Miloš Dačić: Želeo sam da mi se ne dopadne "Quo vadis, Aida". Ali jbg, dobar je film

Ovde smo se nekako navikli da znamo sve o svemu i pre nego što se to sve desi, kao i kad si pripadnik ovih ne voliš ništa što oni drugi naprave i smisle, a tiče se svih nas. Tako sam i ja valjda, pod uticajem raznih nekih pritupih razmišljanja i niskih pobuda, želeo da mi se ne dopadne film Quo vadis, Aida?. Ali jbg, dobar je film!

Piše: Miloš Dačić za Noizz.rs

Kako god se okrenuli, dupe vam je uvek pozadi, i Srebrenica je uvek bolna tema. I poprilično je teško napraviti film o ovoj temi a da se neko ne uvredi, odnosno da neko ne pomisli kako je baš sve to deo velikog zlog plana da se neki narod ocrni. Jasmila Žbanić je ipak uspela. U ovoj teškoj i mučnoj drami, uspela je da nas prvo drži sve vreme u neizvesnosti, da nam izvuče tepih ispod nogu, ali onda i da nam ponudi veru u bolje sutra.

Quo vadis, Aida? je priča o Aidi Selmanagić (fantastična Jasna Đuričić), koja radi pri Ujedinjenim nacijama kao prevodilac u trenutku kad u Srebrenicu ulazi srpska vojska. Civili muslimanske veroispovesti su potražili spas kod holandskih vojnika, koji, sticao se utisak, nisu baš želeli da se bave svim tim, a i nisu imali bog zna kakvu moć. Međutim, kad Aida shvata da su ostavljeni na milost i nemilost, kreće u akciju spasavanja muža i sinova, jer konta da neće na dobro izaći kad Mladićeva vojska dođe i zatraži da se muškarci šalju jednim autobusima, a žene i deca drugim.