S ove strane Drine | Dragan Banjac: Bagatelisanje insana

Antipod Milanu Piroćancu među srpskim političarima u 19. veku, beleži Momčilo Đorgović u predgovoru vredne knjižice Milana S. Piroćanca - Međunarodni položaj Srbije, jeste Svetozar Marković. I jednog i drugog najbolje možemo sagledati ako ih uporedimo... Bili su dva različita tipa: nedoučeni agitator i univerzitetski obrazovani reformator, srpski Lenjin i srpski Maks Veber, ruralni socijalista-nacionalista i nepokolebljivi građanski političar.

Piše: Dragan Banjac, za portal Radiosarajevo.ba

Marković je mrzeo knez Mihaila, Piroćanac ga je veoma poštovao. Marković autsajder, Piroćanac uspešan besprekoran građanin. Marković protiv države, Piroćanac nosilac najveće vlasti u državi. Marković bez profesije, Piroćanac ugledni pravnik i elitni državni činovnik. Marković za razaranje institucija, Piroćanac za njihovu izgradnju. Marković za građanski rat, Piroćanac za mir. Marković za imaginarnu srpsku civilizaciju, Piroćanac za postojeću evropsku civilizaciju. Marković stvara stranku represije i odmazde, a Piroćanac stranku građanskog pomirenja.

Đorgović, s kojim sam dosta godina proveo u Borbi, uporan je u svom naumu da se sa bivšeg Trga Marksa i Engelsa, ukloni Nikola Pašić (po kome danas trg nosi ime) i tu postavi spomenik Milanu S. Piroćancu. Jer su Svetozar Marković i Nikola Pašić, mišljenja je Đorgović, zaustavili prodor industrijske revolucije u Srbiju. (Narodu ralo i opanci dovoljni, a njima kožne čizme i evropska odela).

Kada je Nikola Pašić prvi put izabran za narodnog poslanika on je u Narodnu skupštinu ušao "s velikom bradom i teškim čizmama" i preteći održao prvi govor: "Ja nisam došao ovde da se povijam za ovim ili onim vlasnikom, nego da zastupam narodna prava, narodne interese i narodnu slobodu". Naravno, bila je to demagogija u usponu na temeljima diletantskih teorija i fantazmagorija Svetozara Markovića. Danas su u opticaju Pašićeve fotografije na kome se vide crte ostarelog lica. Fotografije iz osamdesetih kada je imao 40 godina, pokazuju jednog mrkog zaverenika, tvrdog i sumnjivog pogleda, pravog karbonara.

Zabranjeno preuzimanje teksta bez pismenog odobrenja Redakcije portala Radiosarajevo.ba!

Piroćanac citira jednog velikodostojnika: "Mi se ne obaziremo ni na sposobnost ni na karakter, u ovoj državi ima mesta samo za naše prijatelje". I ministra policije: "Ko je s nama učinićemo sve za njega što možemo. Ko je neutralan nema se od nas čemu nadati. Ko je protiv nas, njega ćemo sikirom po glavi".

Možda će se nekome gore navedeno činiti nepotrebnim, nekima (nadam se većini) i neće. Jer iz većine Srbalja neprestano progovara vekovno nasleđe. Jedan čudan paradoks i dalje je preplavio ovaj smušeni narod; što je vođa, po njega i državu gori, on ga više poštuje i voli. Insan je davno bagatelisan. Ljudski stvor, čovek, čeljade, smrtnik, dvonožac, individua, osoba, pojedinac... izgubio je valjanost, kao da je svedena na značaj jednodnevnog pileta kojeg je nezgrapna kvočka ugušila.

Jesu li ubistva i ubijanje u Srbiji postala nešto što malo koga iznenašuje i čudi?

Nakon što je prošle godine početkom maja u beogradskoj Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" ubijeno devet učenika i radnik obezbeđenja, dan kasnije u selu Dubona kod Mladenovca Uroš B. života je lišio osmoro, a više od deset ranio. Kap u punoj čaši je tragedija na novosadskoj železničkoj stanici gde je 1. novembra život izgubilo 14 osoba a tri teško ranjene.

KRATAK PREGLED: Početkom 2021. godine u selu Resno kod Sjenice četrdesetčetvorogodišnji Enedin Turković ubio je bivšu suprugu i njene roditelje, ranio tri osobe a potom izvršio samoubistvo. U selu Jabukovcu 2020. godine četvorostruko ubistvo. Davor Pernić na njegovom imanju ubio Raju Kazimirovića, njegovu majku Dragicu (93), sestru Ljubinku Oprikić (76) i sestričinu Draganu Jozeljić (53). U prvom iskazu policiji naveo Pernić je naveo da je žrtve ubio iz malokalibarske puške i "škorpiona" i iz kuće ubijenih odneo oko 500 evra. Pet osoba je ubijeno, a 22 su ranjene jula 2016. godine u kafiću "Makijato" u Žitištu kada je Siniša Zlatić (38) iz automatskog oružja pucao u goste kafića. 

U mestima Martonoš kod Kanjiže i Orom u maju 2015. godine Rade Šefer (55) ubio je šestoro ljudi, a potom i sebe. Masovno ubistvo dogodilo se 9. aprila 2013 u Velikoj Ivanči, kada je Ljubiša Bogdanović iz pištolja u pet kuća ubio 13 komšija i rođaka, posle i sebe.  U već pominjanom selu Jabukovac kod Negotina u julu 2007. godine Nikola Radosavljević lovačkom puškom ubio je devet, a teško ranio dve osobe. Jula 2002. godine Dragan Čedić (32) je u Leskovcu ubio sedmoro i teško ranio još četvoro ljudi.

U ratnim godinama, juna 1993. u kasarni "Južnomoravske brigade" u Vranju, vojnik Jožef Mender ubio šest vojnika i jednog zastavnika, a potom izvršio samoubistvo.

Novinarka "Duge" 1994. godine je pronađena mrtva u njenom stanu. Bivši direktor Beopetrola, Zoran Todorović Kundak likvidiran je 24. aprila 1997. u neposrednoj blizini Saveznog izvršnog veća.  Visoki policijski dužnosnik Radovan Stojičić Badža ubijen je u restoranu "Mama mia" blizu Kliničkog centra Srbije. Koferče puno para nestalo je. Novinar Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999. godine, a generalni direktor JAT-a Živorad Petrović 25. aprila 2000-e. Pomoćnik Centra državne bezbednosti Momir Gavrilović ubijen je 10. juna 2002, a predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić 12. marta 2003. godine... Iza svih likvidacija stoji "država". Pojašnjenje nepotrebno.

Posle novosadske tragedije mnogi se pitaju – šta sledi? Izdvojio bih dva eha u slučaju nadstrešnice. U prvim reakcijama odgovorne njuške su isticale brzu reakciju na raščišćavanju, pominjući da su stradala "tela". Odgovornost je bila u drugom planu.

Nekoliko dana posle nesreće u Novom Sadu je održan protest protiv nasilja i u znak solidarnosti sa stradalima.

OTVORENO PISMO PREDSEDNIKU SVEGA: Predstavu u glavnom gradu lalinske države pokvarile su sluge vlasti. Na njeno napikavanje/natutkavanje oni su neometani od policije koja je sve to mirno pratila polupali malo srče na Gradskoj kući, što je u Njegovim medijima pripisano nazovi opoziciji i "aktivistima". Ponovo pogledajte ranije navedeni citat ministra policije za zemana bradatog Pašića. Ko nije "s njima" nagrabusio je. To nije zaobišlo ni bivšeg potpredsednika Demokratske stranke i potpredsednika pokrajinske vlade, agronoma Gorana Ješića. Odveden je u buvaru zato što je zaštitio mladića kojeg su policijaci u civilu vukli prema "marici".

Ješić je ubrzo pušten iz pritvora, a mladića Nikolu Končarevića su naknadno uhapsili i odrezali mu trideset dana. Njegov otac Darko reagovao je otvorenim pismom "predsedniku svega" – Aleksandru Vučiću. Evo pisma u celini:

Noćas si poslao svoju policiju da uhapsi i privede moga sina Nikolu, oca dvoje dece, mladog porodičnog čoveka, koji je rođen u Novom Sadu i završio je dva fakulteta, ponavljam i brojem 2 fakulteta. Njegov greh je što on nije narod, kako je rekao tvoj branilac i dupelizac, koji je stajao ispred prostorija tvoje sekte. Tačno, on svakako nije narod koji ti želiš da napraviš. On razmišlja svojom glavom i brine se za budućnost svoje dece i ove države u kojoj želi da živi.

Nije član nijedne stranke (kao ni ja) a njegov jedini greh je u tome što želi normalno da živi i ne zna i ne želi da zna, ko je ministar građevine u ovoj zemlji ili ko je predsednik skupštine, ili bilo koji funkcioner. Neka se menjaju na normalnim i slobodnim izborima, kojih kod tebe nema. Kupovina glasova, zastrašivanje, dovođenje fantomskih glasača, ucenjivanje sa radnim mestima, pretnje… to je već tvoj radikalski manir.

Mi to ne znamo i ne želimo da radimo, a ja sam svog sina vaspitavao da uvek govori istinu, da poštuje tuđe, da ne krade i da, pre svega, bude čovek što ti nikada nećeš biti.

Ti si pozivao ljude u rat u kom nisi učestvovao, rekao si da hrvatska čizma nikada neće kročiti u Glinu, pozivao si da za jednog ubijenog Srbina streljamo 100 Muslimana. Dok su bombe padale na gradove ove zemlje, ti si se useljavao u novi stan i birao nameštaj i tepihe, dok su ljudi plakali i sahranjivali svoje najbliže. Ima puno toga što bih ti rekao, ali nisi vredan mojih misli i reči, jer si jedna bolesna i samoživa osoba bez imalo empatije prema drugima.

Okružio si se sebi sličnima, ljigavcima, uvlakačima, bulja*ima, ekipom bez morala i savesti. Odavno vi već gazite preko leševa i imate krv na svojim rukama. Na savesti ih nemate, jer i ne znate šta je to savest i ljudskost. Još jednu stvar želim da ti kažem: Ja te se ne bojim, a ne plašite se ni ovaj narod, koji je izašao u Novom Sadu.

Tebe se plaše tvoji, jer znaju da, ako ti padneš, i oni nestaju sa scene i više neće biti važni, bahati i osioni. Neće imati ni prijatelja, jer oni zapravo se svi druže samo iz čistog interesa. Raspitaj se slobodno o meni i koliko imam prijatelja. Telefon je danas non-stop zvonio i svi nude pomoć, mada nisam član nijedne stranke.

Nismo nikad bili dobri, ali ovo shvatam kao udar na porodicu i objavu rata. Ok, imaćeš rat što se mene tiče. U Novom Sadu, 07. novembar 2024. U potpisu Darko Končarević.

Majstore ako i posle ovog o(p)staneš ne brini.

Kriva je stoka!

* * *

Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrici "Ja mislim" su isključivo lični stavovi autora tekstova i moguće da ne odražavaju stavove redakcije portala Radiosarajevo.ba