Sakuplja ljudske lobanje

Tekst bez intervencija prenosimo sa Alo.rs

Nadomak kladovskog sela Vajuga, baš pored starog groblja, u 12 kvadrata, bez struje i vode, više od dve decenije živi Zaječarac Čedomir Narodović. U Dunav je zaljubljen, ribolov mu je život, a hobi - sakupljanje ljudskih lobanja!

- Tamo uzvodno bilo je nekada keltsko groblje. Vremenom, promenio Dunav tok, pa počeo da odranja grobove. Kako sam počeo da skupljam lobanje? Pa, jednostavno. Vidim kosti kako vire iz peska, uđem u vodu, iznesem ih, pa kada nađem lobanju, ako se ne raspada, donesem kući i stavim na policu u prikolici - kaže on. Donedavno su lobanje bile u kamp prikolici u kojoj živi, jeo je i spavao pokraj njih, a sada ih je izneo ispod nadstrešnice jer mu zauzimaju mnogo mesta. Zanimljive su mu, kaže, jer je to nešto autentično, istorijsko, a jednu je prodao medicinskom fakultetu u Novom Sadu.
- Pitaju me da li me uhvati jeza od njih. Kažem, od ovih ovde (dodiruje lobanje ko suvenire), ne, hvata me jeza od živih glava.. A kad pronađem neku, onda s prijateljima popričamo da l’ je od žene, muškarca, deteta, koliko je godina lobanja „bila živa”, gledamo zube i tako... - pokušava da objasni svoj poriv Narodović, koji se, kako kaže, odrekao gradskog luksuza „zarad pogleda koji puca preko reke”. Do prošle godine, on je živeo od ribolova, sada je invalidski penzioner, a pre toga je radio i nekoliko godina kao ekonomista.
- Pobegao sam ovde od gužve, od ljudi. Srećan sam. Otvorim oči - Dunav, priroda, smirenje, sreća - priča Čeda