Apel / Emina Jahović poslala važnu poruku: Ljudi umiru, a mi kukamo da 'umiremo' od dosade

07. 04. 2020. u 19:59:00 Radiosarajevo.ba

Shares: 105

Emina Jahović jedna od onih pjevačica koja je među prvima apelovala na javnost da poštuje pravila karantina.

O čemu razmišlja i kako se osjeća otkrila je u opširnom postu na Instagramu.

“Jutros sаm se probudila rano, oko šest… Tišina. Deca spavaju i sve je u redu. Hvala Bogu! Posle skoro 45 minuta provedenog mučeći se da se još malo odmorim, povukao mе je zrak sunca sa prozora. Pomalo umorna, ustala sam i otišla do dnevne sobe. Vrabac na mojoj terasi odvukao mi je pažnju. Poseta, pomislih… ali nepozvani prijatelj samo je odleteo unedogled. Pogled mi je ostao zarobljen tu… na terasi, napolju iznuta… neke bezvezne zgrade preko puta i sunca, koga posle par minuta više nije ni bilo. Odavno nikog nema na vratima, rođaka… prijatelja. Nikoga. Uzela sam kafu i kao hipnotisana sela na sofu. Pogled i dalje zakucan… Ništa. ‘Brejnstorming’… Okej, prolazim istorijski momenat već po koji put u životu. Kul. Preživećemo”, počela je Jahović, pa nastavila.

“A onda se setim da se ljudi negde po bolnicama bore za vazduh… Čekaj… U Turskoj, Srbiji, Americi, ltaliji, Španiji, Nemačkoj, Austriji, ma svuda. lstopile su se granice, zaustavio život… i zemlja teško diše. Počela je kiša i malo vetra… Okej, nešto i dalje mrda. Dobro je. Mučitelj i Učitelj Saturn. Osećam njegovo prisustvo… ambis. Kao da ponavljamo istoriju jer smo je zaboravili… ako je nismo doživeli nismo ništa o njoj ni čitali, a i ako smо pročitali izgleda da ništa nismo naučili. Iskušenje… to je prava reč za ovo kroz sta prolazimo izležavajući se u svojim toplim domovima umirući od dosade. Neko negde nema ni dom, nema ni dosadu jer ne zna za nju… a neko zaista umire. Slučajno mi se otvorio Instagram… l ljudi i dalje dele slike sa Mikonosa, Ibice…. Čekaj… а realno pandemija u svojoj najvećoj raskoši. Šah-mat! I meni i vama i svima.

Covid-19 i 2020… Srećna nova. Eto nam i prave Noći veštica. Konačno živimo američki san, svi pod maskama i očima punim straha i nepoverenja. Tikva sa izbušenom korom ne ide uz muziku a nije ni za ‘stori’ ni za objavu. Svako bi sada svojoj zemlji, svojoj domovini. Nema ni puta, ni letova ni mora ni pustinja preko kojih sada možemo da pobegnemo… Samo četiri zida, u raznim bojama, sa raznim slikama, jeftinim i skupim radovima. Svi podjednako statični hladni zidovi.

Gde su sada oni ljudi sa Instagrama što nam obećavaju kako da za šest meseci postanemo milioneri. Oni što govore o besmislu stalne edukacije i radnog vremena od 8 do 6. Ovaj set niko nije mogao ni da zamisli. Daleko je ručak u Parizu, onaj što smo gledali u nekoj romantičnoj komediji. Zaključavanje! Zvuči kao u nekom opasnom trileru.”

“Košmar iz kojeg se ne budimo jer nismo sanjali. Neko nešto želi da nam kaze… Amin! Svi sada marširamo istim tempom, svi za jednog, jedan za sve… a bili smo prilično i sebični i ljubomorni, samoživi i pohlepni. Delili bi sada znanje, iskustva, pare. Socijalno distanciranje! Sad ne može. Ne može ništa…

Odjednom vidimo vrednost onih čije se znanje sticalo godinama a cenilo malo. Odjednom zavisimo od ljudi koji čiste ulice, institucije, prodavnice, apoteke i umesto nas bacaju đubre naših ludila. Aplaudiramo onima koji nam nikad nisu padali napamet. Vidimo da ne možemo da jedemo pare i izgubili smo orijentaciju u vremenu. Odjednom sedimo čekajuci da nam prođe noć, svane jutro, prođe dan, dođe noć… Začarani krug neizvesnosti… Baš kao svi oni teško oboleli koji čekaju da im se pogodi prava terapija.

Nemamo ni za lek, ne znamo za lek… ne postoji lek. Jedemo i spavamo… Nadamo se… Baš kao prosjaci čiji život po nama nema smisla… potpuno nebitan. Moć više nemaju moćni… I više im lepo ne stoje odela ni haljine sa plastičnlm rukavicama i medicinskim maskama… Tu smo gde smo… Sad sve razumemo… da li razumemo? Sada nam oni koje smo uzimali zdravo za gotovo drže živote u rukama. Kakav obrt. Možda je došlo vreme da ne tražimo idealan život sa Instagrama, život koji ne žive ni oni koji su ga usilikali… vreme je da živimo naš život… potpuno jedinstven… naš otisak prsta. Ovo je vreme kad se uči… Zahvalnost”, zaključila je Emina u opširnoj objavi.

KOMENTARI (2)