Biljana Srbljanović: Protestna Parada ponosa je pobeda

Foto: Radio Slobodna Evropa

Književnica Biljana Srbljanović, čije se drame izvode ne samo na domaćim i regionalnim scenama već i širom Evrope u intervjuu za Radio Slobodnu Evropu govori o tome zašto se prošetala Beogradom sa pripadnicima LGBT populacije nakon vijesti o zabrani Parade ponosa.

U Beogradu 'na foru' održana Parada ponosa

"Bila sam ispred Skupštine sa prijateljima iz LGBT organizacija", kaže Srbljanović i dodaje da umivena i ograničena Parada ponosa o kakvoj su srbijanske vlasti vijećale, gora od izostanka Parade.

"Ovo je zaista nešto što nisam očekivala. Očekivala sam da će prvi potpredsednik Vlade, ako ništa drugo, da pokaže da je veći Evropejac od onih koje je smenio, što je i pokazivao tokom ovih godinu dana. Da će primorati te parapolicijske strukture da ne organizuju nasilnike i napade na LGBT organizacije i da će Parada, kako tako, biti organizovana. Mislila sam da će to biti neka umivena parada, dosta ograničena, samo u parku Manjež, što meni dosta liči na neki kavez. To mi je na neki način gore, nego da je ne bude.

Sa druge strane, moji razni prijatelji, saradnici i saborci iz sličnih organizacija, su me ubeđivali da će, Parada kakva god da je, ako bude održana, ipak biti korak napred.

Moje veliko iznenađenje je da je ovo uspelo, a sa druge strane mislim da je policija ipak pristala da nas ne zaustavi. Od toga sam imala najveći strah, kao i od noćne šetnje po Beogradu. U Nemanjinoj je bilo prvo okupljanje, odmah nakon što su Dveri organizovale svoje protesne šetnje. Žurila sam sa jedne predstave na drugu, sa potpuno nekim drugim interesovanjima i drugim svetom. Beogradom, u petak noću, prolazili ste kroz kordone i kordone do zuba naoružane policije, a istovremeno gledali neke ljude koji izgledaju užasno čudno u civilu. Niste znali da li su tajna policija, ili neki huligani, sa koje strane vam preti opasnost. Vladala je neka čudna, napeta situacija. Ipak, sama činjenica da smo se okupili i pokazali da postojimo, barem u toku tog jednog sata u toku noći, je za mene poprilična pobeda."

Huligani su produžena ruka politike

Na pitanje zašto je zabranjena i ovogodišnja Parada ponosa u Beogradu, te da li je to znak da je država kapitulirala pred nasilnicima, Srbljanović kaže:

"Imam drugačije mišljenje u odnosu na sve druge. Mislim da država nije kapitulirala, ali ne mislim to iz istog razloga kao i Vučić. Jednostavno ne mislim da su huligani i nasilnici, koji razbijaju ovde razne vrste demonstracija, ikada bili samoorganizovani. Mislim da su to honorarni i spoljni saradnici raznih naših parapolitičkih struktura, koji se regrutuju i angažuju po potrebi, da li za utakmice, da li za demonstracije, od kontra mitinga na ovamo, ili za svaku Paradu ponosa, ili u krajnjem slučaju samo prosto zato da znate, i da imate na umu, ako ste slobodan novinar i ako radite nešto što nije u skladu sa većinskim mišljenjem u Srbiji, ono što oni sami kažu, može na neki način mrak da vas pojede. Lično sam zaista uverena da ovog puta država nije angažovala te ljude, odnosno barem te parapolitičke strukture, ali država nije učinila ništa da ih spreči. Zbog toga ne mislim da je to kapitulacija pred njima, nego da su oni samo dobili ostav do prve sledeće prilike.

Dačić diskriminira vlastite građane

Sa druge strane, mislim da su sami to procenili kao neki ustupak, pošto vladaju. Taj vruć krompir je ipak dat u ruke premijeru, pošto se vrlo retko za nešto pita, pa se za ovo najviše pitao. Pošto se ponaša tako, i pošto vlada isključivo prema rejtinzima, on je procenio da bi ga više koštalo, nego što bi mu donelo, to da odobri Paradu. On je jednostavno dolio jednu dimenziju, zaista neprijatnu, tim svojim istupanjima par dana pred Paradu, govoreći da su to nenormalni ljudi i tako dalje.

Dačić: Da li treba da postanem gay? (VIDEO)

Napravio je jednu vrstu strašne diskriminacije svojih građana. Time je bilo jasno da je on odlučio da mu je popularnije da Parade ne bude, nego da je bude.“

'Koja su to prava vama ugrožena?'

„Ovih dana sam čitala najviše razmišljanja čitalaca po internet portalima, raznih naših dnevnih novina. Videla sam da velika većina ponavlja jednu te istu stvar - Šta se vi bunite, koja su to vama prava ugrožena, nabrojte mi i jedno pravo koje vam je ugroženo, pa ću vam reći idite da paradirate. Kao da ne shvataju da je baš to, što Parada ne može da se održi, jedno veliko ograničenje slobode kretanja, ako ništa drugo, jedna velika diskriminacija građana“, dodaje Srbljanović i naglašava da je važno uspostaviti saradnju drugih diskriminisanih, potisnutih grupa.

„Mislim da bi LGBT organizacije zaista morale više da se uključuje u teme kao što su ženska prava, nasilje u porodici, tretman žene u javnom diskursu, položaj žene u medijima ili, u krajnjem slučaju, položaj seksualnih radnica. To nije tako daleka tema u odnosu na seksualne manjine i ja nigde ne čujem, kada su takve teme u pitanju, da se oni zajedno sa nama, na primer, ženama, mobilišu, da pokušamo da isteramo barem jednu jedinu stvar. Na primer, nevređanje žrtve kada dođe do nasilja ili ubistva žene, ili do porodičnog nasilja, ili nevređanje žrtve u novinama. Dakle, to je neki kao manji rat u jednoj niši koju vode male feminističke ženske organizacije i to se uvek završava opet na potpuno isti način poraza, gde vam patrijarhalno društvo govori – Pa šta, to su bile žene sumnjivog morala, u krajnjem slučaju, maltene su i zaslužile da umru.“