Skoro 500 političara u BiH misli da trebaju biti izabrani ponovo

Za oktobarske izbore u Bosni i Hercegovini je prijavljeno ukupno 7725 kandidata/kinja. Od tog broja, njih 488 je već obnašalo funkcije na kantonalnom, entitetskom ili državnom nivou u proteklom mandatu, dok 7238 kandidata/kinja nisu obnašali nikakvu funkciju u mandatu 2010. – 2014. 

Transparency International BiH, Centar za istraživačko novinarstvo (CIN) i UG “Zašto ne”napravili su analizu kandidatskih listi za predstojeće Opće izbore u BiH, koja pokazuje koliko kandidata/kinja na izbornim listama su i u proteklom mandatu obnašali funkcije vlasti. Isto tako, analizirano je i koliko su pojedine partije dale povjerenja kandidatima koji su svojim učešćem u vlasti odgovorni za trenutnu situaciju u državi.  

U posljednje četiri godine, na kantonalnom, entitetskom i državnom nivou 794 osobe su obnašale funkcije na ministarskim pozicijama i pozicijama parlamentarnih zastupnika/ca i delegata. Od tog broja, čak 488 osoba se ponovo nalazi na kandidatskim listama, što znači da se na ovim izborima ponovo kandidirala čak 61 posto osoba koje su bile na funkcijama u proteklom mandatu. 

Partije koje su činile vlast na entitetskom i državnom nivou (SDP, SDA, NSRzB, HSP, SNSD, SP RS, DNS, SBB, SDS, HDZ BiH i HDZ 1990), zajedno sa svojim koalicionim partnerima kandidirale su ukupno 3642 kandidata i kandidatkinje, od čega su njih 395 u proteklom mandatu već obnašali/e funkcije na kantonalnom, entitetskom ili državnom nivou vlasti. 

Procentualno, stranke koje su učestvovale u vlasti kandidovale su 10,8 posto kandidata/kinja koji/e su već bili na nekim funkcijama u prethodnom mandatu.

Ono što je zanimljivo jeste da je većina ovih kandidata/kinja dobro pozicionirana na listama stranaka, te su upravo oni/e u velikom broju slučajeva najvidljivije osobe u kampanjama stranaka, što pokazuje da ih partije favoriziraju u odnosu na ostale kandidate/kinje. S ovakvom strukturom izbornih lista, stječe se dojam da upravo „ponovljeni“ kandidati/kinje imaju veće šanse da osvoje neku od funkcija, to jest da ostanu na funkcijama koje su već obnašali. S druge strane, novi, a posebno mladi kandidati/kinje, uglavnom se koriste za popunjavanje mjesta na listama i privlačenje glasova.

Najviše „ponovljenih“ kandidata/kinja ima SDP, koji na svojim listama ima čak 103 osoba koje su obnašale neku funkciju u proteklom mandatu, što čini 17,3 posto od ukupnog broja kandidata/kinja na listama ove partije. 

SDA je na ovim izborima kandidirala 79 osoba koje su već obnašale neku funkciju u ovom mandatu, što čini 17,3 posto kandidata/kinja na listama ove partije, s obzirom na to da ona ima manji broj ukupno kandidiranih osoba. 

Procentualno, stranka koja je kandidirala najviše osoba koje su obnašale neku funkciju u mandatu 2010-2014 je SNSD, sa 17,6% „ponovljenih“ kandidata/kinja. Ova partija je kandidirala ukupno 227 osoba, od čega je 40 kandidata/kinja koji su bili na nekoj od funkcija u prethodnom mandatu. 

Od ostalih stranaka koje su učestvovale u vlasti na entitetskom i državnom nivou u BiH u mandatu 2010. – 2014., najviše kandidata/kinja koji su bili na nekoj od funkcija u prethodnom mandatu ima HDZ BiH s koalicionim partnerima (63 ili 14,25 posto), a zatim slijede SBB (33 ili 8 posto) Narodna stranka "Radom za boljitak" (22 ili 5,51 posto),  HDZ 1990 (20 ili 5,68 posto), SDS (19 ili 13,67 posto), DNS sa koalicionim partnerima (6 ili 3,24 posto), SP RS (3 ili 2,14 posto) i HSP s koalicionim partnerima, sa 7 kandidata ili 2,34 posto od ukupnog broja kandidiranih osoba. 

Od stranaka koje nisu učestvovale u vlasti u mandatu 2010. – 2014., najviše kandidata/kinja koji su bili na nekoj od funkcija u proteklom mandatu ima Stranka za BiH (19 ili 5,23 posto), a slijede je PDP u koaliciji s NDP-om sa 11 ili 4,53 posto kandidata/kinja. Demokratska fronta ima 9 „ponovljenih“ kandidata/kinja, što je 2 posto ukupnog broja kandidata/kinja Demokratske fronte. 

Na osnovu činjenice da se na listama partija ponovo našlo 488 od 794 osobe koje su bile na funkcijama tokom proteklog mandata, vidi se da se u Bosni i Hercegovini stvorila posebna "kasta" političara/ki, kojima je politika postala profesija, jer nemaju drugih kompetencija. 

Nažalost, rezultati njihovog dosadašnjeg rada pokazuju da sasvim sigurno nemaju kompetencija za vođenje Bosne i Hercegovine. Ukoliko se uzmu u obzir samo liste stranaka koje su bile najuspješnije na izborima 2010. godine (SDA, SDP i SNSD), vidi se da je na njihovim listama skoro svaka peta osoba već obnašala neku funkciju u proteklom mandatu, što pokazuje da vladajuće stranke nemaju nikakve ambicije da promjene kurs svoje politike, koja je dovela do toga da Bosna i Hercegovina zaostaje za svim zemljama u regionu po svim bitnim pitanjima, navodi se u rezultatima analize. 

Tekstovi objavljeni u rubrici Izbori 2014 ne odražavaju nužno stavove portala Radiosarajevo.ba.