Jedanaesti dan: Garaža

08.06.13. 08:00

Radiosarajevo.ba

Imam pedeset i pišem dnevnik. Ne znam šta mi od to dvoje izgleda čudnije. Uvijek sam se pitao zašto ljudi pišu dnevnike. Valjda misle da im je život jako interesantan pa će to svakoga zanimati. Nekako samoljubno. A i tužno. Ko uopšte ima vremena i želje da čita tuđe živote, kad jedva prati i svoj vlastiti. Ali eto, ja ću ga pisati jer će možda jednom zanimati nekog mog potomka kako je jedno ljeto proživio njegov pra pra neko. Ja bih, recimo, sve dao da mogu pročitati barem nekoliko dana života nekog mog predaka pa će možda i neki moji potomci imati sličnu želju, jer geni su geni ;-). Možda je sve ovo patetično, ali jebiga - tako je izgleda kad pređeš pedesetu. (Đuro, 29. maj 2012).

Piše: Branko Đurić Đuro

8. juni GARAŽA

Danas pospremam garažu. Perem one stvari sa barke i preslažem sve ostale po garaži.

Nigdje nema toliko kratica do prošlost kao u garaži. Pronalazim sve one “nemoj bacat’, možda će zatrebat’” predmete i opet dugo razmišljam prije ih definitivno bacim, jer, ipak - možda će baš to za nešto, negdje, nekome jednom zatrebati. I ostaje tako i dalje uredno složena masa “možda-će-zatrebat’” stvari u mraku garaže, strpljivo čekajući na svoj trenutak.

Moja baba je imala odlično ime za nepotrebne stvari - “popovske kape”. Obično kad se s djedom vratimo iz prodavnice i kad vidi da smo kupili nešto nepotrebno, ona pita: “A jel’ bilo i popovskih kapa?”.

Opet imam probu za seriju i dobro nam ide. Likovi se polako definišu i glumci su opušteniji.

Zvoni mi telefon i javim se na neki italijanski broj. Tip se predstavi - Gian + još neko ime. Gian Marco, Gian Luca, Gian.... nešto! Producent je onoga filma o istorijskom fudbalu u Firenci i kaže da bi me volio vidjeti u utorak u Rimu. Dogovorimo se detalje i kad prekinem vezu, istog momenta me zove Federiko (moj agent) i ja mu kažem, da već sve znam, da se vidimo utorak u Rimu i da me je već zvao “Gian - Something” i da smo se sve dogovorili. Prekinem vezu, a poslije nekoliko sekundi već dobijem SMS od Federika: “Gian – 'Something' is very funny!”. Upalilo mu je sa zakašnjenjem.

Dobijem e-mail od Brada. Kaže da mi gitara dobro stoji! Jebiga, Amerikanci nemaju izraz: “U zdravlju je poder’o!”

Poslije probe odem da kupim Fadili poklon. Prekosutra joj je rođendan. U prodavnici mi privuče pažnju još friteza koja “frita” bez ulja. Obožavam pomfrit, a mrzim što je mastan - mislim da je ovo prava stvar za mene. Dok se vozim kući razmišljam da je to ipak “popovska kapa”. Vidjet ćemo.

Tiho se uvlačim u kuću kroz garažu da sakrijem poklon za mamu, a kad odškrinem vrata, sve one “možda-će-zatrebat’” stvari me pogledaju iz tame. Pomislile su da je možda kucnuo njihov čas ;-)