Đurin dnevnik, 32. dan: Nešto kao hrkljuš

Imam pedeset i pišem dnevnik. Ne znam šta mi od to dvoje izgleda čudnije. Uvijek sam se pitao zašto ljudi pišu dnevnike. Valjda misle da im je život jako interesantan pa će to svakoga zanimati. Nekako samoljubno. A i tužno. Ko uopšte ima vremena i želje da čita tuđe živote, kad jedva prati i svoj vlastiti. Ali eto, ja ću ga pisati jer će možda jednom zanimati nekog mog potomka kako je jedno ljeto proživio njegov pra pra neko. Ja bih, recimo, sve dao da mogu pročitati barem nekoliko dana života nekog mog predaka pa će možda i neki moji potomci imati sličnu želju, jer geni su geni ;-). Možda je sve ovo patetično, ali jebiga - tako je izgleda kad pređeš pedesetu. (Đuro, 29. maj 2012).

Piše: Branko Đurić Đuro

29.6. NEŠTO KAO HRKLJUŠ

Ujutro saznam da su Italijani pobijedili. Drago mi je zbog svih mojih Italijanskih frendova. Napišem SMS Valeriu, Federicu i Paolu - Viva Italia!

Snimanje na stadionu u Paraćinu mi dođe kao odmor. Bjela je taj koji se nervira, trudi, galami....a ja uživam ponovo u ulozi glumca koji čeka da mu se kaže gdje stane, šta treba da radi, "koga mrzi - koga voli". Bjela mi je jako drag. Volim njegov impulsivni karakter i njegov ponosni gard s kojim prima sve dobre, a i loše momente u životu. Zajedničko nam je traženje igre i užitka u svemu.

Dok smo snimali Kajmak i Marmeladu, izmislili smo neku blesavu igru u kojoj je cilj da nogom, provučenom iza druge noge, šutneš nekakvu motku što dalje. Nešto kao Hrkljuš ustvari. Na početku je igra bila zajebancija, ali poslije nekoliko dana je prerasla u ozbiljno takmičenje. Počeli smo igrati u lovu i do kraja snimanja cifra, za koju smo najprije igrali, je dobila nekoliko nula. Bjela je stoički podnio gubitak u iznosu jednog cjelodnevnog honorara.

Ova igra je danas postala čest način opuštanja u pauzama snimanja (a i izvor dodatnog džeparca). Zarazim ekipu, gdje god da snimam, s "šutanjem motke" a prije par godina sam na snimanju u Budimpešti, u igru, pored Sijamije i Đurička, uvukao čak i Breda Pitta. Još uvijek mi je dužan deset dolara ;-) .

Na stadionu u Paraćinu je jako vruće i svi se žale na to, a ja, poslije onog što sam prošao u Firenci, znam da može biti još mnogo gore. Hiberniram kao ona neka tropska žaba sa Discovery Channela, u sjeni ispod nekog suncobrana (opet sam umbrelino). Moram da snimim dosta kadrova, ali svi su (na sreću) bez neke veće akcije. Žao mi je statista koji se kuhaju u zimskim odijelima na ovoj vrućini. Na filmu je uvijek tako - ljeti snimaš zimske scene, a zimi ljetnje. Murphey, jebiga.

Naveče me Bjela odvede u Jagodinu, na jednu od najluđih večera u životu. Krene muzika i dvije pjevačice pjevaju (kako to Denza kaže) "džigaru". Najprije mislim da pjevaju na playback, ali ubrzo shvatim da ih prati živi band. Pratim kablove koji vode iz zvučnika.... Bend je u drugoj sobi! Kad upitam Gazdu zašto je to tako, on kaže - "Ne volim da me gledaju!".

Gazda ima ispred sebe dva telefona, iPad i daljinac od TV i sve vrijeme šalta kanale nevjerovatnom brzinom. Povučem se malo prije ponoći kad jedan od (značajnih) gostiju za stolom, uzme mikrofon i počne pjevati sa nevidljivim bendom koji ga prati iz druge sobe. Bjela je već u elementu i diže visoko ruke, a ja sam popio samo dvije čaše vina i ne mogu da ih pratim. Dok me voze nazad u hotel, ja ležim na zadnjem sjedištu i gledam novogodišnje ukrase koji vise iznad ulica. "Zašto da ih skidamo, kad ćemo za godinu dana opet morati da ih stavljamo!?"  - ispali vozač suhi, semplovani odgovor na moje pitanje.

Trideset i prvi dan: Klinac sa Željinom zastavom

Trideseti dan: Neću da šefujem, neću da mi šefuju

Dvadeset i deveti dan: Nemam vremena za kašnjenje

Dvadeset i osmi dan: The Rolling Stones

Dvadeset i sedmi dan: Svinja u poršeu

Dvadeset i šesti dan: Đe s’ Đuđi, gu*i li se šta?

Dvadeset i peti dan: Podgrijavanje sarme i druge dogodovštine

Dvadeset i četvrti dan: Đe si jarane?

Dvadeset i treći dan: Dao sam gol

Dvadeset i drugi dan: Tuširanje s momcima

Dvadeset i prvi dan: Zovu me Umbrellino

Dvadeseti dan: Moji novi najbolji drugovi

Devetnaesti dan: Una cosa speciale

Osamnaesti dan: Kako zadaviti čovjeka

Sedamnaesti dan: Miris cimeta i benzina

Šesnaesti dan: L’uomo della notte

Petnaesti dan: Na ručak u Rim

Četrnaesti dan: Strah od blama

Trinaesti dan: Vunena mahovina

Dvanaesti dan: Najeb'o sam

Jedanaesti dan: Garaža

Deseti dan: Tako ti je to u životu

Deveti dan: Naprijed gledaj! Samo furaj!

Osmi dan: Tajni recept   Sedmi dan: ‘ta će Bob

Šesti dan: Orlando. Strašan glumac.
Peti dan: Čvarci za vegetarijance
Četvrti dan: Hepek
Treći dan: Cazzo
Drugi dan: Planovi za prošlost
Prvi dan: Čovjekov najbolji prijatelj, krevet