Neobičan hobi: Izrađuje portrete pasa koji se mogu pomaziti

U rukama Ivane Erdeljan slike pasa dobijaju treću dimenziju. Zato su za njene radove zainteresovani ljudi kako iz Srbije, tako i iz regiona. Iako se ovim hobijem bavi tek nekoliko meseci, gotovo svakodnevno dobija pozive s raznih strana od ljudi koji žele da kućne ljubimce ovjekoveče u 3D portretu.

Ova studentica iz Kikinde koja živi u Novom Sadu i koju dva ispita dijele od diplome turizmologa, svoje talente za pravljenje maketa njegovala je od malih nogu, a od decembra prošle godine počela je da se bavi novim kreativnim hobijem koji je za kratko vrijeme pobrao veliku pažnju.

Ove “fotografije“ izgledaju prilično autentično, gotovo živo, mogu se dotaći i pomaziti. Na prvi pogled reklo bi se da se radi o prepariranim životinjama, a u stvari su 3D modeli koji su načinjeni od merino vune, stakla i gline. Uz upotrebu boja, u zavisnosti koje je boje kućni ljubimac.

Potrebno je mnogo sati prilagođavanja i oblikovanja vune dok ne dobije oblik glave i njuške kućnog ljubimca čiji portret pravi. Za pravljenje modela neophodno je najmanje tri fotografije kućnog ljubimca – sprijeda i lijevi i desni profil, a onda pod njenim rukama izrasta ta treća dimenzija koja se može i opipati.

Ideju da se oproba u pravljenju 3D modela pasa pronašla je na internetu, a do sada je već napravila više od 30 portreta. Kako je rekla, svakodnevno se usavršavala, pravila alate, učila na greškama i očekuje da će novi modeli biti još bolji od dosadašnjih, iako i na minuli rad nije imala primedbe naručilaca, samo pohvale. Iako izrađuje portrete pasa, početna ideja joj je bila da napravi portret mačke i to svog ljubimca Hektora.

"Prvo sam htela da napravim Hektorov portret i, eventualno, još nečiji, ali nisam ni razmišljala o psima. Ispostavilo se da je s mačjim portretom išlo teže nego što sam očekivala. Prva dva-tri rada nisu ličila ni na šta, pa sam ih bacila. Onda sam pokušala da se oprobam s modelima pasa. Drugarica i drug držali su ranije pansion za pse i imaju tri psa, pa sam uradila portrete njihovih ljubimaca. Kada sam im to poklonila, drugarica je fotografije postavila na društvene mreže i označila me kao autora i odjednom je veliki broj ljudi počeo da me kontaktira da i njima nešto slično napravim, jer im se svidelo to što sam napravila. Zbog toga sam otvorila i stranicu na Fejsbuku i Instagramu ’3D portreti Heles paws’ na kojima sam počela da postavljam fotografije svojih radova. Iako su portreti pasa, naziv stranice je posvećen mom mačku Hektoru, a njegova šapica je zaštitni znak mog posla", ističe Erdeljan.

Za jedan portret joj treba od tri do pet dana, a dnevno tome posvećuje najmanje osam sati rada.

"Ako je baš gužva i velika navala, trudim se da ljudi ne čekaju puno", navodi Erdeljan.

No, kada finalni proizvod ugleda svetlost dana, zadovoljstvo naručioca 3D portreta dovoljna je satisfakcija za potrošeno vrijeme i neprospavane noći.

"Ne pravim razlike između rasnog psa i mešanca. Meni su svi isti, pošto radim na osnovu slika. Svaka nova, drugačija vrsta psa u odnosu na one koje sam do sada radila predstavlja izazov. Iako na oko izgleda da su dugodlaki psi teži za izradu, zahtevniji su mi portreti katkodlakih pasa. Za dugodlake je duži proces rada, jer tu dlaku češljam, šišam, nameštam i lepim kako bi trebalo da bude. Bukvalno sam i grumer. Ali kod kratkodlakih je jako bitno da pogodim svaku tu crtu glave kako bi bio što sličniji originalu, uključujući i boje, jer je teže uklopiti boje kod kratkodlakih, nego kod dugodlakih 3D modela", objašnjava Erdeljan.

Osim 3D modela, pravi i ramove i pozadinu “slike", a i svaki model ima ime po originalnom modelu psa.

Narudžbe stižu iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske, ali za sada ne šalje radove u inostranstvo, jer je visoka cijena poštarine, imajući u vidu da se radi o krhkom portretu koji u transportu može biti oštećen. Međutim, nada se da će naći rešenje kako bi mogla distribuirati svoj proizvod.