Braćo azijska, ne dirajte naše smeće!

Kante, korpe, sepeti, limenke, kese, razbijeni kontejneri smeća... I uvijek je bilo tako. Nekad poneki režim malo pritisne, pa se narod snebiva, ali većinom lakoruk baci iza sebe sve što ne stavi u svoj probavni trakt. A i to istrese gdje stigne. Do polovine hajvan, od polovine kvaziinsan.

Piše: Dragan Bursać za Al Jazeeru

Konkretno, evo svi zajedno smo se, navodno, od stida stidom crvenjeli kada je grupa turista negdje iz Azije uzela na svoja nejaka pleća surovi zadatak čišćenja naše sramote u parku At Mejdan u Sarajevu. Njih 15 opsesivno-kompulsivnih komandosa sa drugog kraja svijeta došli turistički, pa čiste li, čiste.

Turisti čiste smeće iz sarajevskog parka At Mejdan

Ima toga, da se ne lažemo, širom svijeta. To da narod jedne zemlje ne prepoznaje slabosti u svojoj bašti. I to jeste baš izraženo. Ne znaš ti šta ti fali, a čega imaš viška dok neko drugi to ne vidi, ne sagleda i dok ti ne objasni. Tako, na primjer, Švedi mnogo rade, čudno su uštogljeni i još čudnije "relaksirani". I dok im Balkanac na to ne ukaže, ne bi oni znali kad prestaje posao, a počinje vafl. Isto je i sa Nijemcima, Austrijancima, pa i sa pomenutim turistima iz Južne Koreje ili Japana. Oni su tamo dozlaboga zauzeti pedanterijom. Rade, a kad ne rade, onda hajkingom, kikingom i ostalim -inzima istjeruju neoliberalne đavle iz sebe.

Zašto bismo mi bili dovijeka budale?

To da bacaju smeće po parkovima – a što je naše sada već vjekovno naslijeđe – ne pada im na pamet, ali živ čovjek svašta uči i vidi u životu svome, pa ti tako i stanovnik Kjota kupi kesetine u po parka sarajevskog. E, sad, ne zna Kjoćanac da su nama kese zaštitni znak. Trademark naše kulture. Od rijeka, jezera, planina, mora, parkova do njiva, šuma i oranica. Kod nas kesa i plastičnih ambalaža nema jedino u minskom polju, a i to je upitno.

No, kako narod naš kaže, prve se kese, flaše i limenke u travu bacaju, te se tako i prvi ekološki turisti iz Azije bacaju u neprofitni bunar. Jer, da su gradonačelnik Abdulah Skaka i tim mu bili spremni, ne bi ova ničim izazvana akcija prošla nekažnjeno. Prvo i osnovno: nemaš pasoš Bosne i Hercegovine, a kupiš smeće; to ti je, jarane, 20 evra kazne na mjestu događaja! Ili – da platiš 30 evra za ekspediciju od 15 ljudi u ekstremno adrenalinskom sakupljanju smeća.

Pa da! Čitav svijet naplaćuje uživanje u lokalnim guštima, zašto bismo mi bili dovijeka budale? Trebalo bi, za početak, Bosnu i Hercegovinu proglasiti destinacijom ekstremnog antiekološkog turizma. Pa onda naplaćivati osviještenim adrenalinsko-opsesivno-kompulsivnim frikovima da nam čiste gradove, sela, parkove, rijeke, jezera, more... Shvatili ste.

Jedinstveni spas od nas samih

Od Trebevića do Marijinog Dvora, od Šehera Gornjeg do Malte, od Sarajeva do Banje Luke... ima da nam zemljom špartaju čistači i smetljari iz dalekog svijeta. I plaćaju užitke zaboravljene. Jer, njima kesetine po parkovima nisu visile nikada, ili su, eventualno, visile poslije hipi skupova 1968. Jer, mi ne znamo, ne možemo, nismo željni niti voljni da živimo život dostojan čovjeka. Jer, nas je sramota počistiti za samim sobom, a, ne daj Bože, za nekim drugim. Jer se i dan-danas sprdamo sa Japancima i Korejcima, koji čiste naša g***a. Eto, to je nama naša borba dala.

Kompletan tekst pročitajte na ovom linku.