Osmi dan: Tajni recept

Imam pedeset i pišem dnevnik. Ne znam šta mi od to dvoje izgleda čudnije. Uvijek sam se pitao zašto ljudi pišu dnevnike. Valjda misle da im je život jako interesantan pa će to svakoga zanimati. Nekako samoljubno. A i tužno. Ko uopšte ima vremena i želje da čita tuđe živote, kad jedva prati i svoj vlastiti. Ali eto, ja ću ga pisati jer će možda jednom zanimati nekog mog potomka kako je jedno ljeto proživio njegov pra pra neko. Ja bih, recimo, sve dao da mogu pročitati barem nekoliko dana života nekog mog predaka pa će možda i neki moji potomci imati sličnu želju, jer geni su geni ;-). Možda je sve ovo patetično, ali jebiga - tako je izgleda kad pređeš pedesetu.
(Đuro, 29. maj 2012).

Piše: Branko Đurić Đuro

5. juni TAJNI RECEPT

Danas sam imao sastanak sa scenaristima koji će pisati scenarije za novu seriju koju radimo. Serija se zove (ne znam jesam li to već rekao) Čista Desetka. Radi se o tri vlasnika kuće, šest podstanara i svinji (naša Pinga će igrati tu ulogu) koji žive skupa. Janez i Andreja nisu još nikad pisali seriju, a Rok (jedini iskusni scenarista od njih) nije više u ekipi. Objašnjavam im neke osnove i dugo diskutujemo o likovima, njihovim motivima i situacijama. Čini mi se da se neću moći mnogo opustiti na tom polju.

Kući sam došao dovoljno rano da napravim ručak. U ribarnici kupim lignje i napravim jedan od svojih omiljenih specijaliteta - lignje “humido”. Recept sam (jedva) dobio od vlasnice restorana na Unijama i morao sam joj obećati da ga neću izdati. Recept je u stvari jako jednostavan i ima samo jednu “začkoljicu” koju moraš uvažiti da bi jelo bilo vrhunsko.

Denza mi pomaže u kuhinji tako da miksa.... muziku. Usput mi objašnjava vrste repa danas. Denza mi se smije jer režem luk s plivačkim naočalama da mi ne bi suzile oči.  Basovi tresu kuhinju i lignje, koje su skoro gotove, kad se Tanja i Zala pojave na vratima.

Obje već na ulasku u kuću reaguju na miris koji prodire do njih. - “Mmmmmmmmm....”.

Ponosno serviram ručak i otvorim bocu Kabajevog Couve Morela. Uživam u kuhanju, a još više u gledanju reakcija na moju kuhinjsku kreaciju. Zala i Tanja su oduševljene. Za desert - iz škole dolazi Ela sa srebrnom medaljom oko vrata. Osmijeh od uha do uha i one njene rupice na obrazima mi kažu da je u školi bilo jako zanimljivo. Jedva hvatajući zrak, Ela nam ispriča da je osvojila drugo mjesto u skoku u dalj. Za to se dobije srebrna medalja koja je, kako Ela kaže, mnogo ljepša od one zlatne.

Naveče me nazove Marc Heller i kaže da se sjetio šta bi mogao pjevati sa Bombaj Štampom na koncertu - O Sole Mio! Ideja mi je malo luda, ali ubrzo shvatim da bi to bio dobar štos. Na netu nađem tekst i prvi put obratim pažnju na njega. Nije čudo da je to tako veliki hit - prekrasna arija i predivan tekst. Che bella cosa na jurnata 'e sole .... Imam ideju kako ćemo to zasvirati u Skenderiji za mjesec dana!

Sedmi dan: 'ta će Bob

Šesti dan: Orlando. Strašan glumac.
Peti dan: Čvarci za vegetarijance
Četvrti dan: Hepek
Treći dan: Cazzo
Drugi dan: Planovi za prošlost
Prvi dan: Čovjekov najbolji prijatelj, krevet