Profesorica Ljiljana objasnila zablude o načinu jačanja imuniteta

Jačanje imuniteta vitaminima, mineralima i suplementima nije jednostavno kao što mislimo. Moguće su greške koje ga dodatno oslabe.

Profesorica farmakologije i kliničke farmakologije Medicinskog fakulteta u Beogradu Ljiljana Gojković-Bukarica rekla je da postoje stroga pravila pri uzimanju vitamina i suplemenata, i da rizikujemo zdravstvene probleme ako ih se ne pridržavamo.

Vitamin D ili C, cink, sve su to supstance o kojima mnogo slušamo prethodnih godinu i po dana zbog jačanja imuniteta, ali je profesorica rekla da su brojne zablude vezane za njihovo uzimanje opasne.

Trending

Dragan Bursać: Selma Bajrami, srpski neprijatelj broj 1

"Nije baš tako jednostavno, da samo uzimamo vitamine i jačamo imunitet. Moramo biti svesni da je naš imuni sistem vrlo usporen, došli smo do tog stadijuma da je globalno takva situacija i to nije lako promeniti, uspavani imuni sistem. Pored vitamina, to podrazumeva jedan novi način života, a to bih preporučila sada, naročito tokom korone, ako ljudi imaju vremena da se tome ozbiljnije posvetite", rekla je dr Gojković-Bukarica.

Nema suplemenata koji će zamijeniti vitamine koje unosimo kroz hranu, rekla je ona. Pročitajte i koje namirnice sadrže najviše vitamina D.

"Najvažniji su vitamini preko ishrane, nema tih tableta koje će zameniti ishranu. Ako pričamo o smanjenom vitaminu D, njega bi trebalo unositi do 1.000 jedinica dnevno. Dobre su forme lipozomalnog vitamina D, jer brže ulazi u organizam, ali veće doze podrazumevaju da prvo uradite kontrolu vitamina u krvi, možete da se predozirate. Ima vitamina kojima ne možete, vitaminom D možete, kao i vitaminima A i E. Onda vitamin odlazi u svoju suprotnost, više šteti nego što koristi", rekla je profesorica.

Ako uzimamo 1.000 jedinica dnevno, možemo piti suplemente dugo, "dok ne grane Sunce pa ga nadoknadite", rekla je profesorka.

"Stalno su vam uz to potrebne namirnice koje imaju antioksidativno dejstvo, najbolje vitamin C u limunu i drugom voću i povrću. Arapi na pet minuta cede limun pa ga uzimaju na kašičicu, mnogo je tako bolje nego uzeti ga odjednom. Vitamin C je najbolje uzimati kroz hranu, ako je to nemoguće ne uzimajte više od 250 do 500 miligrama", rekla je doktorka.

"Vitaminu je potreban aktivan transporter koji ga ubacuje u ćelije, tu postoji određeni kapacitet. I šta ako smo uzeli više? Taj vitamin odlazi u urin, pravi kamenje u bubrezima i diže kiselost urina. Tada se naseljava kandida, a može i da se ošteti efekat lekova koje pijemo. Kiselost ometa apsorbovanje određenih lekova. Zamislite ako uzimate ogromne doze aspirina i vitamina C? Dobićete kandidu, to se dešava u bolnicama, ona se vratila u naše bolnice", rekla je dokorica.

Cink nema potrebe uzimati ako ste zdravi, upozorila je profesorica.

"Deci su preporučljive manje doze cinka, ali on zapravo preko tamo nekih svojih kanala inhibira replikaciju virusa. To je neko njegovo dejstvo za koronu, uzima se u napadu virusa, mi nismo uzimali ranije ove količine cinka, to ne bih savetovala", rekla je profesorica Medicinskog fakulteta.

"U crevima žive bakterije, mi imamo milijardu i nešto ćelija, a njih je tri milijarde. One su dobre, i nasleđujemo određene sojeve bakterija, naš mikrobiom je kao jedan odvojeni univerzum. Sprečavaju ulazak otrova, regulišu šećer, imunitet i um. I šta ako narušimo mikrobiom? A narušićemo ga ogromnom količinom antibiotika. Bakterijama treba dve godine da se vrate, ne smemo to potcenjivati", rekla je dr. Gojković, piše Blic.rs.