Mitraljez-vladika Filaret tuži E-novine

Piše: Petar Luković, E-novine

U četvrtak uveče, vešto ubačeno u okvir vrata, na ulaznom ognjištu vlastitog stana, zateklo me je obaveštenje Višeg suda u Beogradu sa sledećim pretećim tekstom: „Pošto niste sačekali dostavljača u stanu-radnom mestu dana 3. novembra 2011, obaveštavate se da dođete u Viši sud u Beogradu, ulica Timočka 15, soba 01, prizemlje, od 9-13h radi uručenja pismena. Dolazak obavezan. Ne odazivanje pozivu snosi zakonske posledice“.

Uđem u stan, upalim električno ognjište, pročitam još jednom sudsku pretnju, zbunim se šta znači fraza „uručenja pismena“, samog sebe glasno kritikujem što sam decenije straćio, a naučio nisam jezik Srpskog Sudstva koje smatra da se „neodazivanje“ piše odvojeno, baš kao što se „nedamo Kosovo“ piše sastavljeno. Više i ne pitam sebe tko me tuži – sudski lov na Lukovića je postao tradicionalna srbijanska disciplina, samo je pitanje koga je Vlast ovog puta izabrala kao Nosioca Posla: nije valjda Nemanja Kusturica po treći put? Možda Mile Dodik? Boris Tadić lično? Vuk Jeremić?

Sutradan, eto me u Višem sudu; tamo sam već jedan od domaćina, čini mi se da mi se uniformisani portir radosno javlja, viđali smo se nekoliko puta – prvo ročište prvog procesa Emir vs. Luković, prvo ročište drugog procesa Emir vs. Luković, drugo ročište prvog procesa Emir vs. Luković, eto me opet u sudskom zagrljaju među dragim službenicima ministrice pravde Snežane Malović. Uđem u sobu 01 u prizemlju, dobar dan, dobar dan, ja primio ovo obaveštenje, čekajte trenutak, ovde potpišite, potpišem i u sebi ćirilicom čitam: da (Petar Luković) dana 2. 12. dođe u 9,30 na suđenje u sudnicu 29, u pravnoj stvari „tužioca Mićović Jelenka“.

Držim u ruci „poziv za glavnu raspravu“ i u glavi listam životinjski imenik: znam dva Vuka, jednog Laneta, Medvedeva, čuo sam za voditelja Macu, ali, definitivno, jebiga, ne znam nijednog Jelenka. Pa još Mićovića! Sve je pod kontrolom, ubeđujem sebe, na pisarnici će mi dati tužbu, otkrićemo tko je fucking Jelenko, možda otkrijemo da je on stvarno ubio Bambija? Krenem ka pisarnici, uniformisani čuvar mi maše, valjda me hrabri, sasvim je moguće da on zna ko je Jelenko, ali tajnu čuva kako bi se uzbuđenje pojačalo. Stignem do šaltera, dobar dan, dobar dan, ja primio poziv za suđenje, treba mi tužba, polako, gospodine, da vidimo, šta polako, dajte mi tužbu da saznam o čemu se radi, u redu je, daćemo tužbu na uvid, neću na uvid, hoću tužbu, dobro, evo vam tužba, ovde potpišite.

Čitam, bez daha. „Tužilac je episkop Mileševski Filaret. Od zamonašenja tužilac je sve svoje snage uložio u očuvanju duhovne snage i mudrosti srpskog naroda. U svom radu ima izuzetne rezultate zbog čega uživa ogroman ugled u srpskom narodu. Posebno je vidljivo angažovanje tužioca na obnovi, zaštiti i izgradnji manastira i crkava, kao izvora pravoslavne vere i duhovnosti“.

Paralizovan od straha, prstom podvlačim sledeće redove: „Za vreme ratnih sukoba na prostoru bivše SFRJ nadaleko je poznato angažovanje tužioca u humanitarnim akcijama tokom kojih je u ratom zahvaćene krajeve dostavljena humanitarna pomoć od preko 200.000 paketa. Pomoć je dostavljena nezavisno od nacionalnosti ugroženih: Srbima, ali i Muslimanima, Hrvatima. I nakon ratnih sukoba nastavljeno je angažovanje tužioca u humanitarnim akcijama“.

Budući da u ratom zahvaćene krajeve nisam dostavio nikakvu humanitarnu pomoć Srbima, znao sam da sam najebao, što se potvrdilo u nastavku ove tužbe, gde piše sledeće: „Tuženi Luković Petar je kao novinar u nedeljnom listu ’AS četvrtkom’ broj 039, od 13.09.2007. godine, na strani 13, u članku pod naslovom ’Jelenko na tripu’, napisao za tužioca: ’da je pravoslavni fašista... da je pomahnitao... da je uniformisani debil koji je kao ratni huškač profesionalno radio tokom svih ratova i sukoba... da je neopevani ludak... da Filaret verovatno noću ždere kao svinja...’ što je NEISTINITO“.

Setim se, konačno. Beogradski list „AS“ prenosio je moje tekstove iz tjednika „Feral Tribune“; sakralni Jelenko, alergičan na hrvatski tisak, kolumnu nije čitao u originalu, već u nedeljniku „AS“. Zato odmah proverim da li Jelenko tužio list „AS“ i tadašnjeg glavnog urednika; jeste tužio, ali je sud odbio obe tužbe. Međutim, tužba protiv Lukovića sukladno je aktivirana baš negde u vreme državotvorne kampanje protiv e-novina; prvo Emir x 2, potom Filaret, samo čekamo sledećeg!

A da ne bude nikakve zabune. Te jeseni, 2007, Jelenko Mićović danima je na granici između Crne Gore i Srbije navodno štrajkovao glađu, jer ga crnogorske vlasti, po uputstvu Haškog Tribunala (Filaret je bio označen kao jedan od pomagača ratnim zločincima u bekstvu), nisu pustile u zemlju. Ovaj pravoslavni hepening koji je imao očekivani hepiend – Filaret nije ušao u Crnu Goru, ali se zato posle štrajka glađu ugojio – opisan je u tekstu u „Feralu“ tj. u nedeljniku „AS“, a Jelenko povodom toga zaključuje sledeće.

„Objavljeni članak tužilac je doživeo kao uvredljivu i kompromitujuću informaciju jer je na negativan način predstavljen u javnosti. U ovom slučaju došlo je do povrede Ustavom zajamčenog prava ličnosti, časti i ugleda. Povređeno je pravo ličnosti tužioca pošto je predstavljen kao lice koje se bavi nečasnim radnjama. Nakon objavljenog teksta tužilac je bio, i sada je predmet pažnje u sredini gde živi i radi i na širem prostoru jer je prepoznatljiv na celoj teritoriji gde se čita nedeljni list ’AS četvrtkom’ i što je, ne svojom krivicom, negativno predstavljen u javnosti“.

Rešenje za svoj mentalni problem, Jelenko nalazi u sledećem predlogu: „Zbog objavljenog teksta sa iznetom sadržinom povređen je moral, čast, ponos i dostojanstvo tužioca, pa je tužilac pretrpeo nematerijalnu štetu u visini od najmanje 1.500.000 dinara. Ovaj iznos predstavlja pravičnu nadoknadu imajući u vidu značaj povređenog dobra i cilj kome služi naknada štete“. U potpisu: Mićević Jelenko – Episkop Mileševski Filaret iz Prijepolja, ulica 4. decembra br. 1.

Ironija sudbine da se 2. decembra u Višem sudu srećem s licem koje živi u ulici 4. decembra, možda je izmakla pažnji ministrice Malović čija hajka na Lukovića ima sve elemente erotskog stalkinga, sa političkim petingom. Ali kako je nesrećna Malovićka samo državni oficir koji postupa po naređenju Države, bilo bi zanimljivo da objasni otkud tužba godine 2011., zbog teksta iz 2007. u opskurnom nedeljniku koji se ugasio krajem te iste godine? I kako je to odbijena tužba protiv glavnog urednika nedeljnika „AS“ i njegove firme, a u identičnom slučaju e-novina (Kusturica vs. Luković) preskače se autor, a tuže se glavni urednik i firma?

Znači li to da je Tadićeva vlast u Filaretu našla efikasno oružje masovnog e-uništenja? Pitajte Snežanu Malović. Ona je zadužena za telo Petra Lukovića. Take Me, I’m Yours, rekli bi Squeeze. Vaistinu, reče Jelenko i kao slučajno podiže mantiju.

Tekst prenosimo sa prijateljskih E-novina