Jelena Paunović: Impresije sa Čevljanske koride

Piše: Jelena Paunović

Jučer je u Čevljanovićima održana 65. tradicionalna korida. Čevljanovići su 30-ak kilometara udaljeni od Sarajeva, a sama korida se održava na Čevljanskoj visoravni. Kada skrenete sa glavnog puta i počnete da se vozite uzbrdo, imate utisak da, kada konačno dođete u šumu, tamo nećete zateći nikoga. Osim pokojeg plakata – putokaza nema. Međutim, sigurno se nećete izgubiti jer već na oko kilometar pređenog puta, pred vas „iskaču“ ljudi koji zaustavljaju auta i naplaćuju ulaz. Ulaz na koridu je pet maraka po osobi. Kada pređete taj „kontrolni punkt“ pred vama je još oko pet kilometara vožnje kroz šumu. Znači, ukoliko tog dana i ne uđete na koridu, već samo prolazite, ulaz svakako morate platiti.

Ima hrane i za vegane

Kada konačno dođete do poljane na kojoj se održava slavna „kulturno-sportska“ manifestacija, imate utisak da centralna ledina, na kojoj su šatori i, čini mi se – milion ljudi, prosto – gori. Roštilj i ražnjevi su na sve strane. Izuzetno „ugodnoj“ atmosferi idu u prilog i nadaleko poznati kalesijski zvuci koji se šire poljem zajedno sa miomirisima roštiljskog dima i pepela koji leti na sve strane. Ovo gledano iz daljine pomalo podsjeća na šumski požar, barem ako je suditi po količini dima koji grize za oči i pepela koji nakon sat-dva neizbježno napuni čci suzama. Uz izvornu narodnu grupu pod nazivom „Sateliti“, Maru i lole, Riki bend, Rasemu i Safetove izvore, kao i mnoge druge - pleše i veseli se i staro i mlado. Ispred svakog šatora se igra kolo, tekstove pjesama svi znaju. „Moj me Hašim kao bubanj dere...“ – pjeva Rasema. Roditelji i djeca – uživaju.

Za razliku od sarajevske koride, na ovoj u Čevljanovićima su čak i vegani imali šta da jedu. Na mnogo štandova se prodavalo voće i povrće, kuhani kukuruz, kolači i „svakakve đakonije redom“ – što bi rekao narodni pjevač. Na par štandova se mogla popiti kafa, pojesti čorba.

Ako ste, pak , odlučili da obnovite garderobu – i to ste mogli na koridi. Pantalone, majice, donji veš, čarape, cipele, torbe... sve ste mogli kupiti za par maraka.

Za piće je bio zadužen generalni pokrovitelj manifestacije, Sarajevska pivara. Pošto ljudi očito nisu mogli čekati, čim su došli kamioni sa pivom – masa je stala u red i čekala na svoje osvježenje. Zamislite tu atmosferu satkanu od dima, neartikulisanih zvukova koji odzvanjaju poljem sa loših razglasa, puno posjetilaca, bezbroj prosjaka i, nasred livade dva kamiona – jedan s vodom, drugi s pivom, ispred kojeg ljudi čekaju u redu gurajući jedni druge.

Vikinzi na koridi

Kada prođete kroz svu tu gužvu, na drugom kraju polja se nalazi „arena“ u kojoj se održavaju borbe bikova. Borbe bikova su počele u 17 sati popodne, a prije toga je bilo natjecanje u bacanju kamena s ramena. Nešto prije 17 h rijeka ljudi se naprosto slila oko arene. Neki su se „parkirali“ direktno uz ogradu arene (iako je to zabranjeno!) dok su drugi zauzeli pozicije na brdima. Navijači su bili odlično raspoloženi, a iz komentara je bilo očigledno da se radi o ljudima veoma upućenim u ovaj "sport".

Između ostalog, primijetila sam dvojac sa plastičnim vikinškim kacigama na glavama. Očigledno hard-core navijači!

„Sada ćete vidjeti kako se bikovi bore, kako se koplja lome! Vi koji nemate bikove, gospodo draga, ne znate šta je ljubav prema biku“ – govori voditelj najavljujući početak borbe bikova.

Bilo je ukupno sedam borbi. U samo par borbi je jedan bik drugog nabo rogovima, ali krvi nije bilo. Svaka borba je trajala relativno kratko. Iako se i dalje pitam šta o kršenju Krivičnog zakona FBiH i Zakona o zaštiti i dobrobiti životinja misle nadležni ministri i Ured za veterinarstvo BiH, teže mi je bilo gledati zlostavljanje konja koje zvjerski udaraju da bi vukli balvane, nego ovu koridu.

Čini mi se da je korida u Čevljanovićima više povod da se održi teferič, nego što je ikome bitno to što se bikovi bodu. Doduše, da o svemu tome pitamo bikove – sigurno bi rekli kako njima uopšte nije jasno zašto ih maltretiraju.

Na koridi recesije nema

Od same borbe, gore je gledati narod koji je tu došao i slušati komentare. Komentari voditelja su tek posebna priča. Komentarišući borbe bikova, uspio je pomenuti Bošnjake, Srbe, Hrvate, Srebrenicu, Ramazan, Božić... Preporučio je narodu da dobro „iskoristi“ koridu, tj. da se dobro napije jer to „ne valja“ kasnije, kada počne sveti mjesec Ramazan.

Očito ulivajući neku nadu raji, rekao je i kako „nas ništa ne može iznenaditi“. „Gospodo pogledajte samo ova auta, svako od vas ima mobitel! Nama recesija ništa ne može. A vidi Šaronje, vidi Šaronje“, i sve tako redom.

Nakon završenih borbi krenula sam kući. Iz auta sam posmatrala narodno veselje koje je tek, nakon borbe bikova, bilo u punom jeku. Sve sam mislila kako se svijet jeftino mogao zabaviti i bez zlostavljanja životinja. Narodu treba hljeba i samo povoda za „igara“. A između hljeba i igara, nije potrebno tako surovo mučiti slabije od sebe.

*Autorica je aktivistica za prava životinja.

[Stavovi iznešeni u rubrici 'Ja mislim' nisu nužno i stavovi portala Radiosarajevo.ba]