Naše šake na licu djeteta

Deset dana, ehej! Ošišan je, odsječene su mu obrve i trepavice, a onda je zavezan za automobil i vučen po asfaltu. Ne, nije u Alepu, nije u Raki, Mosulu. Nego tu kod nas u Tesliću. Da je živo ljudsko biće u narečenim prijestonicama rata i nesreće zlostavljano, za 10 dana bi se otkrili monstrumi koji su ovo počinili.

Ali, ne i u Tesliću.

Piše: Dragan Bursać, preuzeto sa BUKE.

I da vam kažem odmah, mi smo to uradili! Neko od nas! Nisu borci ISILA, Daeša, Al Kaide i ostalih teroristički zlotvori. Ne, ne. Mi, kao sistem smo saučesnici u ovome. Mi, kojima sreća i fatum određuju ozlazak u grad, odlazak na posao, vožnju automobilom, pješačenje od pedesetak metara. Bogdanu je, vidite, baš tih pedeset metara presudilo.

Policija? Šta radi policija svih ovih dana??? Nije đavo da se u malenom Tesliću gdje, kao uostalom i svakoj drugoj našoj kasabi, svi znaju sve, velim, nije đavo da policija ne zna NIŠTA. A, do sada ne zna ili se pravi da ne zna ništa.

Ima onih posebnih pokvraenjaka, one posebne vrste mudrosera koji vele kako je "mali sigurno nečim zaslužio da mu se ovo desi" pitam ja njih-Da li bi kaznili svoje dijete, e da je najveći zločinac, pa da ga vezanog za automobil vuku poput lešine??? Naravno da ne bi.

A, Bogdan je svjetlosnim godinama daleko od zločinca, lopova, nitkova. Bogdan je imao dugu kosu i bradu. Očigledno je to jako smetalo onom dijelu nas koji su to veče započeli svoj umobolni pir. 

I u ovom prekidu informacija u ovoj sramnoj ćutnji građana Teslića, mora se progovoriti. Da li smo stvarno postali tolike životinje? Tolika stoka?

Cijeli tekst pročitajte na ovom LINKU.