Boro Kontić: Velež do groba

Krajem februara 2011. u Sarajevu se slavila "Plava noć" – devedeset godina FK Željezničar. Sasvim je bilo prirodno da baš te večeri pozovemo i profesora Grebu da nam se pridruži. Stigao je u svom stilu. Sa šalom Veleža.

Piše: Boro Kontić, za Radiosarajevo.ba

Tako su i nastale fotografije na kojima unutar plavog mora leprša i jedna crvena linija. Slično se pojavio i u Beogradu kada su kvalifikacionu utakmicu za Svjetsko fudbalsko prvenstvo igrali Bosna i Hercegovina te Srbija i Crna Gora, oktobra 2005.

Tako se i na zapadnoj tribini Marakane nenadano pojavio Veležov dres. Takav je bio Zdravko Grebo. Uvijek u kontru. Radeći na njegovoj biografiji pregledao sam desetine intervjua i primijetio da je često, u uvodu razgovora, imao potrebu da se "identifikuje".

Okle, braca, snijega…

To je najčešće glasilo – Ja sam rođeni Mostarac i Veležovac.

U njegovoj arhivi ostali su sačuvani novinski isječci iz jula 2012. kada je na mostarskom trgu Musala zajedno s bivšim i sadašnjim igračima Veleža (Enver Marić, Blaž Slišković, Veselin Đurasović, Marijan Kvesić, Nusret Čerkić...) slavio devedeset godina svog kluba. Posebno je izdvojio jedan tekst u kojem je Velež opisan kao: Tim koji nikada nije bio prvak, ali navijačima to nije bilo bitno, jer su znali da Rođeni mogu nadigrati svakoga. Gotovo kao njegov politički portret?

Došao je i na Koševo marta 2000. na prvu fudbalsku utakmicu Velež - Zrinjski. Dva mostarska tima, simboli podijeljenog grada, na inicijativu međunarodnih predstavnika igrali su prijateljsku utakmicu u Sarajevu.

Navijači pristigli iz sunčanog Mostara u nevjerici su gledali naslage martovskog snijega na Koševu: Okle, braca, snijega, zar se nije više i na Bjelašnici otopio?

Uz američkog ambasadora Thomasa Millera, koji je izveo početni udarac, prisutna je bila gotovo sva federalna politička elita. Svi u odijelima osim profesora Grebe.

Uobičajeno: kapa i šal Veleža.

Veležov šal    

Za ovu utakmicu bila su određena četvorica sudija. Po dva Hrvata i Bošnjaka. Jedan od njih Alija Lizde, koji je tokom rata nekoliko mjeseci 1993. proveo u logorima, uključujući Dretelj, pričao mi je susret s kolegama sudijama, dan uoči utakmice:

"Prvog koga sam vidio bio je jedan koga pamtim kao vojnog policajca koji je mene sprovodio iz jednog logora u drugi. I ja ga odmah pozdravim. A on meni kaže – mislio sam da ćeš me pljunuti. Valjda, što smo u Sarajevu. A ja mu kažem – da sam te pljunuo bio bih isti kao ti, ali ja sam gospodin čovjek!"

Zdravko Grebo umro je u Sarajevu 29. januara 2019. Po njegovoj želji, posljednji oproštaj bio je bez govora. Samo Shine on You Crazy Diamond Pink Floyda.

Dok su po njegovom kovčegu padale grudve zemlje, neko je u otvoren grob ubacio Veležov šal.