Pročitajte pismo majke sinu na bosančici: "Bože, da Munir izdravi s umurom i da mi dođeš"

Bosančica ili bosanska ćirilica je autentično i posebno pismo nastalo u srednjovjekovnoj Bosni i okolnim krajevima.

Mnogi bosanski franjevci su koristili bosančicu sve do 19. vijeka, a kod muslimana se nazivalo begovskim pismom zbog učestale upotrebe. Pismo se učilo od roditelja i prenosilo s koljena na koljeno. Koristilo se čak i do sredine 20. stoljeća. 

Značajna pisana građa na bosančici sačuvana je u krajišničkim pismima (od 16. do 18. stoljeća). Krajišnička su pisma krajišnici, age i begovi, komandanti u osmanskoj službi pisali i slali hrvatskim komandantima u austrijskoj službi, melatčkim providurima, dubrovačkim vlastima te vladarima u Crnoj Gori.

Krajišnička su pisma pisana na narodnom jeziku s preovladavanjem ikavizama, dok su pisma iz Hercegovine pisana ijekavski, tek s primjesama ikavizama. 

Na Redditu je objavljeno pismo nastalo oko 1900. godine u kojem majka piše sinu. 

Ovo je prijevod pisma:

"Dragom Ismetu,

Primih knjigu da ste zdravo, i da je Munir slab. U brigi sam, šta podnosi? Ne da mu se. Pišeš da mu dovu činimo. Činim ko i tebi, da mu Alah zdravje da i dug umur s vama zajedno. I sada ... razumih da je Mena granu izgubila. Vas vam zarar bijo u tom, nemojte je napadati. Pišeš da bi došo u srijedu. Želim te jer sam i ja slaba... svašto sam radila. Ima amo u dosta. Bože, da Munir izdravi s umurom i da mi dođeš. I Bećo je bolji, a Muhamed ne more nigud, Juso mu otišo u Mostar u sokolaše. Odredili dva miseca da se poduči, a Muhmed nezgodno. Imaš li knigu od Hakije? Meni slabo piše. Bećo ne more do para doć da dođe po Habibu. Svi selam primite. Mahsus selam i Habiba. Vazda dovu činim.

Mati".