Upoznajte Aleksandra, najboljeg doktora u Bosni i Hercegovini

Izbor najboljih ljekara i zdravstvenih ustanova organizovalo je Udruženje "Kap" uz podršku Američke ambasade u BiH kroz projekat "Moje pravo", a Univerzitetski klinički centar Republike Srpske, zajedno s Univerzitetskim kliničkim centrom Tuzla, izabran je za najbolju bolnicu u BiH.

U razgovoru za Anadolu Agency (AA) Aleksandar Guzijan istakao je da je bio iznenađen ovim proglašenjem, jer nije ni znao da je anketa u toku.

"Meni kao pojedincu imponuje, svakako da delom osećam malo i nelagodnost, jer znam puno kolega koje se za svoj posao žrtvuju maksimalno i taj posao rade savesno. Ne bih nikako sebi davao taj pridev kao što su mediji pominjali - najbolji doktor u Bosni i Hercegovini, zajedno s kolegom Humačkićem iz Mostara, već, jednostavno, to je meni neka vrsta priznanja da ovaj posao koji radimo - radimo kako treba, jer je priznanje došlo upravo od korisnika naših usluga, od tih pacijentkinja i meni je drago da su one zadovoljne uslugom", rekao je Guzijan.

Objasnio je da se patologija dojke u 99 posto slučajeva veže za žene, kao i da tim u Centru za dojku vodi računa da odnos s pacijentom ne bude bude čisto tehnički, da ne bude samo broj u pitanju. Kaže da za razliku od Klinike za abdominalnu hirurgiju gdje je prethodno radio i gdje je posla zaista bilo previše, pa se ljekari ne mogu dovoljno posvetiti pacijentima u Centru za dojku je "na neki način sve to došlo na svoje".

"Imamo vremena da pacijentima objasnimo šta ih očekuje, kakva je procedura, na neki način da sa svim onim što se ovde radi i one budu upoznate i pre svega da daju sagasnost", rekao je Guzijan.

Obzirom da je anketa na osnovu koje je nagrađen bila usmjerena prije svega na prava pacijenata, naglasio je da je pravo pacijenata da znaju sve što se planira, procedure i bilo šta što je vezano i za njih.

"Ono što se pominje poverenje između pacijenta i lekara nije samo floskula to zaista jeste bitno, a ne možete ni imati poverenje ako na neki način, pacijentu ne pristupite otvoreno i iskreno", kazao je on.

Komentarišući situaciju u zdravstvu za oblast u kojoj je posljednjih sedam godina, istakao je da uslovi koji se pružaju pacijentkinjama Centra za dojku objektivno "prevazilaze ekonomske mogućnosti države u kojoj se nalazimo i znamo i kakav je standard i kako se živi".

Komentarišući gužve na pojedinim klinikama, Guzijan je ocijenio da je to neminovno, obzirom da je Univerzitetski klinički centar referentna ustanova u RS-u.

"Ta gužva više nije ovde nešto neobično. Mi smo navikli da živimo sa tim i da je broj pacijenata veliki, ali jednostavno to nam je posao", rekao je on.

Istakao je da su nedavno na sjednici Komore doktora medicine RS iznijeti podaci vezani za odlazak doktora medicine iz ovog entiteta koji ne potvrđuju trend velikog odlaska. Vjeruje da tome doprinosi činjenica da BiH nije članica Evropske unije zbog čega postoji više prepreka u odnosu na članice EU.

"Lično znam kolege koje su otišle, znate kako je, to jednostavno ne može niko osuđivati, svako traži sebi bolji kvalitet života. Ne kažem da ja ne bih otišao, to je nešto što čovek ne može da garantuje. Vi nikad ne znate da li će se nešto u životu ponuditi, nešto drugo, bolje, plaćenije, to je nešto što ja mislim da je prirodno. Da je ekonomska situacija u zemlji dobra. Znamo svi da nije, ali uzmemo li u obzir i prosečnu platu, ne mogu da kažem da je u zdravstvu prosečna plata niska. Ona je u odnosu na ostale grane kao, naprimjer, prosveta ili druge oblasti sigurno na boljem nivou. Kada uporedim plate kolega u Srbiji znam da su veće plate u RS-u u odnosu na njih. Posao sigurno da je težak i on daleko od toga da je adekvatno nagrađen, ali jednostavno tu gde živimo delimo na neki način sudbinu i države i tog ekonomskog statusa", rekao je Guzijan.

Mnogi su faktori koji utiču na odluku da li otići ili ostati.

"Lično kada gledam na tu situaciju, novac mi nije jedino merilo zbog koga bi odlučio da negde idem i to je razlog i zašto sam ovde", istakao je on.

Na pitanje kako komentariše uzimanje mita i uslovljavanje pacijenata, istakao je da je to prvenstveno nemoralno.

"Uopšte tražiti novac, pogotovo za uslugu kada na neki način imate pacijenta koji je ucenjen. Oni ne dolaze nama zato što nas vole, nego zato što imaju problem. Ako u toj situaciji još dodatno ucenjujete s tim, to sigurno treba sankcionisati. Međutim, to ne može raditi samo jedna institucija. Naprimer, ne može to raditi samo policija. Neophodno je da, ako se to dešava, i oni koji su u toj situaciji moraju prijaviti. Jer, ovako sve stoji na nivou jedne generalne ocene: ma svi oni uzimaju novac. Treba jednostavno, što kažu, odvojiti žito od kukolja", naglasio je Guzijan.

Objasnio je da ima drugačiji stav kada je u pitanju čašćavanje pacijenata, jer je kod nas razvijen običaj da pacijent koji dolazi donese simboličan poklon.

"Ti ljudi koji vas počaste na taj način svojom voljom, to je uglavnom simbolično. Ovo o čemu pričate, to je nešto drugo u tim slučajevima taj koji ucenjuje neće tražiti 100 KM", rekao je on.

Smatra da suzbijanje korupcije mora biti na svim nivoima, a rješenje je poštovanje zakona i saradnja svih, dok povlaštenih ne smije biti.

Istakao je da su, kada je u pitanju Centar, dostigli nivo u kojem u oblasti hirurške dijagnostike i terapija karcinoma dojke pokriveno sve. Ovaj onkološki hirurg istakao je da sve što se radi u referentnim ustanovama na Zapadu, radi se i u Banjaluci. Formiran je multidisciplinarni tim, pa sada u Centru radi i specijalista radiolog, dve doktorice specijaliste interne medicine, četiri opšta hirurga, kao i klinički psiholog.

"Mislim da na nivou BiH nema više nijedno takvo odeljenje da je formirano, a da je multidisciplinarni pristup ostvaren do kraja", rekao je Guzijan.

Dodao je da je potrebno više raditi na prevenciji, jer je, naprimjer, skrining mamografijama u EU smrtnost od karcinoma dojke smanjena za 30 posto.

"Žene koje se kod nas jave u kasnijem stadijumu imaju lošiju prognozu od žena kod kojih se karcinom dojke otkrije na vreme i to je suština", kazao je Aleksandar Guzijan.

On je medicinski fakultet završio u Prištini, a karijeru je započeo u Prizrenu gdje je i rođen. Poslije NATO bombardovanja Kosova 1999. godine došao je u Banjaluku gdje je na početku radio na katedri za anatomiju na Medicinskom fakultetu u Banjaluci kao stručni saradnik. Nakon toga, prešao je u Hitnu medicinsku pomoć Doma zdravlja u Banjaluci, a zatim na Kliniku sa opštu i abdominalnu hirurgiju, obzirom da je dobio specijalizaciju iz opšte hirurgije. Kada se 2008. godine javila ideja za formiranje posebne jedinice koja će se baviti bolestima dojke krenuo je na edukacije u toj oblasti na Onkološkom institutu u Beogradu, te Evropskom onkološkom institutu u Milanu.