Oni će danas konačno naći svoj smiraj u potočarskoj "dolini bijelih nišana"

Bektić (Redžo) Mevlid (1962), Bajraktarević (Osman) Nedžad (1975), Salkić (Alija) Bajro (1957), Husić (Husein) Muradif (1949), Purković (Ahmet) Šemso (1952), Isaković (Muhizin) Kasim (1973), Isaković (Muhizin) Asim (1975), Avdić (Hasan) Šemso (1964), Suljić (Nazif) Adil (1952), Cvrk (Osman) Rešid (1940), Cvrk (Arif) Šaha (1913), Gabeljić (Jusuf) Fadil (1974), Memić (Hasan) Sidik (1960), Tihić (Šukrija) Vekaz (1975), Tahić (Hamed) Enver (1976), Meholjić (Hakija) Husejn (1929), Salkić (Fadil) Sabahudin (1972), Mehmedović (Džemail) Mali (1959), Suljić (Salko) Sabit (1974), Mehmedović (Suljo) Ismet (1937), Hirkić (Bajro) Behadil (1973), Nukić (Haso) Esad (1977), Jašarević (Halid) Ahmet (1950), Mujić (Ramo) Zijo (1968), Mujić (Ramo) Fahrudin (1970), Tabaković (Zajko) Hajro (1938), Ahmić (Ismet) Omer (1973), Cvrk (Behaija) Osman (1979), Pilav (Rasim) Zaim (1946), Pilav (Zaim) Fuad (1976), Šaranović (Ševkija) Sadik (1969), Tabaković (Nurija) Smail (1964) i Tihić (Mustafa) Hamed (1928).

Ovo su imena 33 žrtve koja će danas, 11. jula 2019, pronaći svoj posljednji smiraj u potočarskom mezarju.

Svi oni žrtve su genocida u Srebrenici, počinjenog u julu 1995, koji se smatra najvećim zločinom u Evropi nakon Drugog svjetskog rata.

Sinoć su njihovi tabuti iznešeni na Musalu Memorijalnog centra u Potočarima, a rodbina i prijatelji opraštaju se od svojih najmilijih. U pauzama učenja odlomaka iz Kur'ana, u Potočarima i ovog 11. jula čuju se samo jecaji i bolni uzdasi onih koji su ostali živi, majki, sestara, braće...