Suđenje petorici mladih: Šta je navelo učenike da učestvuju u zločinu prema nastavniku u Parizu?

U Parizu će u petak, 8. decembra, biti izrečena presuda petorici maloletnika zbog njihove navodne uloge u ubistvu nastavnika historije Samuela Patyja. Neki žale što je suđenje propuštena prilika.

Ono što se dogodilo 16. oktobra 2020. u sjeverozapadnom pariškom predgrađu Conflans-Sainte-Honorine izazvalo je užas u Francuskoj, ali i van granica zemlje: tog petka, 18-godišnji Čečen je nožem ubio 47-godišnjeg nastavnika historije Samuela Patyja i odsjekao mu glavu.

Pati je prikazivao karikature Božijeg poslanika Muhameda na času o slobodi izražavanja. Karikature je ranije objavio satirični časopis Šarli Ebdo, u čiju su redakciju u januaru 2015. upala dvojica terorista i ubila ukupno 12 ljudi. Baš kao i ubica Patija, tadašnji počinioci su željeli da „osvete Božijeg poslanika."

Osamnaestogodišnjak je ubijen, a petorici njegovih navodnih pomagača, koji su takođe maloljetni, sada se sudi u Parizu. Presuda se očekuje ovog petka, 8. decembra. Simbolični proces, koji se odvija iza zatvorenih vrata, mogao bi dati odgovore na mnoga pitanja – iako neki smatraju da francuska javnost ne posvećuje dovoljno pažnje suđenju.

Među šestoro mladih ljudi, tada između 13 i 15 godina, bila je devojka koja je pokrenula polemiku koja će se pretvoriti u smrtonosni čin. Rekla je svom ocu da je Pati zamolio muslimanske učenike, uključujući i nju, da napuste prostoriju prije prikazivanja karikatura.

Ona se opirala nastavniku i zbog toga je privremeno suspendovana sa nastave. Priča je toliko naljutila njenog oca da je izašao u javnost: u online video snimku zahtjevao je da nastavnik bude disciplinski kažnjen i objavio njegovo ime i ime škole. Čineći to, pokrenuo je pravu online kampanju, koja je privukla pažnju atentatora.

Ali verzija koju je ispričala učenica bila je neistinita – ona nije pohađala čas i samo je htjela da opravda svoju suspenziju, što je zapravo bila posljedica njenog buntovničkog ponašanja. Ona je sada optužena za iznošenje lažnih optužbi protiv nastavnika.

Iza rešetaka bi mogla provesti do dvije i po godine – baš kao i petorica drugih optuženih. Optuženici se terete da su bili dio grupe koja je planirala da izvrši teško krivično djelo. Dječaci su pokazali atentatoru ko je Pati ispred školske zgrade i za to su dobili novac.

Ovim procesom porodica ubijenog želi da shvati kako je došlo i kako je uopšte bilo moguće da dođe do napada, kaže advokatkinja Virginie Le Roy, koja zastupa Patijeve roditelje, njegovu sestru, zeta i dvije nećakinje. „Da li su mladi mislili da Pati zaslužuje da bude kažnjen zbog prikazivanja karikatura, ili su samo željeli novac?", zapitala se ona u intervjuu za DW.

Prema navodima istražitelja, napadač je rekao dječacima da želi da se nastavnik izvini za svoje postupke i da to bude zabilježeno na video snimku. „Ovo je još važnije, jer su svi optuženi rođeni u Francuskoj i trebalo bi da budu posvećeni našim demokratskim vrijednostima, uključujući i slobodu izražavanja", dodaje Le Roy.

Ovaj proces ima i simbolički značaj, kaže Antoine Casubolo Ferro. On zastupa 13 Patijevih kolega, kojima je dozvoljeno da prisustvuju suđenju zatvorenim za javnost, jer je prihvaćena njihova kolektivna građanska tužba u procesu. „Moji klijenti žele da shvate šta je pošlo po zlu, kako su izgubili povjerenje svojih učenika i šta su mogli bolje da urade“, rekao je Casubolo Ferro za DW.

A ova pitanja su aktuelna i danas. Naime, 13. oktobra ove godine 20-godišnji radikalizovani Rus, koji je sa porodicom došao u Francusku 2008. izbo je na smrt profesora francuskog Dominika Bernara ispred njegove škole u sjevernom Arasu.

Za Vensana Tiberja, profesora političke sociologije na Univerzitetu u Bordou, ovaj novi atentat i sadašnje suđenje trebalo bi da skrene pažnju na centralno pitanje.

„Trebalo bi da se zapitamo kakvo mjesto škole treba da imaju u našem društvu i šta je potrebno nastavnicima da bi ispunili svoju misiju, koja je ključna za našu demokratiju“, rekao je on za DW. „Ali umesto toga govorimo o ograničavanju imigracije, uključujući i novi zakon na kojem vlada radi, a koji sve imigrante vidi kao opasnost", kaže on.

„Mnogi nastavnici se plaše novih napada", kaže Raphael Dargent, nastavnik historije. „Vlasti treba da bolje kontrolišu društvene mreže, da nam pomognu da odbranimo princip sekularizma, protiv kojeg je sve veći broj učenika, i da bolje obezbjedimo škole od uljeza.”

Srednjoškolac Paul Renault se slaže sa nastavnikom. „Mnogi učenici su uplašeni, posebno od napada na Dominika Bernara – na kraju krajeva, napadač je slobodno šetao školom nakon ubistva“, kaže 18-godišnjak. „Suđenje bi zapravo trebalo da bude prilika da se razgovara o takvim problemima – ali do sada to nije bio slučaj.”

Za advokatkinju Le Roy, postupak bi ipak mogao da ima odvraćajući efekat – i to bi morala pokazati presuda. „To bi pokazalo da pravosuđe brani osnovne vrijednosti naše demokratije i da se saučesnici ne mogu tek tako izvući“, kaže ona."