"Ovo je okrutna bolest": Ispovijest Britanke čiji je suprug umro od koronavirusa

"Ovo je okrutna bolest. Osim medicinskog osoblja koje ga je obilazilo, John je bio sam sedam dana. Ja sam bila kući sama. I sad sam sama kući i niko me ne može zagrliti."

Ovo je priča Hannah iz Surreya u Velikoj Britaniji koja je oboljela od infekcije COVID-19 i o kojoj je suprug John brinuo dok je bila loše. Nažalost, John se također zarazio novim koronavirusom i obolio, no njegovo se stanje pogoršalo te je morao otići u bolnicu, gdje je preminuo. 

Hannah je nakon svega razgovarala s BBC-jevim reporterom Danom Johnsonom. 

"Plašila sam se od početka za njega, jer je imao astmu. Ali, bio je to blagi oblik astme koji je uspješno kontrolisao...rekli su mi da ništa nisam mogla učiniti. Da sam bila zarazna puno prije nego što sam dobila simptome i da je bilo neizbježno da će se i on razboliti.  Kad je John dobio prve simptome, prvih dana smo se dobro držali. Stanje mu se polako pogoršavalo, ali nije bio toliko loše. Plašio se bolnice. Plašio se da, ako ode, neće se više vratiti, a ja sam ga tješila da se to sigurno neće desiti", priča ona.

Jedne noći, oko tri ujutro, John je dobio veliki "napad" kašlja. Hitna je došla i odvezla ga.

"Dok sam zatvarala vrata, pomislila sam da ga možda nikad više neću vidjeti", priča uplakana Hannah. 

Opisujući kako se mijenjala situacija, Hannah kaže da je John u subotu prebačen u zasebnu bolnicu. Kad je u srijedu nazvala da vidi kako je, rekli su joj da situacija nije dobra. Pitala ih je, hoće li ga staviti na respirator, oni su joj rekli da neće, već da će učiniti sve da mu bude udobno.

"Znala sam da je to palijativna njega", dodaje. 

Palijativna njega je skrb o pacijentima koji imaju neizlječivu bolest.

"Meni je ovo bio šok. Nisam znala da je toliko loše. Tu noć, oko 21.45, nazvala me je medicinska sestra i rekla da je John poručio da mu je dosta. Mi smo kršćani, a on je rekao da je spreman da ide...rekli su mi da mogu doći, da možemo provesti neko vrijeme zajedno, da će ga onda isključiti CPAP aparat, nakon čega će početi teško disati, oni će mu dati neke lijekove da pomognu...i tako je i bilo.

Pozdravili smo se, sestra je skinula masku i dala mu neki lijek. Držala sam mu ruku, ljubila čelo, a on je bio sve lošiji i lošiji. Njegovo disanje se strahovito pogoršalo. Nije ovo tih, fin način da odeš. Nije to 'lijepa' smrt, ako se to može reći. Onda sam primijetila da drugačije diše. Bilo je manje bučno. Pritisla sam taster. Sestra je došla. Posmatrala ga je minutu, a onda je bio lagani izdisaj. 

Stavila je ruku na njegova prsa. Pogledala me i rekla da je to to, da je otišao."

Hannah je sada sama kući.

Njeni prijatelji pružaju joj podršku, ali niko ne može da joj pruži ono što je potrebno. 

Zagrljaj. 

"Nisam usamljena. Želim da to bude jasno. Ali, jesam sama", poručila je na kraju.