situaciju, nemamo nikakve dokaze što se imuniteta tiče, mi čak imamo slučajeve u kojima su pozitivni pacijenti postali negativni da bi na testu nakon 40 dana ponovo bili pozitivni. Iskreno, mislim da ovaj virus ima malo veze sa antitijelima i da se ne postaje imun na njega. Znamo za sada zaista vrlo malo. Vidjeli smo da neki ljudi razvijaju antitela, ali ne znamo da li ih štite, radimo testove poput pasivne imunizacije, određeni broj ljudi koji su ozdravili su nam dali krv i iz njih izvlačimo antitijela. Još nismo završili istraživanje.

Da li komarci mogu da prenesu koronavirus?

Komarci mogu prenijeti neke viruse poput žute groznice, virus zika, virus zapadnog Nila, neke encefalite i sl. Komarci generalno nisu prenosioci koronavirusa i zaista bih bio iznenađen kad bi se otkrilo da prenose ovaj tip koronavirusa.

 

"Ako želimo da se vratimo i neku normalu moraćemo da nosimo maske i da se pomalo odreknemo privatnosti. Mislim da je to minimum u ovom slučaju. Ukoliko neko živi u stanu sa pozitivnom osobom jako rizikuje. Mora da nosi masku, zaražena osoba ne smije da ulazi u kuhinju, najbolje bi bilo kada bi imala posebno kupatilo. Maska u tom slučaju nije ni dovoljna, ali ju je ipak potrebno nositi. Najveći broj slučajeva u Italiji se zarazio u vlastitom stanu (u okviru porodice), u staračkim domovima i bolnici."