S ove strane Drine | Dragan Banjac: Kad Hrvatica kliče Srbiji

Siguran sam da nije postojao evet-efendija ženskog roda jer je takvu eventualnu jezičku mogućnost već zauzela efendinica, efendijina žena. Ali, čega nigde na ovom dunjaluku nema - ima u zemlji Srbiji. Postoji, ipak, jedna žena, udžbenički evet (klimoglavac) prema svom političkom utemeljitelju.

Piše: Dragan Banjac, za Radiosarajevo.ba

Ana Brnabić! Srbijanska ministrica, nekoliko puta premijerka, trenutno predsjednica Narodne skupštine. Jednom prilikom hrvatski predsednik Zoran Milanović za nju je rekao "ova naša ’bodulica’". Prema Istrapediji "Boduli, u širem značenju pučki naziv za otočane na sjevernom, poslije i srednjem Jadranu, a u užem za stanovnike Krka".

Trending

Šejla Zonić planira odseliti iz BiH? Pjevačica otkrila gdje je sa suprugom iznajmila stan

"Prema nekim tumačenjima, naziv potječe od mletačke riječi bòdolo (deminutiv bodoleto), koja je označavala omalena čovjeka, debeljka. Od nje je nastao nadimak bodoli za vojnike pješake iz Dalmacije, kako su ih Mlečani podrugljivo nazivali. Prema drugim teorijama, nadimak je nastao znatno ranije na Krku i dolazi, prilagođen fonologiji i morfologiji hrvatskog jezika, od latinskog vadum množina vada (gaz, pličina, a poslije i ljudi ograničene, »plitke« pameti). Prvotno pejorativna značenja, naziv Boduli imao je egzodefinirajuću ulogu, što je i danas slučaj u odnosima stanovništva srednjedalmatinskog kopna i otoka. No, s vremenom je iščeznuo podrugljivi smisao pa stanovnici otoka Krka danas sami sebe nazivaju Bodulima".

Kao osvedočeni poštovalac zemlje Istre i Istrijana imam manju primedbu koja se u gornjem pasusu odnosi na "plitku pamet". Jer, naša Bodulica je baš "duboke pameti" ili, kako bi mladi rekli "suvi genije". Da nije tako ne bi tri puta birana/postavljana za premijerku srbijansku. Ili to može svako. Ma, ne, ona je inteligentna, elokventna, duša od žene... Kad bismo se zavitlavali!

DRMANJE PARLAMENTOM: "Ja molim, ja molim, narodne poslanike većine da krenemo sa radom. Ostavite se ljudi toga! Mi smo ovde da branimo građane, ljudi!" (Odobravanje i negodovanje, pola-pola).

Zabranjeno preuzimanje teksta bez pismenog odobrenja Redakcije portala Radiosarajevo.ba! 

Makljanje još nije počelo, kada je instalacija Aleksandra Vučića ponovo zamolila.

"Molim vas narodni poslanici da počnemo sa radom. Zamolila bih narodne poslanike opozicije da se vrate u svoje poslaničke klupe. Podsetila bih vas, poštovani narodni poslanici opozicije, posebno vi što duvate u pištaljke i vuvuzele da smo ovu sednicu počeli minutom ćutanja, počeli minutom ćutanja!"

Onda iznenada:

"Poštovani narodni poslaniče Jeliću (?) podsećam Vas da smo ovu sednicu počeli minutom ćutanja, a da to što vi radite i gaženje po žrtvama da je to nanošenje bola njihovim porodicama, da ste podneli zakletvu da po najboljem znanju i umeću služite građanima, istini i pravdi. Ako je to vaše znanje i umeće – svaka vam čast".

"Molim vas, narodni poslanici – sedite! Molim vas, sedite. Podsetiću sve narodne poslanike, podsetiću sve narodne poslanike, da je danas na dnevnom redu Predlog zakona o budžetu za 2025. godinu i da ako mi ne uradimo naš posao da će to značiti da penzioneri ne dobijaju povećanje penzija, da ljudi u javnom sektoru ne dobijaju povećanje plata, da ljudi u prosveti ne dobijaju  povećanje plata od 11 posto. Podsetiću vas, poštovani narodni poslanici, da ako mi danas ne uradimo naš posao da neće biti dodatnog budžeta za poljoprivrednike, da neće biti više novca za za poljoprivredne subvencije, da nećemo nastaviti naše puteve, naše pruge, da nećemo moći da imamo dalja ulaganja u zdravstvo. Podsetiću vas da je naša obaveza i naš posao prema našem narodu i građanima Republike Srbije da nastavimo da radimo".

"Poštovani narodni poslanici... možete da mi čupate mikrofon, da možete da nas gađate, ali mi znamo šta je naš posao i obaveza prema narodu Srbije i da ćemo naći način da se izborimo za stabilnost Srbije. Za ekonomski jaku i prosperitetnu Srbiju, za vladavinu prava u ovoj zemlji". (Narodskom mudrošću rečeno: ova mlati k’o muda o samar.")

ŠORKA: U jednom trenutku kobajagi premijer, spodoba s imenom Miloš Vučević, pokušava da čita šta je na dnevnom redu ovog cirkusa. Marinika Tepić, bivša novinarka, sada potpredsjednica Stranke slobode i pravde (Dragana Đilasa), inače jedna hrabra i umna dama, pored njega glasno duva u pištaljku i drži fotos krvavog dlana sa prstima.

Neko spodobi Vučeviću sugeriše da prekine tiradu, Ana Brnabić najavljuje pauzu a uskoro kreće makljaža. (Da je tu AV on bi "čuvao robu", što je, priča se, radio kada su bile tuče "zvezdaša" i "partizanovaca").

Žuti lopovi hoće rat, Srbija hoće mir, neko je (od vladajućih) razvukao natpis na platnu skupštinskog balkona.

O tuči ne treba mnogo govoriti. Sve se videlo. Pobedilo je ono "Krvave su vam ruke"!

SRBIJA, SRBIJA: Na scenu opet stupa prvi srpski parlamentarac u liku Bodulice Ane. 

"I niste nas sprečili, nikada nas nećete sprečiti. I Srbija će pobediti. Pobediće Srbija svaki put. Penzioneri će imati veće penzije, zaposleni u javnom sektoru će imati veće plate, zaposleni u prosveti će imati 11 posto povećanje plata... imaćemo više novca za lečenje dece..."

"Idemo, Srbija će pobediti", kliče Ana;

"Živela Srbija!";

"Živela Srbija!";

"Nikada nas nećete pobediti!";

"Nikada nećete destabilizovati Srbiju!";

"Mi nećemo rat, mi hoćemo rad!";

"Za Srbiju!";

"Za našu Srbiju!";

"Živela Srbija!";

"Hvala vam na još jednoj pobedi za građane i za naš narod!";

"Živela Srbija!"

09.11.24. 12:32

S ove strane Drine | Dragan Banjac: Bagatelisanje insana

KAKO MOŽE: Ne sudite po sebi, u stilu – ne bih nikad mogao da postanem krpa. Jer ima ko može i veoma su brojni. Partija kojoj Bodulica pripada je ultrancionalistička i prilika je da se podsjetimo Danila Kiša.

"Nacionalizam je, pre svega, paranoja. Kolektivna i pojedinačna paranoja. Kao kolektivna paranoja ona je posledica zavisti i straha, a iznad svega posledica gubljenja individualne svesti; te prema tome, kolektivna paranoja i nije nije ništa drugo do zbir individualnih paranoja dovedenih do paroksizma (vrhunca – p. D. B.).  Nacionalizam je linija manjeg otpora, komocija. Nacionalizam je ideologija banalnosti..., poslednja ideologija i demagogija koja se obraća narodu. Nacionalizam je kič... Kič i folklor, folklorni kič ako vam se tako više sviđa..., govorio je Kiš.

Uboga Ana Brnabić nije predmet ove priče zbog nacionalne pripadnosti jer potpisnik ovih redova je poslednji bivši jugović koji bi prebirao na tu temu.

Uostalom, dio nje kojim bi se mogla vezati s Hrvatima verovatno joj je jedini kvalitet.

Ipak, kontam – kako bi bilo da Srbin u Saboru jednog dana uputi poklič Hrvatskoj ili, gotovo nezamislivo, da Srbin iz bosanskohercegovačkog entiteta Republike srpske tako nešto otpremi entitetu Federacija Bosne i Hercegovine.

Kak je, tak je, rekao bi veliki Miroslav Krleža (Khevenhiller) a ako i to doživimo biće znak da smo konačno – prezdravili.  

* * *

Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrici "Ja mislim" su isključivo lični stavovi autora tekstova i moguće da ne odražavaju stavove redakcije portala Radiosarajevo.ba