Mladić je bio pravi Kazanova

- Nije Ratko u tim mladalačkim danima bio baš protivnik zabave i pesme, ali nikad nije imao previše vremena za to. Voleo je da ide po sijelima, a i devojke su ga lepo gledale. Voli makedonske pesme, posebno „Zajdi, zajdi“. Zato nije ni čudo što je kum na svadbi njegovog sina Darka zapevao specijalno baš tu pesmu - ispričali su meštani Božanovića kod Kalinovika, rodnog mesta Ratka Mladića, a u svoju knjigu zapisala Ljiljana Bulatović, autorka knjige „Raport komandantu“.

Kažu da se kao dete ponašao kao starmali, pošto je morao da brine o porodici nakon pogibije oca Neđe 1945. u partizanima.
Njegovi rođaci navode da je brinuo o imanju i stoci, a prepričavaju kako je jednom vuka od stada oterao.

- Posebno je voleo jedno jagnje. Jedne zore ga je probudilo uznemireno blejanje ovaca. Skočio je, uzeo čobanski štap i izleteo iz kuće. Ugledao je vuka koji nosi njegovo omiljeno jagnje, pa je vuka štapom i vikom oterao - ispričali su Mladićeve dogodovštine Ljiljani Bulatović, njegovom biografu.

Njegov vršnjak Milan Višnjevac ispričao je da je Mladić svakog dana po povratku iz škole pomagao majci Stani u seoskim poslovima i da je bio odličan učenik. Jovo Lalović, iz čije kuće potiče Mladićeva majka, prisetio se i kako ga je Mladić februara 1956. povezao skijama u školu: „Rekao nam je da bi nas sve najradije povezao, ali može samo jedno i onda mene stavio na leđa.“

Njegova generacija seća ga se kao izvrsnog kosca, koji je voleo da ide po brdima i penje sa na planinu Treskavicu. Kažu i da svoj kraj nije zaboravio kada je 1958. godine otišao u Zemun u školu vojne industrije i da se uvek rado vraćao. O Mladićevim navikama pričali su njegovi najbliži prijatelji i saborci:

- Izuzetno je pedantan. Nije mu teško bilo i da sam sebi opere veš. Tako je bilo i u ratu. Vrlo je obazriv. Kao mačka, reaguje na svaki šum. Snažan je i voli sport. Ujutro bi optrčao neki poligon ili stazu i uradio vojničke vežbe. Sujetan je u svojim sportskim znanjima. Odlično igra fudbal i košarku, voli plivanje, a u rvanju je bez premca. Navija za Partizan i kad god je mogao išao je na utakmice. Razgovorljiv je i voli da ga slušaju. Zakleti je antialkoholičar i nepušač, a rasipništvo ne podnosi - opisali su ga njegovi rođaci i prijatelji.

Mladić, otkrila je autorka, sedam dana je stariji nego što mu piše u zvaničnim dokumentima! Naime, u dnevniku iz osnovne škole u Kalinoviku piše da je odbegli general rođen 5. marta 1942. godine, dok mu je u zvaničnim dokumentima kao datum rođenja upisan 12. mart iste godine.

Taj datum je utvrđen po kazivanju njegove pokojne majke Stane, koja je rekla da je njen sin rođen „na Bijele poklade“ 1942. godine, pa je taj datum i upisan u matične knjige.

Međutim, u svojoj vojnoj biografiji, 24. maja 1964, Mladić je naveo da je rođen 12. marta 1942, na osnovu kojeg mu astrolozi prognoziraju datum „putovanja“ u Hag.

- Po narodnosti sam Jugosloven. Pre stupanja u JNA radio sam kao kvalifikovani frezač u preduzeću „Tito“ u Sarajevu. Završio sam Industrijsku školu Vojne industrije broj pet u Zemunu. Znam ruski jezik da čitam, pišem i prevodim. Imovno stanje porodice - siromašno - napisao je Mladić u svojoj autobiografiji 24. maja 1964. godine. Inače, Mladić je završio i kurs grčkog jezika. Osim pobrojanih škola koje je završio, naveo je da je visok 173 centimetra i težak 73 kilograma. Ove mere umanjene su mu na poternici Haškog tribunala, u kojem su mu visinu smanjili za pet centimetara, a težinu za pet kilograma.

Letići
Mladićeva porodica inače ima nadimak Letići, koji su njegovi preci dobili još u vreme vladavine Turaka. Naime, tada je pored Kalinovika beg Filipović organizovao trke konja sa nagradama za pobednike u kojima su Turci redovno pobeđivali, što je Mladićima postalo sumnjivo. Provalili su da su Turci na tri mesta na stazi postavljali trkače koje su smenjivali jer se nisu beležila imena učesnika. Onda su Mladići odlučili da njihov trkač „preleti“ stazu, tako što su je pretrčali prečicom prvi stigli na cilj. Tada su dobili nadimak, koji je malo poznat i retko se koristi.

Zamerio Pavkoviću
„Ne voli uzmicanje, naročito ne vojničko. Kada se nekako posle povlačenja Vojske Savezne republike Jugoslavije sa Kosmeta u Beogradu sreo s generalom Nebojšom Pavkovićem, koji je bio komandant Treće armijske oblasti, pri pozdravu ga je potapštao po ramenu i rekao mu kiselo se osmehujući: „Dobar si ti! Ali ti ne valja što ti je čitav korpus u izbeglištvu!“, prisećaju se svedoci susreta.

Predsednik Karter hteo da otkupi dnevnike!
Supruga bivšeg američkog predsednika Džimija Kartera htela je da otkupi njegovu ratnu dokumentaciju. Dok je Karter pregovarao sa vlastima RS, njegova žena je prišla Mladiću i rekla mu da ima svoju fondaciju, koja finansira prikupljanje i čuvanje ratne dokumentacije: „Mi znamo da vi sve snimate i imate svoje ratne dnevnike. Bilo bi nam zadovoljstvo da nam to ustupite, evo vam ček i napišite cenu koju bismo vam platili za uzvrat“. Mladić je kažu malo zadržao pogled na njenom licu i rekao: „Gospođo, naša istorija nema cenu!“, odbijajući da prihvati ruku.

/ Najčitanije