Savez kolumnista | Evropski trenutak za BiH: 2025. je donijela dokaz, sada nam treba odlučnost

Kako se 2025. godina privodi kraju, Bosna i Hercegovina stoji bliže Evropskoj uniji nego ikada ranije. Da, ova godina nije prošla bez kriza, zastoja i političkih tenzija (kao i svaka u zadnjih 15-20 godina). Ali donijela je nešto važnije: konkretan dokaz da BiH može napraviti iskorak kada se domaća politička volja, regionalna podrška i evropska posvećenost konačno poklope.

Piše: Harun Cero*, za portal Radiosarajevo.ba

Mart 2024. označio je prijelomni trenutak. Evropska unija je jednoglasno odlučila otvoriti pristupne pregovore s BiH, nešto što je godinama izgledalo kao daleki cilj. A ono što je uslijedilo u 2025. bilo je još važnije: usvajanje niza reformi koje EU traži godinama, uključujući Zakon o graničnoj kontroli i Zakon o zaštiti ličnih podataka.

Iako Reformska agenda formalno nije bila uslov za otvaranje pregovora, politički i finansijski bila je presudna. Nakon što je BiH ranije izgubila pristup 108 miliona eura iz Plana rasta zbog kašnjenja, institucije su se konačno konsolidirale i dostavile rezultate.

Poruka je jasna: usvajanje zakona nije dovoljno. Ako ostanu mrtvo slovo na papiru, urušit će se kredibilitet cijelog procesa. A cijenu toga platiće građani, ne političari.

Zabranjeno preuzimanje teksta bez pismenog odobrenja Redakcije portala Radiosarajevo.ba! 

Evropa koja je (gotovo) spremna rasti

Prvi put nakon dugo vremena europski kontekst radi u korist BiH. Nova njemačka vlada primjerice posmatra proširenje kao geopolitičku nužnost. Berlin želi strukturiraniji, predvidljiviji proces koji nagrađuje stvarne reforme i reformatore. To otvara prostor za dublju sektorsku integraciju, raniji pristup fondovima i ozbiljniji politički angažman prema državama Zapadnog Balkana koje zaista napreduju.

Istovremeno, više država članica zagovara da novi Višegodišnji finansijski okvir bude veći, zeleniji, socijalniji i jasno usmjeren na proširenje. Njihove poruke su nedvosmislene:

• proširenje mora imati realnu finansijsku podršku,
• IPA se mora vratiti kao posvećen, stabilan instrument
• EU se mora institucionalno pripremiti za Uniju sa 30+ članica.

Drugim riječima: BiH ne kuca na zatvorena vrata. Evropa se priprema za snažniju Uniju i želi Zapadni Balkan unutra.

Reforme nadomak ruke

Uprkos napretku, nekoliko ključnih reformi i dalje je blokirano. Pravosudni zakoni, posebno Zakon o VSTV-u i Zakon o Sudovim BiH, ostaju ključni uslovi za ulazak u suštinsku fazu pregovora. Institucionalna postavljenja, poput imenovanja Glavnog pregovarača, pregovaračkog tima i formalizacije NIPAC-a, takođe čekaju politički dogovor. Da, političke tenzije koje se već osjećaju pred izbore 2026. dodatno komplikuju proces. Odugovlačenje podriva ne samo "tvrdi acquis“, nego i šire standarde vjerodostojnosti, transparentnosti i funkcionalnosti sistema.

Ipak, prozor mogućnosti je i dalje širom otvoren. Put je poznat, realan i dostižan:

• usvojiti Zakon o VSTV-u
• usvojiti Zakon o Sudovima
• imenovati Glavnog pregovarača i pregovarački tim
• Imenovati nacionalnog IPA kordinatora.

Ako BiH ispuni ove korake do početka 2026., može deblokirati pregovarački okvir i otvoriti mogućnost za prvu Međuvladinu konferenciju (IGC) već početkom 2026., ili ubrzo nakon toga.

Zašto je ovaj trenutak presudan?

Evropa šalje signale spremnosti. Države članice žele kredibilne reformiste. Novi budžet EU se kreira imajući na umu proširenje. A ključni akteri, poput Njemačke, sve više podržavaju model postepene, ali stvarne integracije za države koje isporučuju rezultate. Za Bosnu i Hercegovinu, ovo nije samo tehnička procedura. Ovo je prilika za sigurniju i predvidljiviju budućnost, za bolje poslove, pravednije institucije i mogućnost da mladi ljudi vide perspektivu u vlastitoj zemlji. Ovo je prilika da se BiH ponovo poveže s Evropom, ne samo na karti, nego u svakodnevnom životu.

Godina 2025. dokazala je da je napredak moguć čak i u jako složenim političkim okolnostima. Ako je 2025. bila godina zamaha, 2026., ili najdalje 2027., mogu biti godine ubrzanja.

Vrata EU su otvorena ne samo za Zapadni Balkan, već i za Moldaviju i Ukrajinu. Crna Gora i Albanija ostaju predvodnici, s ambicijom da pristupe EU krajem 2020-ih, uz cilj Crne Gore da završi pregovore 2026., a Albanije 2027. Moldavija je, međutim, možda i najspremnija, sa završenim screeningom u septembru 2025., ciljem okončanja pregovora početkom 2028. i pristupanja 2030. Upravo Moldavija pokazuje koliko se brzo može napredovati kada postoji politička volja.

Naravno, pitanje veta ostaje ključna prepreka. Dvije ideje su trenutno u opticaju:

• Prijedlog Antonija Coste: otvaranje pojedinih poglavlja kvalifikovanom većinom, uz zadržavanje  jednoglasnosti pri zatvaranju poglavlja. Politički razuman kompromis, iako pravno kompleksan.
• Radikalnija opcija: prijem novih članica uz privremeno ograničena prava glasa, posebno bez mogućnosti veta, dok ne ispune određene standarde.

Kako god, poruka na kraju 2025. godine ostaje jednostavna: Evropa treba biti spremna kada mi budemo, a mi nikada nismo bili bliže.

*Autor je programski menadžer za demokratizaciju i sigurnost Fondacije Friedrich Ebert Dijalog Jugoistočna Evropa

* * *

Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrici "Ja mislim" su isključivo lični stavovi autora tekstova i moguće da ne odražavaju stavove redakcije portala Radiosarajevo.ba