Dan državnosti bio je "Dan izdaje"

Znaš, druže moj, ove godine je 25. novembar bio u petak. Lijepo je kada ti praznik omogući neradni dan, pa još i produženi vikend, ali nisam ti to željela reći. Tvoj brat i ja se, uvijek, ispričamo. Bole nas iste stvari, a i dovoljno se znamo da sočno izgovaramo grube riječi i psovke. Obradujem se kad ga vidim sa sinom. Jako liči na tebe. Momak, lijep, viši je od tebe. Kad ga vidim imam silnu želju da ga grlim mnogo duže od onoga što se smatra prikladnim kada grliš, sada već, mladića. Znam da i tvoj brat i ja kada se sretnemo mislimo o istom – o tebi.

Piše: Nataša Gaon Grujić

Neki dan smo se čuli, tvoj brat me nazvao, najviše smo pričali o djeci. Dogovarali smo da se vidimo, stalno se dogovaramo, ali se rijetko viđamo. Pričali smo o onim danima kada je on za nas bio – „velika raja“. Ja o tebi ne mogu, prijatelju moj, pričati kao da te nema, ne mogu, a nema te...

Ljuta sam prijatelju, ljuta. Eto, vidiš, čak nisam više ni tužna, samo ljuta. I reći ću ti nešto što mi posebno teško pada, ali, izdali smo vas. Jesmo, izdali smo vašu mladost i vaše živote. Izdali smo vašu ideju.

U petak je prijatelju moj bio 25. novembar - sada bi ti meni rekao da se ponavljam, znam da se ponavljam. Bio je Dan državnosti Bosne i Hercegovine. Cvjetnim vijencima obilježili su taj dan, spominjali su, po protokolu, one što se boriše i poginuše od 1941. do 1945, spomenuli su i vas... neću navoditi godine jer su te godine unakazili onim u čemu sada živimo.

Zastave su mlitavo visile po uličnim banderama, nije bilo vjetra da im da barem malo života. Mada je trebao biti neradni dan, prodavnice su radile. Zastava zalijepljena na ulaznim vratima, a iza vrata prodavačica za kasom i debelim šalom omotanim oko leđa. Nećeš vjerovati, organiziran je u jednom tržnom centru, čuj sada – Shopping day, sve s nagradnom igrom i besplatnim parkingom. Jesam li ja luda što mi je to smetalo? Jesam li ja emotivno razorena što mi je došlo da vrištim da tako samo pokazuju koliko nikome više nije stalo niti do praznika, niti do Bosne i Hercegovine, što tako pokazuju koliko je ne poštuju!

Ne znam znaš li, ali eto imamo i društvene mreže, daj ne smij se, imamo. Eto i na tim društvenim mrežama rijetko ko je napisao nešto o tom danu, tek poneki status, a ponajviše ljutnje i razočarenja u riječima... 25. novembar 2016. godine, druže moj, nije bio Dan državnosti, bio je to Dan izdaje! Izdali su zemlju onakvu kakvu smo željeli. Izdali su budućnost. Ostali smo mlitavi i prljavi kao državne zastave. Smrdimo smradom korupcije i fašizma.

Kada dođem kod tebe... onda ti ne mogu pričati... samo stojim... spustim cvijet, ne znam zašto, ali svaki put računam koliko bi godina danas imali... a najgore od svega mi pada onaj trenutak moje lične spoznaje od koje bježim preko 20 godina... da te nema.

Već su sklonili zastave, neka su, barem me neće podsjećati da je iza nas Dan izdaje.